Овај веома интересантан чланак објављен је на хрватском порталу dnevno.hr, и по овоме што читамо можемо се и запитати да ли је исти „систем крађе“ спроведен и у Србији? У Хрватској су економисти јавно раскринкали аферу „Франак“ и показали да је ТО ШКОЛСКИ ПРИМЕР ПЉАЧКЕ ГРАЂАНА У СПРЕЗИ ПОЛИТИЧАРА, НАРОДНЕ БАНКЕ ХРВАТСКЕ И „ДОМАЋИХ“ БАНАКА!

Изворни наслов текста: Austrija prosvjeduje zbog pridržavanja tečaja švicarca. Hoće li Italija vojno intervenirati? – аутор је Tvrtko Dolić, објављен 7.фебруара 2015.

ПОВЕЗАНО: Биљана Диковић: Зоран Тасић – СТРУЧНО И ЈАСНО О ПРОБЛЕМУ, САДАШЊЕМ СТАЊУ КРЕДИТА, КЛИЈЕНАТА И БАНАКА И ЈЕДИНОМ И МОГУЋЕМ РЕШЕЊУ

за ФБР приредила Биљана Диковић

Текст преносимо у целости…

У Аустроугарској ништа ново. Монархисти су не тако давно исто предузели против Мађарске и Виктора Орбана, али је Круна св. Стјепана поносно одбацила царско уплитање. Аустријанци су у 18. веку држали и Милано.

Добра је вест да се коначно обратио Ратко Бошковић. Није нагло постао велики католик, али је увек био луцидан економски аналитичар, који је знао убрати заслужене милодаре у респектабилним редакцијама. Опрезни старозаветни економски пророк Бошковић дуго је избегавао изрећи истину о случају Франак, јер је писао за медије у служби страног капитала.

На сумњиво извлачење добити из „домаћих“ банака указао сам пре пуне две године, у оквирима настојања професора Ивана Ловриновића и Драге Јаковчевић да укажу на сумњиву позадину случаја Франак. И писао сам о томе више пута. И то поткрепио доступним подацима ХНБ-а. У билтену бр. 17. ХНБ-а за 2008. стр. 53. наводи се да на крају другог квартала кредити са валутном клаузулом у швајцарском франку чине 26,7%, док девизне обавезе у швајцарском франку износе 7,7 одсто. Банке су на крају емитовања „кредита у швицарцима“ имале готово 4 пута већу имовину од обавеза у швајцарском франку. У билтену бр. 23. из 2011. налазимо: „Отворену промптну позицију у тој валути велике су банке претежно штитиле дериватним финансијским инструментима закљученом са већинским страним власницима … Пораст примљених кредита у швајцарским францима у целости се односи на једну велику банку која је од већинскога страног власника узела кредит у швајцарским францима ради побољшања валутне и рочне усклађености имовине и обавеза, док су дериватни инструменти, који су дотад коришћени у те сврхе, смањени „. Банке су 2010. на курсним разликама зарадиле 3,5 милијарди куна, а нису платиле нити куне пореза на добит – мудро су исказале губитак на дериватима од 3,3 милијарде куна с којима су се штитиле од пораста франка, и то код својих матичних банака .

Монетарни номинализам

Јако је важно да релативно аутономни Ратко Бошковић коначно потврђује изнесене чињенице. Страни банкари су попут алхемичара претворили олово у злато, каже нам Бошковић. Евре пошаљеш Хрватима, а они ти враћају пуно вредније швајцарске франке! Овде бих додао да се догодило још горе: „домаћа“ банка је својој иностраној матици пребацила кајмак, а све је заправо финансирао ХНБ, односно сви ми. То може бити разлог зашто ХНБ крије аналитику пословних банака. ХНБ је Удрузи Франак предао кумулативне таблице за швајцарац и евро, укупно за све пословне банке, које показују да се до 2008. у активи банака скупило 39.300.000 куна кредита са валутном клаузулом у швајцарском франку, у висини 8,5 милијарди швајцарских франака, а штедња и остали улази швајцарца чинили су само 11,7 милијарди куна. Гледе деривата од стране иностраних матица, не слажем се с промишљањем Бошковића. Хеџирање је спроведено само за штедњу и сличне обавезе. Посебно ми смета ишчашена логика да су иностране матице „домаћих“ банака пласирале евро због своје припадности Еврозони, а у нашој динарској депресији допуштена је хајдучија кроз валутну клаузулу. Код нас нису пласирани нити швајцарац, нити евро, него куне. То што НБС емитује куну на конто задуживања земље у еврима или другој валути, можемо гледати и као монетарну велеиздају. Зар је Лијепа Наша заиста безвредна, или се таква мора да потврђује већ зато да ХНБ може емитовати куне као позајмицу евра?

Бошковић је мишљења да је инострана матица својој ћерки у Хрватској продала евре, не стварно, него помоћу „форварда“, а мамина цура је послушно потписала „форвард“ да ће мајци за три или пет година врати ти швајцарце по будућем курсу, и све то прокњижити у ван-билансу. На темељу чега су банке емитовале кредите? Шта је ту ванбилансно, а што се није нити догодило? Имамо избегавање биланса за пласирану робу! Могу ли остала предузећа пословати тако да заобиђу важеће законе? Може ли држава заобићи ЕЦБ? Зашто порески обвезник у РХ треба уважити оправдање да је валутна клаузула у супротности са Уставом РХ, али је ето ту, па што се ту може? То није оправдање, него повод за кривични прогон свих оних учесника који су валутну клаузулу наметнули.Монетарни номинализам захтева да вратите ону врсту новчаних средстава коју сте добили. Он није опција него обавеза за све, па стичем утисак да је његово ничим оправдано заобилажење кроз (фиктивне) деривате, послужило за прикривену пљачку. Овде се питам, да ли нам је Бошковић коначно признао пола ружне истине, да би другу још ружнију сакрио?

Шта је ван биланса а што ван памети?

Веровали или не, након прес конференције Удруге Франак, срео сам неке прилично ведре особе, које мисле да извештаје пословних банака у ХНБ шаље Зоран Бохачек. „Желимо истакнути да се међувалутне свап према међународним рачуноводственим стандардима (!) Књижи ванбилансно, што је можда створило забуну да је инструмент попуно неприкладан за спекулацију на девизном тржишту, јер се током његовог трајања уопште не мења валутна структура биланса нити је томе намењен. Шта се тиче дери вата, банке су склапале понајвише уговоре о међународном свапу, који представља финансирање банке у једној валути уз истовремени пласман друге валуте на договорени рок, а међувалутне свап уопште не мења валутну структуру биланса (!) која би била основа за остваривање резултата с обзиром на курсни ризик „, изјавио је за Вечерњак Бохачек, подмећући нам сужену дефиницију свапа. Бохачек заправо нити не зна какве је све свапове користила нека инострана матица за извлачење добити своје кћери у Хрватској. Ванбилансне муљаже пословних банака у Хрватској с иностраним матицама требамо онемогућити, а не прогласити „међународним рачуноводственим стандардима“.

Како да то изворно прикажем? Па, у свој дућан искрцао сам стотињак књига различитих аутора, различитих издавача и различитих дистрибутера. Књиге су ту негде, ванбилансно, одмах иза гајбе пива и картона уља. Набацао сам их изнад ванбилансних „дуванских“ лула, које су згодне за „терапијско коришћење марихуане“. Колико књига продам, толико прикажем у билансу, а остатак чека повраћај издавачу или дистрибутеру. Ванбилансним банковни свап и форвард немају такву конкретну појавност. Ниједан не стигне, нема нити дима, а колико продате, заправо колико прикажете кроз испоруку друге робе, односно деривата, сву добит морате пребацити матици. Не знам јесте ли то приметили, али терминологија је развијена на црном тржишту наркотика. У чему је смисао продаје? Не мучим се са књигама да би зарадили сви осим мене. Дакле, замислите да је мој дућан свап стране матице који виртуално обухвата обе земље. Робе код мене нема, никада није прошла границу, нити је пребачена електронски, али је ипак ту, у виртуелном свапу. На ту перверзију ипак пристајем, јер од матице добијем бонус. Одан сам бонусу! Не трудите се то до краја разумети, јер је ваше неразумевање кључ пословања – „стручњаци“ се могу позвати на вашу нестручност.

Питамо се, има ли ХНБ аналитику барем за оно што је провучено билансно? Или се све своди на примедбу да је „једна велика банка“ нешто направила? Када је обмана дужника спроведена, нисмо били у ЕУ-у, па нити пословање иностраних матица и њихових ћерки није било интерна ствар ЕЦБ-а. Није то нити данас. Ако банке, како тврди Зоран Бохачек, нису зарађивале на „кредитима у швајцарцу“, зашто те кредите нису конвертирале? Зар није интерес банке да штити клијента? Ако на неком производу не зарађује. Поставља се питање наше толеранције за концесије банака, којима је неко очигледно гарантовао промет и добит. Овакво банкарско пословање, које је заправо тезгарење, без јефтиног кредитирања производње, можемо обављати иу поштама. Супротно надменом доцирањем, у погледу кредибилитета у заступању две стране, Бохачек није на нивоу Удружења Франак. Нека се банкарска господа коначно појави у јавности и објасни смисао дужничког ропства у Хрвата.

Ко сеје криву терминологију?

Банке и / или банкарски полтрони су већи број стамбених кредита прогласили шпекулацијом дужника. А шпекулирати могу само они који купују станове за готовину, или на рате без камата. То себи могу приуштити и банке, али зашто да срљају када ће на крају јефтино запленити скоро све станове у Хрватској, када цене дотакну дно. Како зарадити на куповини стана на кредит, када већ због камата плаћате стан 50 одсто скупље од његове тржишне вредности, да не помињемо пад цена станова и раст курса валуте из клаузуле. На куповини станова губе и шпекуланти, они који су за готовину остварили попусте и до 30 посто. Дакле, нити један стамбени кредит у РХ није био шпекулативан и не може бити шпекулативан. Нити први, нити седми. Ко то не жели признати, није добронамјеран. Изненадио ме невероватан пад Бориса Лаловца, који је наједанпут почео зборити о шпекулативним стамбеним кредитима. У једном тренутку почео сам веровати да Зоран Милановић има искрену намеру помоћи презадуженим суграђанима.

Бошковић нам каже да је алхемичарска чаролија иностраних банака престала, да банке не могу да наплате око 17,38% „кредита у швицарцима“, али некако имам осећај да се црна магија наставља. Мислили смо да Влада жели помоћи дужницима, а она заправо побољшава стање банака. Свако мало, Влада мора банкама омогућити нову екстра добит. Сетимо се како смо изиграни када је ХНБ ослободио резерву банака за кредитирање привреде, а онда су банке та средства преусмериле држави као скупе кредите које држава нити не покушава репрограмирати. Када је Славко Линић требао укинути камату на кредите с валутном клаузулом у швајцарском франку, фиксирао је камату на 3,23%, тек толико да спречи одустајање дужника од даљње отплате кредита. Када се већ упустио у замрзавање курса франка за обрачун рата „кредита у швајцарцу“, Милановић је требао поставити 5,5 куна за 1 швајцарски франак до краја отплате кредита, па би се брзо створили услови за успостављање монетарног суверенитета.

Нутарња терминологија у банкама иде по старом. Лош кредит је NPL – non performing loan, цркнуто кљусе. Социјални гланц иде за тим да држава преузме лоше кредите, да би банке о трошку свих нас очистиле своје портфеље. У ту кампању укључене су пословне банке, ХНБ, министри и економски аналитичари под контролом банака. У социјалног радника прометнуо се и Ведран Шошић, вицегувернер НБС-а. „Дужници су врло хетерогена скупина, па не постоји једно решење које би било применљиво на све“, каже нам Шошић, у стилу Миланке Опачић. А да ХНБ уведе куну више брзина, индексирану по социјалним групама? Свако наметање само социјалног аспекта погледу стамбених кредита иде за разбијањем заједништва у Удрузи Франак. Производ са грешком имају право вратити сви, укључујући и боље купце. Норме ЕУ-а захтевају једнак третман дужника према кредитном ризику. Лажна брига за егзистенцијално угрожене дужнике растерећује Владин ресор социјалне политике, који треба да брину о свим социјалним случајевима, укључујући и несретнике које је дотукла валутна клаузула у швајцарском франку. Зар они образованији и стручнији, који раде на боље плаћеним пословима, који су због тога имали већу кредитну способност, требају до краја живота радити за банке? Хрватска је поново варварска пустопољина, у којој Римљани овај пут лове квалификоване робове.

 ***

И РЕАГОВАЊЕ НА ЗАМРЗАВАЊЕ ФРАНКА У ХРВАТСКОЈ?!!
zamrzavanje franka

facebookreporter.org/2015/02/08/dnevno-hr-аустрија-протестује-због-придржава/

1 глас