„Људи“ из Паракаса се толико биолошки разликују од човека да не би могли ни међусобно да се укрштају. „Не верујем да уопште припадају истом еволутивном стаблу“, додао је један од генетичара.

На јужној обали Перуа налази се пустињско полуострво Паракас. Управо тамо је перуански археолог Хулио Тељо пронашао нешто невероватно 1928. године. Он је испод силног песка и камења пронашао комплекс гробница.

СРБИН.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

dwghufdwe8hd

Тељо је у овим гробницама пронашао неке од најконтроверзнијих „људских“ остатака у историји. Тела су имала велике издужене лобање које су назване „лобање из Паракаса“. Тељо је пронашао више од 300 лобања за које је процењено да су старе око 3.000 година.

Недавна ДНК анализа извршена на тим лобањама дала је запањујуће резултате који би могли да се супротставе тренутном схватању људског еволутивног стабла.

Постојале су неке културе које су практиковале издуживање или деформације лобање, али су технике које су оне користиле давале сасвим другачије резултате.

Одређена јужноамеричка племена су везивала лобање деце како би мењала њихов облик. Везивање главе је модификовало изглед лобање производећи константни притисак дуже време. Овакав тип деформације лобање је мењао њен облик, али не и величину, тежину, односно запремину.

bdvsg83gsdh-525x700

Лобање из Паракаса су другачије. Те лобање су 25% веће и 60% теже од редовне људске лобање, због чега научници сматрају да тако нешто није могло бити изведено везивањем. Такође се разликују и структурно и имају само једну темену кост, док нормална људска лобања има две. Ове разлике су само продубиле мистерију око лобања из Паракаса, а истраживачи још увек нису објаснили њихово порекло.

Управник Музеја историје у Паракасу је послао узорке 5 лобања на генетско тестирање. Узорци су се састојали од длака, делова коже, зуба и делова лобање. Генетска лабораторија није обавештена о пореклу узорака како би се избегла пристрасност. Резултати су били фасцинантни.

Митохондријална ДНК (која се наслеђује од мајке) је на себи имала мутације које нису уочене ни код једног човека, примата или друге животиње. Мутације указују на то да је у питању потпуно ново људолико биће, у великој мери другачије од Хомо сапијенса, Неандерталаца или Денисована.

„Људи“ из Паракаса се толико биолошки разликују од човека да не би могли ни међусобно да се укрштају.

„Не верујем да уопште припадају истом еволутивном стаблу“, додао је један од генетичара.

Импликације овог открића су огромне. Ко су били мистериозни људи из Паракаса? Да ли су они еволуирали потпуно другачијим путем на Земљи? Ако нису, одакле су дошли? Да ли су дошли из свемира? Да ли још увек постоје?

Ово откриће доноси више питања него одговора, али је свакако још један од доказа да нисмо сами.

(Вебтрибун)

facebookreporter.org/2015/03/04/%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8-%D0%B4%D0%BD%D0%BA-%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0-%D0%BF/

1 глас