Да се злочинац увек враћа на место злочина доказ је и Тони Блер. Имао је ко и да га позове. Исти онај Александар Вучић који је својевремено био рецезент књиге Војислава Шешеља: ”Енглески педерски испрдак Тони Блер”. Треба ли посебно наглашавати да је то била главна вест са ових простора протекле недеље у свим медијима, и на истоку и на западу. Вучић и његове евроунијатске режимлије служе за исмејавање и спрдњу широм светских меридијана, али најгоре од свега је што многима није јасно какав смо то народ када себи дозвољавамо оваква понижења.Ентони Блера сматрају за ратног злочинца, крвника, корумпираног гада, криминалца и патолошког лажова који је водио својих шест приватних ратова као премијер, у самој Великој Британији. Тим пре не могу да се начуде како је могуће да данас он буде саветник власти у Београду, у земљи и народу које толико мрзи и према којима је спроводио геноцидну агенду Новог светског поретка. Уосталом, пошто се сличан сличном радује, не треба се чудити последњој Вучићевој гадости. С обзиром колико сам Вучић пљује по Србији и српском народу и за то користи сваки интервју који даје за стране медије говорећи како смо кривци и како смо нанели много зла другима, за очекивати је да ће неко са таквим породичним НДХ-а педигреом попут Вучића наћи заједнички језик са ратним злочинцем Блером.

Једна ствар ме само занима. Како ће она дична патриотина, онај ”даркер” и ”готичар” од Александра Вулина сада да полиже све оне свињарије које је говорио типа како су Војислава Шешеља из Хага послали Американци да руши Вучићеву владу, сада када је Вулин био послушно ђаче на Блеровом курсу? Или случај Вучићевог Момчила Перишића који се зове Момир Стојановић. Човек је некада био официр и патриота за пример, а онда је отишао у СНС и почео да са Вулином, Дачићем, Дрецуном и Вучићем прети свим Србима на северу Космета, како су они против државе Србије, јер не прихватају Бриселски споразум и не желе да укину институције државе Србије и да изађу на Тачијеве изборе за терористичку и злочиначку НАТО-ЕУ-УЧК творевину. Сада се дични пуковник Момир нашао на црвеној потерници Интерпола по том истом Бриселском споразуму и тим истим институцијама шиптарских терориста у које је претњама, уценама и притисцима на силу утеривао Србе са Косова и Метохије. Пуковник Момир је заборавио да западна жгадија не прашта никоме ко је бранио српске земље и српски народ од НАТО агресије и да га без обзира на актуелну ”политичку коректност” чека казамат институција ”Репубљик Косове” по оном истом Бриселском споразуму за који је толико агитовао, јер је прихватио мантру да ”ЕУ нема алтернативу”. За разлику од Перишића који је имао хашки третман и као сарадник и бедни амерички шпијун добио превремено помиловање од својих евроатлантских газда, пуковнику Момиру неће имати ко да пише.

Вучић је још једном демонстрирао да је највећи пријатељ и има најбољу сарадњу са провереним највећим србомрсцима у региону. После бруке са Едијем Рамом и потписивања споразума о изградњи аутопута ”велике Албаније” Тирана-Ниш via Приштина, дични премијер Вучић је наставио путевима ”Вражје дивизије” и дошао на усташки хрватски дернек у виду устоличења прве поглавнице у историји НДХ, како оне прве, тако и ове друге, Колинде Грабар-Китаровић, која уопште и не признаје постојање Срба као народа. И не само то, него је премијер ”европске Србије” одао минутом ћутања пошту свим хрватским домољубним усташама и домобранима палим за стварање геноцидне и злочиначке Хрватске. Од једног потомка из старог усташког гнезда у Бугојну чије се предак септембра 1941. године уписао у ”царску вјеру” римског јеретика ништа се друго није ни могло очекивати. Можда се Домогој Вучић састао са својом браћом од покојног стрица из Бугојна, који су заклети Старчевићем, Павелићем и Туђманом. Ово устоличење прве хрватске поглавнице била је прилика и за шире породично окупљање Вучића из целог региона. Штета би било да је нису искористили. Ко зна којом ће ”пригодом” следећи пут имати прилику да се виде. Још да су и са Томпсоном запевали, њиховој срећи не би краја било.

Ни Вучићев пријатељ шеик из Емирата не губи време, јер време је новац. Његова земља спада у ред највећих финансијера и спонзора Исламске државе и бандеровске хунте из Кијева. Можда би наш европејски регионални лидер од премијера Вучића могао да објасни шта већ два месеца траже транспортни авиони украјинске хунте ”Антонов” на нашем аеродрому, када се зна да они служе за превоз оружја и да ли су наше режимлије већ сада у фази да продају оружје фашистима из Кијева којим они убијају руско становништво? Вучић и Дачић и даље вриште о територијалном суверенитету бандеровске творевине, ”укључујући и Крим”, и тиме се директно стављају на страну српских и руских непријатеља. Сада када је Џон Кери уз асистенцију Бајдена изјавио да се Србија налази у унакрсној ватри између САД-а и Русије, послат је јасан сигнал да и домаћи изроди морају да дају свој допринос америчком и западном походу на Русију. Још само да Вучић узме немачки шлем па да се покаже. За руске медије и председника Путина Вучић и његови подрепаши из Београда су обичне ништарије и западне марионете и у то нико више у Москви не сумња, већ све гласније и јасније говоре. Јасно је да нам сада следи још јача антируска пропаганда у медијима ”европске Србије” као баражна паљба за најаву увођења санкција Русији. После тога следи отворена испорука оружја кијевској хунти и одлазак локалних НАТО питомаца да обучавају бандеровце из Кијева. Зато ће Вучићев режим наставити да хапси и шиканира српске патриоте и добровољце из Новорусије и чланове њихових породица попут евроатлантског Гестапоа. Доћи ће Кирби и Девенпорт да и овај услов дискретно саопште Вучићу, ако то већ нису урадили. Од једног колонијалног протектората се и очекује да обезбеди топовско месо за своје западне газде и да изврши морално, политичко и економско самоубиство политиком издаје и бешчашћа по налогу из Вашингтона, Лондона и Брисела.

Можда нећемо добити Београд на води, али зато смо добили пројекат железара на води. Она сапуница од безброј наставака око судбине Сартида завршила се како се завршила. Уосталом, да је неко у француској области Шампања градио челичане и уништавао производњу вина, ни судбина тих челичана ни тамошњег становништва не би била ништа боља. Сартид је дефинитивно уништен од стране досманлијског режима када је продат за исти износ за који је Црвена звезда у то време продала сасвим просечног фудбалера Друлића који није направио неку посебну каријеру. Касније је Џајић ухапшен због тог трансфера, а они који су уништавали и Сартид и домаћу економију и данас слободно шетају и троше своје ”поштено” зарађене милионе на теткином експертском каучу. И онда је дошао Вучић да спашава Сартид. Сетимо се само прича како је све договорено са америчким ”Есмарком”. Месецима се слушало на свим медијима како је споразум већ постигнут, како је то сјајна вест за Србију, како стижу инвеститори. И сви су хорски исписивали и запевали пангерике и хвалоспеве великом вођи Вучићу. А онда, хладан туш. Вучићев кабинет и његови амерички пријатељи нису могли да се договоре колико треба да доплатимо за железару коју продајемо. Тада су сви они који су хвалили препуштање Сартида коначној ”Есмарковој” егзекуцији одједном почели да хвале ”мудрост, храброст, државотворност” Вучића и његових потркуша како су одбрусили Американцима. Одједном испада да је са железаром све супер и сјајно, највећи извозник, највећи регионални лидер у тој делатности, до јуна се пали и друга пећ. Од премијера, преко вучићевски ”запечаћених” аналитичара, еврофанатизованих новинара, па до друга ударника из Сартидовог синдиката који поручује да су радници вољни да раде и скоро и да гину ако треба за подршку Влади, сви одреда запенушено понављају да је оно због чега су рекли раније да се за Сартид мора наћи стратешки партнер сада папагајски понављају да подржавају поново Вучића и његов фамозни план Б. Нико жив не говори да је Сартид тренутно најкориснији када уопште не ради, јер чим нешто ради производи губитке и све већу дубиозу. Али, његови радници и кад не раде имају просечна примања 50000 динара месечно из буџета. Руководиоци имају плате веће од министара. За њих мера штедње нема. Зато ће Вучићеви експерти лако и у бесцење продати најпрофитабилнију компанију Телеком и када у буџету останемо без профита Телекома и када он буде исисаван у иностранство онда ће опет смањивати плате и пензије и поручивати да се више штеди. А резултати напредњачких реформи видљиви су на сваком кораку. Данас је просечна плата за 21% мања него пре годину дана и испод је 40000 динара. Ала нас је кренуло! За 15 година транзиције, после распродаје целокупне друштвене, а ускоро и државне и јавне својине и скоро свих ресурса, после толиког задуживања, плате нам нису стигле ни до 400 евра. Шта би са оним обећањима европејаца из 2002. и 2003. године да ће просечна плата бити 1000 или 1500, па и 2000 евра? Лепо смо догурали на ”европском путу”. Још мало па никаквих брига нећемо имати, јер ћемо бити сатрвени и истребљени у сопственој земљи од ових ”експерата” и ”реформатора”. Што би рекла она бедна имитација национал-гошисте Александар Вулин аутор робовласничког Закона о раду: ”Незапосленост је мања, али се смањио и број радних места”. Логично, нема шта.

Данас је очигледно да нема никаквих критеријума. Постоје само губитници и добитници транзиције. Сећате се када је Тадић био председник и његовог креираног имиџа од стране Крлета и Шапера. Свако његово саопштење пратила је појава на екрану када Борис онако ”мужевно” и ”опуштено” улази у кабинет, седа за сто, лежерно откопчава дугме на сакоу, прегледа и потписује неки папир испред себе. Требало је од ове шупљоглаве, безличне политичке барбике направити ”мужевног лидера, вођу, новог Кенедија”. У међувремену, у тај кабинет се уселио Тома Парцела. Станислава Пак и остали његови саветници досетили су се имиџа за Николића. Сада на телевизији свако председничко обраћање прати улазак Николића у кабинет и како седа за радни сто који је претрпан књигама и енциклопедијама, које председник и ”прва дама” купују на метар, док Тома нешто шатро куцка по лап топу. Пошто имамо полуписмену и полуобразовану појаву на месту председника са лажном и купљеном факултетском дипломом, требало је створити имиџ о озбиљном, старијем и држећем господину, још уз то и ”начитану и образовану” личност, иако је Николић слабо шта читао током живота и већину политичког знања хватао у лету и у оној политичкој брбљаоници где је таворио 20 година. Када имате овако нешто на месту председника државе, треба ли се чудити докле смо догурали у систему где докторирају Леа Киш и Томислав Николић. Србијо, докле ћеш да ћутиш и трпиш ова понижења?

Жарко Јанковић / Српски културни клуб

www.vaseljenska.com/misljenja/dobrovoljci-vrazje-divizije-na-istocnom-frontu-ili-vucic-toma-i-vulin-za-dom-spremni/

5 гласовa