Др Јована Стојковић

Чујем од пријатеља да је било доста лајковања мојих последњих текстова на мрежама на којима нисам умрежена. Испаде невиђено јунаштво рећи наглас да људи имају право да одлучују о свом здрављу и медицинском третману. Ја мислила да је мој прађед Јокеља био јунак, борећи се са Турцима прса у прса. Данас би вероватно, уместо ордења, био проглашен за етничког чистача наших овековечених пријатеља и кривца за дестабилизацију у „региону“.

Турака јањичара ни данас не мањка. Вребају по фејсбуковима хоће ли неко нешто зуцнути а што није у складу са препорукама њихових газди. Онда га дијагностикују, по најновијим дијагностичким критеријумима за шарлатанство, а затим крећу у синхронизовану акцију слања жалби, тужби, молби, претњи и отказивања трибина о темама које им се не свиђају. Како би све било на нивоу задатка, имају стручни тим лекара чија је улога да чупају косе са главе када неки шарлатан лане нешто у јавност што није прихваћено од стране „највећих ауторитета“. Тада траже одузимање лиценци, јавно каменовање и одузимање грађанских права. Они су лајт варијанта.

Колико сам обавештена, имају и тим застрашивача који прети набијањем на колац и укуцавањем клинова под нокте. На тим истим мрежама то раде јавно, безбрижно и неометено, јер „кадија те тужи, кадија ти суди“. Чујем да сам им ја најновији пацијент. Желе да ме заслужено казне што нећу да присилно вакцинишем туђу децу и да тужакам родитеље код осталих „органа“. Наводе да је овај мој став „политички“, јер сам у Дверима, па желим да наудим „напредној“ власти.

Нисам, господо, више у Дверима, али сам у покрету који неће стати док не отера окупаторе и окупаторске законе из ове земље.

Политички производ сте ВИ, договорени на скупштинском одбору за здравље, како би као кербери лајињали у одбрану доносилаца оваквих закона.

Политичка институција је Светска здравствена организација, основана 1948. под окриљем Уједињених нација, а која је замешена joш 1925. када је донесен „Флекснеров извештај“ који је прописивао „научну оријентацију“ коју су морале да прихвате све медцинске школе ако су хтеле да буду „признате“, а који су финансирали фини људи и филантропи – Рокфелер и Карнеги фондација.

37a348e4151796990c997fb49fcad849

Декларацијом у Алма Ати, 1977. године, СЗО добија овлашћења да примењује овај извештај широм света, да дели своје препоруке свима, лишавајући вас претераног размишљања, али и ослобађајући вас одговорности и личне и професионалне (све је било по препорукама, водичима, календарима – па ко жив, ко мртав). Наравно ту су и повластице, новац, углед, позиција, напредовање, све док пливате по мејнстрим научним токовима. Они одређују које су вредности крвног притиска високе, колики треба да вам је холестерол, гликемија и наравно када (по препорукама) треба да се укључе лекови.

Сваки лекар зна колико су се пута ове вредности мењале последњих деценија. Сваки лекар би требало да зна да је актуелна нова генерација вакцина која садржи нове адјувансе и емулгаторе, те она наивна констатација „и ти си се вакцинисала и шта ти фали“ не заслужује озбиљнији коментар.

СЗО је политичка творевина. Она је 04.05.2009. године променила дефиницију пандемије, избацивши ставку да је за њено проглашење потребан висок степен обољевања и смртност. Након месец дана, проглашена је ревидирана „пандемија“ свињског грипа током које је умрло 18 500 људи док сваке године од „обичног грипа“ за који и не знате да га имате, умре 300 000 – 500 000 људи.

СЗО је забранила Киту Бејверстоку да објави монографију о осиромашеном уранијуму и фалсификовала извештај у коме је избацила податак да је оружје са осиромашеним уранијумом опасно и канцерогено (Франкфуртске вести). 2001. године СЗО је дала препоруку да није неопходно да у зонама у којима је коришћено оружје са ОУ становништво буде подвргнуто тестовима и контроли здравља. После свега овога, када ми нешто препоруче, добро ћу размислити и увек бранити то своје право.

Поред организованих пљувача, из редова поклоника горе описаних, наслућујем и једну дифузну групу чији би се психолошки профил могао описати са: пацифиста, хедониста, еуропејац, грађанин света, верник у еволуцију, прогрес и људска права, науку, љубитељ лаког и безбрижног живота који је све своје бриге пренео на другога. Он увек тражи неке „доказе“, по могућности да му их најврхунскији стручњак саопшти директно у неком јутарњем програму. Он није богзнашта прочитао, нити много мислио, он се само инстиктивно и животињски брани од било које информације која би му пореметила душевни мир и његову „нормалу“ и натерала га да буде одговоран.

publishwall_resized_1449429766_3800707

Такав сваку бригу и промишљање сматра за параноју. Он сматра да се иза сваког ангажовања крије лични интерес, „раскринкава“ неисомишљенике приписујући им сопствене амбиције које због сопствене лењости, неспособности и конформизма никад неће моћи да оствари. Њихове флоскуле покупљене из дневних новина и јутарњих програма углавном се своде на:

  1. Вратиће се страшне болести и поцркаћемо у истом дану
  2. Невакцинисани угрожавају „колективни имунитет“ па може неко „осетљив“ да оболи и умре
  3. Ох, како смо примитиви!
  4. Ох, како смо параноични!

Неко од горе наведених је закључио како „вешто избегавам коментар поводом дифтерије, менингитиса и великог кашља“.

Дифтерија је задњи пут виђена 1980. у нашој земљи. У Америци је од 1900. – 1930. Забележен пад броја случајева од 90%, након тога је уведена вакцина. Болест, када би се данас појавила, углавном би прошла без већих проблема. За њу постоји лек – пеницилин 800000 и.ј. дневно и еритромицин 35-50 мг/кг у року од 8-10 дана, примењује се дифтерични антитоксин и симптоматска терапија – све што је било недоступно некада. Постоји малигни облик, када човек може умрети због ресорптивног дејства токсина који доводи до инхибиције синтезе ћелијских протеина. Међутим, свака болест, инфективна или неинфектвна може имати драматичан облик и довести до смрти. Можете умрети и када исцедите бубуљицу изнад горње усне, од тромбозе кавернозног синуса, може вам пасти и саксија на главу ако дуне јачи ветар…

Велики кашаљ – траје око две недеље, пролази најчешће без последица. Некад је лечен прженим шећером са млеком и медом, облогама од алкохола и мекиња (питајте бабе и деде да ли су у њихово време деца имала „магарећи кашаљ“). Данас, Богу хвала, имамо еритромицин, антитусике, спазмолитике, кортикостероиде и смртна опасност вреба једино ако сте неухрањено, имунодефицијентно одојче у Етиопији.

Менингитис изазван Хемофилусом инфлуенце Б, као и сваки менингитис, јесте озбиљно обољење (смртност 3-6%) чије је лечење значајно напредовало са савременом терапијом цефалоспоринима треће генерације, антиинфламаторном и антиедематозном терапијом. Шта ћемо са вирусним, гљивичним, грам негативним, пнеумококним менингитисима које вакцина не покрива?

Tетанус је инфективна, али неконтагиозна болест – не може се преносити. Инциденца је 18 болесника на 100 000 становника. Несумњиво тешка болест са високом смртношћу (50%, неки облици 80%). Хигијенска обрада ране је знатно смањила обољевање, постоји могућност примања имуноглобулина након повређивања и примена антибиотика којим се уништавају споре. Током Другог светског рата било је 10 забележених случајева.

Богиње свих врста и заушке су болести за које су стари лекари препоручивали да се деца мешају са оболелима и што пре их преболе и на њих заиста нећу трошити речи.

Инфекција полиовирусаом је у 90% случајева асимптоматска. Дете је након полиовакцине највећи израз заразе преко својих излучевна.

Против дифтерије се вакцинишемо Ди-Те-Пер вакцином. Поред 3 агенса, а сада и пет (полио и хемофилус инфлуенце у фамозном Пентаксиму због чије „несташице“ доктори, новинари и беби портали чупају косу са главе), а које никада природно не бисмо добили истовремено, а нарочито не директно у крв, добијамо и тиомерсал (етил-живу), формалдехид, алуминијум хидроксид, немицин, полимиксим Б.

vakcina

Идемо редом.

  1. Тиомерсал – етил жива је уз метил живу најтоксичнији облик, неуротоксин – оштећује нерве ћелије. Тровање живом доводи до снижења слуха, вида, могућности говора, хода, изазива промене у понашању, раздражљивост, депресију, нервозу, посебно је опасна за труднице и децу, има велику способност проласка кроз хематоенцефалну баријеру до мозга. Понављана изложеност (ререревакцинације) доводи до њеног накупљања у можданом ткиву, има склоност ка стварању спојева са сумпором у SH-групама ензима и аминокиселина и на тај начин доводи до: инактивације ензима, оштећења структуре протеина, променљивости пропустљивости ћелијских мембрана, оксидативног стреса, дисфункције митохондрија, утиче на репликацију ДНК, активацију ДНК полимеразе, синаптичку трансмисију и имуни одговор.Жива је мутагена (читај канцерогена), тератогена (читај новорођенчад са деформитетима), имунодепресивна (снижава имунитет). ФДА, ЕПА, ФАО, СЗО и остале белосветске организације које брину о нашем здрављу препоручују да унос рибе (која садржи живу која контаминира реке и мора) у трудноћи и код мале деце буде испод 360г недељно, а исти ти заступају тезу да је жива у вакцинама „минорна“ и да двадесет пута минорно (тј. ререревакцинације) није узрок онога што желе да спрече саветујући вам да не једете рибу.
  1. Алуминијум-хидроксид је повезиван са Алцхајмеровом болешћу, Паркинсоновом болешћу, амиотрофичном латералном склерозом, карциномом дојке. На Медицинском факултету у Београду је скоро одбрањена докторска теза која потврђује ове наводе, констатована је повећана изложеност алуминијуму у савремено доба, помињани су козметички производи, индустрија као узрок, али не и вакцине. Иста прича као и са рибом и живом – није у реду да стављаш на кожу и испод пазуха, али је скроз у реду када имаш месец дана и то ти убаце директно у крв. Иста неуротоксична прича, као и код живе, да је не понављамо. Али, неее, ако вам се учинило да то може да изазове неуролошке симптоме код деце готово идентичне са аутизмом, јавите се свом лекару и фармацеуту по (психијатријски) лек.
  1. Формалдехид је канцероген. Полимиксин Б је антибиотик који се користи у лечењу локално, а изазива оштећење бубрега, парестезије, мишићну слабост. Али све то пада у воду када се убаце у крв, онда постају лековити, баш као и осиромашени уранијум.

Нећу помињати ћелије абортираног фетуса, пилеће ембрионе и телеће медаљоне.

Паметном доста.

Влада мишљење да је угрожен „колективни имунитет“.

На 151. страни уџбеника из Епидемиологије пише: “Колективни имунитет се изражава као пропорција имуних у колективу. Колективни имунитет смањује вероватноћу епидемије. Ако је висок проценат популације имун, смањује се могућност преношења обољења“.

Имун (заувек) може бити само онај који је природно прележао болест. Вакцинисани можда само извесни период. Колики ће тај период бити не знамо, те је проценат од 90 и кусур одсто имунизованих привид, јер су многи од њих у међувремену изгубили имунитет.

Или, на пример, вакцинишете сву децу у обданишту 100 %. Та деца дођу кући код маме, тате и старије сестре који су давно вакцинисани и имунитет изгубили, значи сада је колективни имунитет 25% на нивоу породичног колектива. Иста та мама, с обзиром да је вакцинисана и није природно прележала рубеоле у детињству, може да их добије у трудноћи, нпр. пренесе јој њено свеже вакцинисано дете и онда имамо посла са конгениталном рубеолом. Или тата, који је вакцинисан у детињству па је тај имунитетет изгубио, добије заушке (кад не треба).

А шта ћемо када се врате мигранти и остали из ЕУ за које не знамо да ли су „вакцинисани“, шта ће тад да бидне са колективним имунитетом?

Молим упућене да сазнају да ли их је чика Сорош пелцовао у турским камповима, јер ако ваше гостољубиво дете буде било на игралишту са њих 9, колективни имунитет у вашем мултикултуралном колективу ће бити 10%!

А на нивоу Србије, колики је ниво непелцованих баба и деда, колико мајки и очева са ослабљеним и несталим „имунитетом“ од вакцинације од пре 30-40 година? Па са ким, бре, живе сва та деца и колики је онда колективни имунитет?

И чисто информативно – за све модерне родитеље који не хватају дете у руке без одобрења „стручњака“ и научно документованих препорука:

„Многе вакцине, које се већ деценијама успешно користе, припремане су БЕЗ ВЕЋЕГ или чак БЕЗ ИКАКВОГ познавања функционисања имуног система и начина на који на тај систем треба деловати да би се добио жељени имунски одговор. Након ДЕВЕДЕСЕТИХ година прошлог века, дошло је до укључивања имунолога у РАЗВОЈ вакцина“
(стр. 153, Епидемиологија, издавач Медицински факултет у Београду)

Ајојјј, Џенер и Пастер, шарлатанчине старе, кад сад уФате ШРЛ-овци да сикћу и да вам одузимају лиценце, ц, ц, ц….

Ох, како смо примитивни – ори се од стране подржавалаца прогреса и вере да ће фармацеутске куће залечити њихов необрађени страх од смрти, учинити их бесмртним и отпорним на сваку бољку. Њихов оловни идео-афективни блок не да им да примете застрашујућу поплаву неизлечивих болести, карцинома, аутизама, мултплих склероза и разних чудеса која су пре Другог светског рата сматрана за егзотичну појаву. Њихове оптужбе су баналне – они одбијање вакцине изједначавају са одбијањем парацетамола кад дете има температуру, или операције када пукне слепо црево.

Ох, како смо параноични – кличу самоуки психијатри са фејсбукова, сматрајући да је то највећа увреда за стандардизована говеда, која се одазивају на име „политички коректан грађанин“. Они из своје прасеће перспективе не могу сагледати значај и тежину репресије која се надвила над нама у свим видовима ни тоталитаризам који дише за врат свим људима на земљи. Они сигурно не могу видети духовну позадину светских кретања која све брже праве непремостиву гранцу између „нас“ и „њих“. Видеће је тек када буде понестало помија и блата за ваљање. Ја ипак подржавам њихово право да не знају ништа и да тиме буду задовољни, али их најљубазније молим да спроводе демократију и толеранцију за коју се тако оштро боре.

Апропо демократије… Замери ми један господин да на овај начин желим да увучем задњицу у посланичку фотељу. Пријатељу, врло радо ћу, чим будем имала прилике. Оставити ову земљу дизачима руке којима рефлекс за ту радњу не иде из мозга, већ управо из горе поменутог органа, равно је продаји прађедовског ордења за вечеру.

Јована Стојковић, са или без др, како вам лакше.

П.С. Једна ситница поводом (ко)лекторисања мог претходног текста – у мом крају, а то је Неготинска крајина, постоје народним искуством искристалисана некњижевна правила када се некоме уместо вокативом обраћате акузативом, обично у ситуацијама када вас је баш наљутио.

facebookreporter.org/2016/03/05/%D0%B4%D1%80-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%88%D1%80%D0%BB-%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%D0%B5-%D0%B8-%D1%85%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%BE/

49 гласовa