Почетком децембра у Београду је одржана конференција „Чиме су нас бомбардовали 1999. године“ у организацији Истраживачког центра за одбрану и безбедност. На конференцији су узели учешће лекари онколози, инжењери, војна лица, генерали. Углавном се говорило о деловању осиромашеног урана на здравље људи и на који начин честице тог метала доспевају у људски организам. Већина излагача се сложила да је осиромашени уран главни узрочник пораста броја оболелих и умрлих од карцинома у Србији. На конференцији је изложен и прилично занемарен аспект хемијског загађења за време бомбардовања које је имало све карактеристике хемијског рата.

На жалост, главни штампани медији у Србији су овај скуп прећутали. Конференција је било одлично организована и било је много образованих слушалаца. Међу излагачима радова, било је и оних (само један реферат) који су негирали штетност осиромашеног урана и његов негативан утицај на повећање оболевања од различитих врста карцинома у Србији. Чињеницу да се од карцинома у Србији све више оболева и умире, објаснили су тиме да Србија стари, да се води нездрав начин живота, стрес, пушење, гојазност. И наравно, њихов главни адут за своје тврдње је да је пораст броја оболелих у Србији уствари као онај у Европи и у САД. На питања која су присутни постављали, добијали су прилично нејасне одговоре. Дакле, на конференцији су се могли чути гласови оних (у већини), који сматрају да је ОУ опасан по здравље и главни узрочник оболевања, као и друга страна, мало заступљена, која сматра да је учинак OU локализован на уски простор око Косова и Метохије, тачније околине Врања. Ова страна, иако у мањини, прилично је гласна и добија простор у најважнијим српским штампаним медијима.

OU је слабо радиоактиван елемент, те не представља проблем као спољашњи озрачивач, али веома озбиљни здравствени проблеми настају ако се унесе у организам удисањем уранске прашине, или преко хране односно воде за пиће. Уран је хемијски токсичан, и зависно од количине унете у организам (на пример, преко пијаће воде) може врло брзо да доведе до тровања. Осиромашени уран има исте хемијске особине као природни уран, али има знатно мање изотопа 235U (0.2%) и представља отпадни производ при обогаћивању урана тим истим изотопом. Уран обогаћен изотопом 235 обично до 5% се користи као гориво у нуклеарним електранама.

Али, кад метак од OU удари у металну површину тенка, због чега се ти меци и користе, долази до паљења OU и пенетратор гори ослобађајући температуру око 3000 степени Целзијуса. Уколико се на врх пенетратора стави одређена, мала количина плутонијума (што се код нас примењивало), температура горења се повећава на 3400 степена Целзијуса. При том се 70% метка претвара у димне честице димензија микрометра и нанометра које лебде у ваздуху и покренуте ваздушним струјама разлећу се на велике удаљености. То значи да нису ограничене само на уски појас где су меци пали, како тврде нато-лобисти и они који умањују штетност овог радиоактивног отпада, већ се оне, баш због своје мале масе и микронских димензија, крећу захваљујући ваздушним струјама на много удаљенија места од удара. Ветар их је разносио по целој територији Србије, стизале су до Бугарске, Румуније, Македоније, и до Грчке, где је измерена повећана радиоактивност. Опасност се састоји у томе да их у тренутку кад дођу до људи, они удахну и тако унесу у плућа. Уколико их удахну у већим количинама, уранска прашина им се наталожи у плућима где базично остаје у току целог живота. OU је алфа емитер, те тако и честице дима од изгорелог метка димензија микро- и нано-метара, су такође алфа емитери. Кад таква спора честица уђе у организам она изазива дестабилизацију околног ткива и тиме поспешује болест. Све се то зна, али нато-лобисти тај утицај умањују и тврде да се те честице из организма излучују за пар месеци преко бубрега. То ако се прогутају. А шта се дешава кад се удахну, колико је потребно да се из плућа излуче преко бубрега?

На то нато-лобисти немају одговор, сем тврдње да алфа честице у организму нису у толикој мери опасне да изазивају карциноме. Тврдоглаво одбијају да прихвате чињеницу да према „Регистру за рак у централној Србији“, (Извештај бр.15, 2015. година, стр.20), од 1990. године до 2013. број оболелих се повећао за 164% (1990. је број новооткривених био 9.898 , а 2013. он је био 26.124) а број умрлих за исти период је повећан за 40% (1990. укупан број умрлих је био 9.814, а 2013. тај број је 13.708). За период од 1999. године до 2013. године број ново- оболелих повећан је за 33% (укупан број новооболелих у 1999. је био 19.625, а 2013. он износи 26.124), а број умрлих је повећан за 22% (укупан број умрлих у 1999. години је био 12.312, а у 2013. години 15.003 лица).

Нато-лобисти, који умањују учинак „сребрног метка“, тврде да се овакав проценат оболевања јавља и у ЕУ и у САД, али не коментаришу чињеницу да је преживљавање пацијената у тим земљама веће него код нас. Ако раде по својој савести како би отклонили панику код становништва, те због тога умањују опасност од OU, то их донекле оправдава, али тврдити да је деловање прашине од OU метка локализовано на уски простор, то је лажна тврдња. Живот их демантује. Ако су плаћени за своје тврдње, онда су то „плаћеници“, а ако нису, онда су то „корисни идиоти“. И велике штеточине, јер својим тврдњама аболирају злочин НАТО пакта који је извршен 1999. године и који још увек траје.

Др Мирјана Анђелковић Лукић

Извор: КОРЕНИ

ФБР

 

1 глас