Није реално очекивати мир када видимо да Запад подстиче сукобе не само у Украјини, већ и на другим тачкама конфликта.

У Доњецку се ове недеље одржао форум „Донбас: јуче, данас, сутра“, којем је присуствовало више десетина домаћих и страних политичара и политичких научника, укључујући и европске. Они су имали прилику да се упознају са ситуацијом у ДНР и граду, да изразе своје мишљење и предвиђања о будућности региона, као и да размене мишљења са колегама.

По повратку из Доњецка је један од учесника догађаја, директор Центра за геостратешке студије из Београда, познати српски аналитичар Драгана Трифковић поделила је своје утиске.

На последњем форуму у Доњецку је било много изјава политичара, укључујући и западне о солидарности са Донбасом и о праву народа ДНР и ЛНР на самоопредељење. Да ли се стварно мења мишљење јавности у Европи у односу на Украјину, Новорусију и Русију?

Разлике у мишљењу западних званичника и западне јавности су огромне, посебно оне јавности која је добро информисана о дешавањима у Украјини односно Донбасу. Велику улогу у дезинформисању имају западни медији, али развојем нових технологија, посебно појавом интернета ситуација се знатно побољшала. Европски народи разумеју да њихов интерес није интерес Вашингтона, али то не значи да такве ставове заступају званичници ЕУ. У томе не видим никакву демократију, напротив. Европа мора да превазиђе конфликте са бирократијом ЕУ и да поврати суверенитет. Одржавање конференције у Доњецку је вишеструко важно,али подвукла бих да је то пре свега могућност да људи из Европе стекну увид у дешавања на ратним подручјима. Верујем да ће са тиме још снажније подржавати борбу руског народа за опстанак и право на живот.

Назив форума је био „Донбас; јуче, данас, сутра“. Ви сте били тамо и пре у својству међународног посматрача на изборима. Какве промена у стању и развоју младих република сте приметили и какве перспективе, по вешем мишљењу се могу очекивати? Хоће ли ДНР и ЛНР успети као независне државе?

Прошле године у новембру сам била у ЛНР а сада сам имала прилику да посетим ДНР. За то време направљени су велики кораци у организовању институција, како војно-безбедносних тако и економских, хуманитарних , социјалних. Војска и полиција сада имају униформе са ознакама ДНР и ЛНР, и направљена је како хоризонтална тако и вертикална структура војске и полиције. Такође далеко се одмакло у формирању финансијског и монетарног система ДНР и ЛНР. ДНР је формирала сопствену Централну банку. У ДНР и ЛНР у оптицају је и даље украјинска гривна али и руска рубља. Нови кадрови су прошли обуке за рад у државној администрацији. У том смислу младе републике су већ поприлично самосталне, а њихова будућност треба да буде у складу са вољом народа који ту живе. Мислим да су ДНР и ЛНР већ у много чему успеле, и уопште успех не треба доводити у питање. Подржавам вољу људи који живе у Донбасу, они треба да донесу одлуку о својој будућности. Велика ми је част што сам присуствовала паради у Доњецку поводом Дана ДНР. Требало је осетити ту атмосферу и дух људи, они су заправо већ победили.

Колико је по вама одржив Мински договор? Да ли сте и ви лично сведок нарушавања примирја?

Када су Вашингтон и Брисел завршили прекрајање граница на простору бивше Југославије, они су после тога изјавили да је завршено са променама граница у Европи. Заправо готово је са хегемонијом Запада и са уређивањем света само према њиховим потребама. Међутим ушли смо у фазу дестабилизације многих подручја, јер америчка логика је уколико не могу у потпуности да контролишу ситуацију, онда ће управљати хаосом. И због тога имамо конфликт у Украјини јер је енергетско, економско и политичко повезивање ЕУ и Русије, у супротности са њиховим интересом. Важно је истаћи да они уопште не маре за последице такве политике, а последице су хиљаде и хиљаде мртвих цивила. У току нашег боравка у ДНР украјинска војска је гађала положаје око аеродрома у Доњецку. Сукоби нису ни престајали, јер украјинска страна није уважила потписани мировни договор. Постоји опасност да ће се сукоби интензивирати, као и да ће се проширити, докле год Запад шаље оружје и инструкторе Украјини. Нажалост није реално очекивати мир када видимо да Запад подстиче сукобе не само у Украјини, већ и на другим тачкама конфликта.

Србија је тренутно председавајући ОЕБС-а. Да ли по вашем мишљењу Београд има реалан утицај на организацију, односно и на ситуацију у Донбасу?

Србија нема никаквог утицаја у ОЕБС-у а са друге стране та организација се понаша као и у југословенском конфликту, она следи за америчким интересима. Ми памтимо улогу ОЕБС-а и њиховог изасланика Вилијема Вокера у специјалној операцији Рачак која је имала за циљ фалсификовање доказа против Срба као повода за почетак НАТО агресије. Да Србија има политичаре у власти који брину о националним и државним интересима, они би у садашњој ситуацији на сваком месту истицали сличност сценарија између југословенског и украјинског сукоба. Уместо тога они подвлаче како подржавају територијални интегритет Украјине укључујући и Крим, што значи да не поштују територијални интегритет Русије. Недавно је министар спољних послова РФ г. Лавров инсистирао да се г. Дачић као председавајући ОЕБС-ом огласи у вези с кршењем мировног договора од стране Украјине и да затражи од украјинских власти да престану са кршењем мировног договора. Међутим то се није десило, Ивица Дачић је изјавио како је неопходно да се заустави рат у Украјини, али не наводећи при том ко га намеће. Од председавања Србије ОЕБС-ом не треба много очекивати, јер Србија није у стању да решава ни сопствене проблеме.

Како вам се свиђа Доњецк? Да ли сте тамо имали осећај рата и несреће? Није било страшно отићи тамо?

Први пут сам била у Доњецку, и одушевљена сам његовом лепотом. Чула сам да га зову град милион ружа. Има прелепе тргове, паркове, пуно зеленила и дивну архитектуру. Одмах сам помислила како бих могла да живим у њему. Мени као Српкињи, нажалост, ратови нису страни, а нису ни страшни просто због тога што смо прошли кроз све страхоте рата, и ваљда стекли према њима посебан однос. Не могу да кажем да је то позитиван однос, али поновићу оно што сам рекла на Форуму: „Ако ми данас поставите питање да ли је тежи рати или мир под окупацијом, мислим да вам се не би свидео мој одговор“. Драго ми је што сам дошла у Доњецк да подржим народ који ту живи, а посебан утисак је на мене оставио сусрет са рањеним војницима које сам обишла у доњецкој болници. И поред тешких рањавања, која имају трајне последице на њихов живот, они су пуни духа, силе, вере у праведност и у победу. Ни једног момента нису рекли ништа лоше чак ни о агресорској украјинској армији, већ само то да је њихова дужност да бране свој народ и да мирни људи не треба да страдају у овом рату.

Разговор водила: Оксана Сазонова
Извор: Стање ствари


Припремиле: КМ Новине
Прочитај без интернета:
1 глас