• Земље Европске уније представљају најлакши плен за „исламски тероризам“ од сва три (Европа, Северна Америка и Русија) субјекта евро-атлантске (хришћанске) цивилизације. Управо је у Европи настао онај идеолошки и морални вакуум који је најлакше напунити нечим другим и који ће раније или касније бити напуњен нечим другим. Зашто не исламом?
  • За земље ЕУ је излаз у цивилизацијском, односно, политичком и војном савезу са Русијом. Разуме се, уз одустајање ЕУ од свих претензија (да и не говоримо о апсурдним санкцијама) према Русији
  • Неопходно је признавање Средоземног мора (путем званичних дипломатских преговора) за границу исламске и европске цивилизације
  • Потребно је и званично проглашавање немешања у унутрашње ствари цивилизација и појединачних држава тих цивилизација. Плус: званично одустајање европских земаља од сваког политичког, информативног, тим пре, војног притиска на земље које припадају исламској цивилизацији. Исто тако и обрнуто
  • За тим би уследило дипломатско утврђивање услова и ограничења живљења муслимана у Европи и хришћана на Блиском Истоку и у земљама Северне Африке
  • Мора уследити и повлачење САД као субјекта односа између Европе, Севера Африке и Блиског Истока, као и одустајање земаља ЕУ од било какве економске доминације изван граница своје територије
Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ

        У ОВОМ тексту не просуђујем о поступцима различитих земаља, рачунајући и Русију, у борби са групацијом (или квази-државом) Исламском државом, као и са другим терористичким групацијама, било у Сирији било у другим земљама и да ли су ти поступци исправни или не, ефикасни или без изгледа. Ипак, све је то тактика.

        Ово су моје тезе – о стратешком решењу проблема, односно, о његовом потпуном решењу.

        Одмах ћу истаћи да је интерпретирање мојих теза као оправдања међународног тероризма глупост на коју немам намеру да реагујем, али такву могућност очекујем.

        1. То што се сада назива међународним тероризмом у сваком случају има корене и изворе на исламском Истоку, пре свега – на северу Африке и на Блиском Истоку.

        2. Какав је став тог тероризма према правом исламу, оном који је изложен у Курану, нема значаја. Теолошке и теолошко- политичке дискусије су занимљиве и важне, али се минимално односе на решење проблема, макар због тога што у политичком смислу није важно оно што прописује Куран и како те прописе тумаче правоверни исламски теолози. Политике се тиче то што се лидери и они који руководе терористичким организацијама  ослањају на своју религију онако како је они схватају и презентују свом друштву. А то што је они по нечијем мишљењу схватају изопачено – не смањује опасност од таквог тероризма.

        3. Време је да одбацимо тумачење савременог међународног тероризма као деловање лудака, обичних криминалаца, савремених варвара или бораца против слободе, али организованих у групе и одреде. Неоспорно је да је тај тероризам, као прво, политички правац и покрет, као друго – верски покрет, треће – покрет који има далекосежне политичке циљеве који прелазе оквире свргавања појединих режима или владара и освајање неких територија или земаља. Односно, пре свега, тај „тероризам“ (који очигледно користи терористичке методе) није борба против нечега, него за нешто. За шта? За своје вредности, чак и ако се оне некоме не допадају изван његове цивилизације и изван његове религије.

        4. По мом мишљењу, то што ми називамо међународним тероризмом, сем тактичких (делом сам их навео у тези бр. 3), има следеће циљеве:

        а) да укине директну и индиректну власт неисламских, у првом реду – западних, односно, америчких и западноевропских земаља и транс-националних корпорација које их представљају у земљама које данас припадају ономе што може да се сматра канонском територијом исламске цивилизације;

        б) будући да западне владе и ТНК не намеравају да добровољно одлазе са канонских територија данашње исламске цивилизације, штавише – у последње време западне владе спроводе политику најенергичнијег чак и војног мешања у послове тих земаља и свргавања актуелних режима и владара, онда је најнепомирљивији, пасионарни и радикални део исламске заједнице одлучио да борбу за своју цивилизацију  пренесе на територију противника, односно у САД и Европу.

        У овом смислу мора се признати да је савремени међународни тероризам одговор на деловање савременог западног империјализма;

        в) веома је могуће да су се неки представници савременог „међународног тероризма“ одлучили за историјски реванш за векове европског и америчког колонијализма и освајање територије бивше метрополе, односно Европе. То изгледа још више логично и лако јер се Европа (то јест секуларна Европска унија) у суштини сама одрекла од своје хришћанске идеологије, од својих хришћанских вредности и сама идејно разоружала.

        5. У том смислу сама Европа (земље Европске уније) изгледа и представља најлакши плен од сва три (Европа, Северна Америка и Русија) субјекта евро-атлантске (хришћанске) цивилизације, будући да је она постала секуларнији, односно, беспринципијелни и изван морала (или поли-морални) део те цивилизације. Једноставније речено, управо је у Европи настао онај идеолошки и морални вакуум који је најлакше напунити  нечим другим и који ће раније или касније бити напуњен нечим другим. Зашто не исламом?

        6. Сем тога Европа (земље Европске уније) географски су најближе Северу Африке и Блиском Истоку.

        7. Земље Европске уније саме су осигурале масовно присуство дошљака из исламских земаља на својој територији. Разуме се да сви имигранти из тих земаља уопште нису реални, чак ни потенцијални активни борци за исламску Европу. Али, исто тако је неоспорно да ће се у случају одлучујућих успеха у реализацији политике освајања Европе ти имигранти веома брзо претворити у свесне грађане исламске цивилизације која се проширила до Скандинавије.

        8. На крају, не може остати незапажено да у војном погледу Европска унија у целини и све њене земље појединачно не представљају силу коју треба озбиљно разматрати. И ако једном због нечег САД буду рачунале да немају разлога да оружаним путем бране раније господаре Европе, већ да треба да преговарају са новим, онда ће се Европа послушно предати на милост победника, што је, иначе, апсолутна већина њених земаља увек и чинила.

        9. Беспилотне летелице, борбени роботи и остале савремене борбене машине могу да воде више или мање ефикасну борбу са борцима исламске цивилизације у пустињама и планинским масивима, али су апсолутно бескорисне у европским мегаполисима.

        10. Могу се поразити бојовници ИД и других сличних групација у Сирији или у било којој другој земљи, али Исламску државу или било које друге форме борбене и квази-државне организације присталица за ослобођење исламског Истока од власти Запада није могуће уништити. У наредним деценијама ИД ће бити реални субјекат светске и свакако субрегионалне политике (Блиски Исток и Средоземље).

        11. Западни војни стручњаци и експерти из обавештајних служби радо размишљају о подељености исламистичког покрета и сукобима унутар његових редова. Све то јесте тако. Али, при том треба признати да нема никаквог јединства (без обзира на гласно декларисање и патетичну реторику) између европских држава и између Европске уније и САД, да и не говоримо о томе да током свих последњих година, чак и деценија, САД и што је поражавајуће, Европска унија, троше значајан део својих економских, политичких и информативних капацитета за борбу, не са „исламским тероризмом“, већ са Русијом која је део управо евро-атлантске цивилизације. Према томе, још није извесно која је од цивилизација данас више подељена и мање консолидована.

        12. Потпуна збуњеност Европске уније пред миграционом кризом 2015., реална немоћ специјалних служби земаља ЕУ, као и политичка реакција лидера тих земаља, на пример, на терористички напад на Париз (шетње булеварима, „намера“ о одузимању француског држављанства терористима и сл. у исто таквом духу) – очигледни су докази да Европа (ЕУ) нема никакву другу стратегију за спасавање своје цивилизације сем „стратегије политичке коректности коју је боље назвати „нојевом стратегијом“.

        13. У чему се види излаз из тог цивилизацијског и политичког ћорсокака европске цивилизације која се у друштвеној свести традиционално повезује са Европом, односно, фактички са Европском унијом? Само ћу навести основне компоненте тог излаза без анализе и аргумената.

        а) Цивилизацијски, односно, политички и војни савез Европске уније са Русијом. Разуме се, уз одустајање ЕУ од свих претензија (да и не говоримо о апсурдним санкцијама) према Русији, а Русија према ЕУ њих реално нема.

        б) Признавање Средоземног мора (путем званичних дипломатских преговора) за границу исламске и европске цивилизације.

        в) Званично проглашавање међусобног немешања у унутрашње ствари цивилизација и појединачних држава тих цивилизација. Званично одустајање европских земаља од сваког политичког, информативног, тим пре, војног притиска на земље које припадају исламској цивилизацији. Исто тако и обрнуто. Дипломатско утврђивање услова и ограничења живљења муслимана у Европи и хришћана на Блиском Истоку и у земљама Северне Африке.

        г) Повлачење САД као субјекта узајамних односа између Европе, са једне стране и Севера Африке и Блиског Истока, са друге.

        д) Одустајање земаља ЕУ од било какве економске доминације изван граница своје територије.

        ђ) Реализовање преласка на ново уређење руководећих органа ОУН-а, пре свега Савета Безбедности на основу цивилизацијског принципа (принципа мулти-компонената светске  цивилизације).

        14. Ако се то не деси, Русија је дужна – у интересу сопствене националне безбедности – да одустане од било какве сарадње са земљама ЕУ у суб-региону Север Африке-Блиски Исток.

        15. Ово што је забележено у наведеним тезама највероватније неће бити примљено, не к знању, него чак неће бити удостојено пажње од стране већине експерата (како европско-унијских, тако руских) за блискоисточну политику и уопште, политику.

        Али, након што се на територији Европске уније у наредним годинама деси још неколико терористичких напада налик на недавни у Паризу, чак и већих по размерама, онда ће принципи наведени у овим тезама бити прихваћени као инструкција за поступање.

        Надајмо се да се до тада европска цивилизација у целини, пре свега Европска унија, неће исцрпсти до те мере да ће бити касно за спасавање.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/dronovi-i-vojni-roboti-bice-u-eu-gradovima-nemocni-protiv-boraca-za-islamsku-evropu

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ