ФБР КОМЕНТАР:
Дрскост у истрајности и намери да се по кратком поступку у Скупштини усвоји „лекс специјалис“ за Београд на води је заиста за лекарску дијагнозу, јер је више врсних стручњака раније, а пре неколико дана и Академија архитектуре Србије „са добром намером и са професионалном одговорношћу“ обратила институцијама Републике Србије, Града Београда, стручној и широј јавности Београда и Србије поводом пројекта и његовог наметања, дала стручно мишљење о томе како је замишљен и почео, како се наводно развија, а поготово због оног што може да произведе и наравно струка је закључила да „Београд на води“ ТРЕБА ОБУСТАВИТИ, аргументе су у форми декларације објавили на свом сајту и дали јавности на увид. Али, српске власти су игнорисале ову реч струке и наставиле радње око пројекта „Београд на води“, тако што је данас у Скупштину по хитном поступку упућен предлог закона о поступцима експропријације и издавање грађевинске дозволе ради реализације изградње пројекта „Београд на води”.

ПОВЕЗАНО:
* АКАДЕМИЈА АРХИТЕКТУРЕ СРБИЈЕ: Декларација о „Београду на води“ – ХИТНО ОБУСТАВИТИ пројекат!
* Да ли су нам архитекте потребне – иронија звана „Београд на води“ (2014)
* *

09. 03. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана ДиковићBG_na_vodi

У Скупштину Србије стигао је Предлог закона – лекс специјалис, на усвајање по хитном поступку, о поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације изградње пројекта „Београд на води“.

Овим законом уређује се утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности ради реализације пројекта изградње- „Београд на води“, као пројекта од посебног значаја за Републику Србију и Град Београд, речено је у Предлогу закона.

Њиме се одређује корисник експропријације, уређује поступак и други односи који настану у реализацији Пројекта, поступак и начин издавања грађевинске дозволе и других аката потребних у поступку изградње објеката…

Такође, утврђује се јавни интерес за експропријацију непокретности у циљу привођења земљишта намени ради изградње пословно-стамбеног комплекса „Београд на води“- са пратећом инфраструктуром, а у складу са Просторним планом подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда-.

По том законском предлогу Република Србија и Град Београд имају сва права, обавезе и одговорности корисника експропријације предвиђене законом којим се уређује експропријација као и овим законом.

За експроприсану непокретност власник има право на накнаду која не може бити нижа од тржишне вредности непокретности, наводи се и додаје да је власник непокретности дужан да се изјасни у року од осам дана од дана добијања предлога за експропријацију.

По окончању поступка експропријације и упису права својине на непокретностима, Република Србија, неизграђено грађевинско земљиште може дати у дугорочни закуп, у циљу привођења земљишта урбанистичкој намени, каже се у Предлогу закона.

Трошкови Града Београда на уређивању грађевинског земљишта на локацији биће регулисани посебним уговором између Града Београда и Републике Србије.

У образложењу се каже да је Уставни основ за доношење овог закона садржан у одредби којом је предвиђено да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне као и да Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.

Како се наводи, Београд има око 200 километара обале, која је у највећем делу запуштена и неуређена.

Део обале, Савско приобаље по својој локацији спада у најатрактивније делове Београда, а анализом постојећег стања утврђено је да би активирањем и уређењем локације, град и Република значајно унапредили и подигли своје туристичке потенцијале, са једне стране, док би са друге тај део града био комунално и саобраћајно уређен.

Из свих наведених разлога, Пројекат „Београд на води“ је Одлуком Владе утврђен као пројекат од значаја за Републику Србију и град Београд, речено је у образложењу.

Са аспекта уставности, доношење тог закона, који је по својој правној природи lex specialis у односу на општи закон је могуће, с обзиром да је Влада Републике Србије тај пројекат оценила као пројекат од посебног значаја за Републику Србију.

Анализом власничких односа на грађевинском земљишту, утврђено је да је Република Србија уписана као власник на највећем броју катастарских парцела, на мањем броју катастарских парцела уписан је град Београд, а најмањи број катастарских парцела евидентиран је као приватно власништво правних и физичких лица.

Анализа и утврђивање права својине на објектима је спроведена, наводи се и додаје да је та анализа показала да у обухвату планског документа за ово подручје постоји одређени број бесправно саграђених објеката, који нису евидентирани у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, као и да постоје захтеви ранијих власника за враћање имовине, поднети у складу са законом којим се уређује реституција.

Наведене анализе коришћене су приликом рада на изради нацрта овог закона, формулисањем одредби које ће уважити све правне ситуације које могу настати приликом развлашћивања, поштујући притом опште начело да се за експроприсане непокретности мора исплатити тржишна вредност непокретности или у својину дати друга, адекватна непокретност.

За спровођење закона потребна су додатна финансијска средства из буџета.

Наводи се и да је у току 2014. године усвојен плански документ, започете активности на рашчишћавању терена и обезбеђен је инвеститор радова, што су предуслови да се, имајући у виду одредбе овог закона, започне и са изградњом.

Један од стратешких приоритета у реализацији плана развоја Београда и Републике Србије је Београдски чвор, завршетак путничког система и ослобађање Савског амфитеатра планираном изградњом станице Београд Центар, постројења ТПС, РТЦ у Макишу и другог колосека од Панчевачког моста до Панчева.

Решења предложена овим законом решиће питање измештања београдског железничког чвора из савског амфитеатра, расељавање становника који деценијама станују у старим, трошним и неусловним објектима без основне саобраћајне и комуналне инфраструктуре.

Према подацима из Просторног плана на површини плана од око 177 хектара предвиђено је да се оствари нешто више од 1.000.000 квадратних метара стамбеног простора, око 750.000 квадратних метара пословног и комерцијалног простора, више од 62.000 квадрата јавних садржаја као што су вртићи, школе, установе културе, социјалне и здравствене заштите и око 242.000 квадрата нових зелених површина.

Ови капацитети, наводи се у образложењу Предлога закона, омогућавају да на овом простору буде више од 13.000 запослених и више од 17.000 становника.

Подаци указују, додаје се, да пројекат „Београд на води“ представља један од најзначајнијих инвестиционих подухвата у Републици Србији, а изградња ових садржаја знатно ће допринети подизању вредности окружења и Београда као целине.

Поред изградње ова локација би била и од велике важности за промоцију туризма, сама за себе и као интегрални део понуде Београда и Србије.

Укупни оријентациони трошкови реализације јавних површина и објеката и расељавања износе око 33 милијарди динара, а приходи од пореза су 37,3 милијарди динара, док ће се позитивни ефекти ове инвестиције показати и у наредном периоду кроз приходе који ће се остваривати у току експлоатације, кроз разне видове пораза и прихода.

Економска анализа показала је да је предложени пројекат спроводив и са аспекта државе и локалне самоуправе и са аспекта инвеститора, а директни ефекти везани су за инвестициона улагања која ангажују целокупну грађевинску индустрију и повезане делатности, као и за покретање укупних привредних активности.

Користи су многоструке, од пореза на промет некретнина, такси и доприноса, преко доходака правних и физичких лица, до накнада за коришћење јавних добара и других прихода. Индиректни ефекти су повећање квалитета животне и радне средине, економски и друштвено одрживи и исплативи.

———-

У ФБР коментару поменута Декларација стручњака, можете преузети *ПДФarhitekte-ass

0 гласовa