Хашки оптуженик Ратко Младић крио се у војном објекту „Топчидер“ од новембра 2000. до јула 2003. године, тврдило је Прво општинско јавно тужилаштво из Београда у процесу који је против 11 особа вођен због помагања у скривању бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, сазнаје Данас.

Иако је ово тужилаштво одбило да достави Балканској истраживачкој мрежи (БИРН) копију оптужнице, наводећи да је оптужница проглашена државном тајном и да не може бити достављена јавности, увидом у пресуду у којој су оптужени ослобођени одговорности због апсолутне застаре, наведено је за шта их је тужилаштво теретило.

Из тог јавно доступног документа, у који је Данас имао увид захваљујући Фонду за хуманитарно право (ФХП), може се видети због чега је оптужница проглашена државном тајном. Наиме, у пресуди се, између осталог, наводи (фотографија у прилогу) да је један од оптужених, Благоје Говедарица, у то време старији водник Војске Југославије, био оптужен да је „у периоду од новембра месеца 2000. године до 25. 7. 2003. године, у Београду, у војном објекту Војске Југославије и Војске СЦГ на Топчидеру, као и на другим адресама у Београду, крио и помагао Ратку Младићу да не буде откривен“.

 

Осим тога, наводи се да је Говедарица био оптужен да је „од команде стана Прве армије Војске Југославије набављао намирнице и друге предмете“ и потом их уместо војницима дотурао Младићу и његовом обезбеђењу. У пресуди, такође, стоји да је иста особа, по оптужници, „по писменом овлашћењу Ратка Младића вршио подизање свих његових примања преко Фонда за социјално осигурање војних осигураника“ и предавао их Младићевој жени.

Оптужница против 11 Младићевих јатака подигнута је 2006, а првостепена пресуда изречена је пред Првим основним судом у Београду крајем 2010. када је само један оптужени оглашен кривим и то због недозвољеног држања оружја, деветоро их је ослобођено, а првооптужени пуковник ВРС Јово Ђого у међувремену је преминуо. Пресуду је Апелациони суд у Београду у мају 2011. вратио на поновно суђење, а Први основни суд је 17. маја прошле године због апсолутне застарелости ослободио свих 10 оптужених јатака. Коначно, Апелациони суд је у августу ове године донео пресуду којом је због недостатка доказа ослободио деветоро оптужених, а на казну од шест месеци затвора условно са роком провере од годину дана осуђен је само Марко Лугоња који је једини признао дело за које се теретио. Подсетимо, Ратко Младић ухапшен је 2011. у Србији након 15 година скривања.

Немања Стјепановић, истраживач ФХП-а, истиче за Данас да оптужнице не би тек тако и без разумног и оправданог разлога смеле бити проглашаване државном тајном, будући да је јавност рада тужиоца и транспарентност судских поступака гарантована законом.

– На суђењу Младићевим јатацима јавност није била искључена, што значи да је оптужница била јавно доступна. У међувремену је неко шватио да би њен садржај могао наштетити угледу Србије, па је проглашена државном тајном, што значи да ће од очију јавности бити склоњена на целих 30 година. На тај начин држава шаље поруку да су њени органи умешани у Младићево скривање, јер шта би друго могло да нанесе штету држави ако не информације о кривичним делима почињеним од стране појединаца унутар државних структура и у објектима Републике Србије, указује Стјепановић.

 

ФХП је 20. маја 2016. по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја упутио захтев Првом основном суду за достављање пресуде донете три дана раније у поновљеном поступку. Захтеву је „удовољено у потпуности“ и 28. јуна 2016. године Први основни суд доставио је ФХП-у пресуду о Младићевим јатацима.

– У пресуди коју нам је Први основни суд доставио види се да се бар један од оптужених теретио за скривање Младића у војном објекту на Топчидеру. Угледу Републике Србије може нашкодити управо скривање тих информација и обрнуто – међународни углед Србије ће бити већи уколико се разоткрије у којим војним објектима се Младић скривао, које државне структуре су му у томе помогле и ко су појединци у политичким и војним структурама који су за то одговорни. Поред свега, Закон о тајности података у члану 3 јасно прописује да се „тајним податком не сматра онај који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела“. У овом случају одлука о проглашењу оптужнице државном тајном управо ствара сумњу да је прикривање кривичног дела разлог затајивања оптужнице, наглашава Стјепановић.

Како подсећа, сличну неразумну одлуку 2014. године донео је и тадашњи министар одбране Братислав Гашић када је, након захтева ФХП-а за достављање војних докумената, целокупну архиву 125. и 37. бригаде ВЈ на Косову без образложења прогласио државном тајном.

– У оба случаја, разумно је посумњати да се ради о одлукама са сврхом да се прикрију кривична дела, а сумњу додатно појачава чињеница да није испоштован законски услов да се образложи зашто би обелодањивање тражених података проузроковало неотклоњиву тешки штету интересима Републике Србије, закључује Немања Стјепановић.

Ко је био на челним позицијама?

У периоду од новембра 2000. до краја јула 2003. на челу Генералштаба Војске Југославије био је генерал Небојша Павковић. Тачније, на то место је постављен у фебруару 2000, а смењен је 25. јуна 2002. Наследио га је генерал Бранко Крга, као заступник начелника Генерашлтаба ВЈ и на тој позицији остао до децембра 2004. Министар одбране СРЈ био је Слободан Краповић од 4. новембра 2000. до 29. јануара 2002. да би га заменио Велимир Радојевић. Обојица су били чланови Социјалистичке народне партије Црне Горе. Од марта 2003. на чело Министарства одбране СЦГ долази Борис Тадић. За све то време председник државе био је Војислав Коштуница, некадашњи лидер ДСС, од октобра 2000. до марта 2003. Као председник Владе СРЈ од новембра 2000. до краја јула 2001. био је Зоран Жижић из Социјалистичке народне партије Црне Горе, а на том месту га је сменио Драгиша Пешић, из исте странке, и био до 7. марта 2003. Са редефинисањем односа у СРЈ и формирањем СЦГ, на чело СЦГ долази Светозар Маровић, који је уједно био и председник Савета министара. На тој функцији био је до јуна 2006. када је Црна Гора прогласила независност.

Пресуда Младићу 22. новембра

Ратку Младићу, кога Хашки трибунал терети за геноцид и најтеже ратне злочине, пресуда ће бити изречена 22. новембра. По оптужници, Младић се терети за геноцид у Сребреници и још шест општина у БиХ, прогон несрпског становништва широм БиХ, терорисање грађана Сарајева и заробљавање припадника УНПРОФОР-а. Тужиоци су затражили да Младић буде осуђен на доживотну казну затвора, док је његова обрана тражила ослобађајућу пресуду.

www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=362293&title=Dr%C5%BEava+ipak+krila+Ratka+Mladi%C4%87a+u+%26quot%3BTop%C4%8Dideru%26quot%3B

0 гласовa