Дописник „Вести“ и доајен спољнополитичког новинарства Дејан Лукић први пут пише како је као извештач Тањуга присуствовао драми приликом првог покушаја свргавања неприкосновеног либијског вође Моамера ел Гадафија 15. априла 1986. године.

Повод су оптужбе бившег команданта оружаних снага Велике Британије, лорда Ричардса, да је удар којим је Гадафи оборен 2011. године, а у коме су учествовале и британске ваздушне снаге – био нелегалан.

Звао ме је „Титовић“
Глува тишина под мартовским сунцем, у љутој дубини либијске Сахаре. Океан песка пукао на све четири стране. Најближе настањено место је Тархуна, више од стотину километара даље. Гадафи прекрстио ноге на песку, под сасушеном крошњом дрвета које је ту, на неки чудесан начин, пустило корен и одолева сунцу и безбодици.
Од како су му бомбардовали кућу, од како је исклизнуо, минуту пре него што су „фантоми“ стигли, више је у пустињи, са његовим караваном, него у Триполију. Понекад само, као вихор пројури кроз његово родно место. Сирт, надомак медитеранске обале, али се дуго не задржава.
– Покретна мета – рећи ће ми уз осмех.
Ово сада је предах у сталној јурњави његове колоне тојота које нас увек носе некуда, а да никада унапред не знам куда.
Бомбардовање је за нама већ шест година. Овде у пустињској ували, у очаравајућој тишини Сахаре, Гадафи натиче комадиће јагњећег меса на дрвене штапиће; окреће их на жару. Око њега ходају, седе, дремају на порозном априлском сунцу, његове Анакреонке – његов женски батаљон обезбеђења. Пристао је да путујем са њим, обожава Тита и зове ме „Титовић“.
Иза нас је данас остало хиљаду и по километара пустињског пута. Тамо у оази Куфра (на арапском значи „проклета“), Богу иза леђа, на југоисточном бескрају Сахаре, Гадафи лично припрема шиш кебаб, неку врсту наших ражћњича. Испред шатора сто и столица за Лидера – тако га сви у Либији зову – фотеља сва у зеленим орнаментима. Цео Градафијев „женски одред“ седи около, на још топлом песку, свакој по пиштољ у бедрима.
Муамер ел Гадафи (1942-2011) владао је Либијом од 1969. до мучког убиства. Током 42 године владавине заосталу државу претворио је у најбогатију земљу Блиског истока. Био је велики пријатељ Југославије у којој се једно време и школовао.

Године лете, пројуре као „фантоми“ оне ноћи у Триполију. Како то сада изгледа далеко, помало чак идилично; свакако само нестварно, доживљено и претурено преко главе. Поготово сада, много касније, очи у очи са јунаком целе драме!
У ватреном обручу
Почиње приредба коју Лидер воли да гледа. Једна од девојака доноси боцу са бензином, посипа га по песку и пали ватрени круг. Друга девојка баца запаљено дрвце на бензин и пали ватру. Доносе необично великог пустињског шкорпиона тамносмеђе боје и бацају га у средиште запаљеног круга. Долива се још бензина; круг је све ужи; животиња креће да се спасава – на једну, па на другу, трећу и четврту страну; удара у ватру, повлачи се у средину круга, па све то изнова. Не одустаје; покушава још једном, али узалуд.
Долива се још бензина, круг је све ужи; девојке око ватре ударају длановима у ритму. Гадафи седи у фотељи, завалио се, намакао ширит на чело и – очигледно – ужива у призору…

И све то тако траје док животиња не одлучи да оконча агонију – види да јој је борба узалудна; покушава још једном, последњи пут; враћа се у средиште круга – ватра је све ближе – подиже увис бодљу отровног, шиљатог репа и зарива је себи у леђа. Отров чини своје.
Аплауз. У ватреном кругу лежи непомично тело животиње која је извршила самоубиство.
– Баш тужно, али на неки начин и херојски – оте ми се.
– Кукавички! Ниједно створење – ни човек ни животиња – не сме, ни себи ни другоме, да одузима живот.
– ?
– Живот овог шкорпиона није његов живот. Алах нам га је свима позајмио док смо Овде доле и мора да га на крају употребе вратимо Створитељу. Он, Горе, је власник наших живота. Он ће да одреди када је животу крај. Овај шкорпион је убио нешто што није његово…
– А, шта бисте Ви, пуковниче?
– Кроз ватру!

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/602621/Duh-Moamera-Gadafija-lebdi-nad-savescu-Britanije-4-Kroz-vatru-po-Bozjoj-volji

Прочитај без интернета:
0 гласовa