Продаја Телекома је један у низу лоших потеза економске политике које српске власти доследно вуку од октобарског преврата 2000. године – од када једну неуспешну власт смењује следећа – још неуспешнија и у исто време много мање отпорна на притиске који долазе из иностранства.

Оно што продају Телекома разликује од свих осталих продаја које су српске власти спроводиле у последњих 15-так година јесте чињеница да се сада налазимо на тачци прелома и продајом Телекома Србија се са ивице амбиса сурвава у провалију.

Не заборавимо да економски суверенитет земље почива на енергетици, водним ресурсима, обрадивом земљишту и телекомуникацијама и, уколико се то препусти у руке странаца, држава се претвара у колонију, а већина њених грађана у робље. Влада је најавила већ продају ЕПС (за почетак мањинског пакета акција) и ПКБ (премијер се својски залаже да обрадиво земљиште по Војводини добију наши традиционални пријатељи Арапи), а ускоро ће на ред доћи Србијашуме и Србијаводе.

ВАШИНГТОНСКИ ДОГОВОР

Подсетио бих да се Србија после 2000. године у вођењу економске политике определила за један универзалан неолиберални програм економских реформи – базиран на тзв. Вашингтонском договору, који је разрађен од стране ММФ, Светске банке и администрације САД (Министарства финансија и УСАИД). Оваква политика се у последњој деценији XX века показала изузетно неуспешном у свим државама где је примењивана (европске постсоцијалистичке земље и земље Латинске Америке).

Овим програмом Србију (али и друге постсоцијалистичке земље) требало је лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге, те тржиште за производе и банкарске услуге западних земаља.

Вашингтонски договор у својој суштини јесте један лепо упакован, кодификовани програм економског неоколонијализма који се реализује у интересу светске олигархије и крупног капитала, те уског компрадорског слоја који се формира у земљи.

КЛАСИЧНИ И САВРЕМЕНИ КОЛОНИЈАЛИЗАМ

За разлику од класичног колонијализма, који је насилно наметан уз отпор становништва и локалних елита, на нови колонијализам грађани мирно пристају, политичке елите га призивају а академски и медијски делатници подржавају. Штавише, власти у слабим државама моле да буду економски потчињене, чак за то и плаћају. Власти државе Србије странцима за сваког новозапосленог плаћају и по 10.000 евра а локалне власти им бесплатно уступају опремљене локације. У исто време, запослени у тим фабрикама имају месечне плате од око 150 евра.

Раније су колонизатори цивилизовали простор који су освајали, о свом трошку градили инфраструктуру, фабрике и градове, и иза себе (када су отерани) нешто остављали, а сада нови колонизатори углавном само узимају и иза себе (када одлазе у уноснија подручја) остављају пустош. Сада се држава задужује и гради инфраструктуру, а кредите отплаћују сви грађани – порески обвезници.

ЛИЦЕМЕРСТВО ВЛАСТИ

Аргументи ДС 2010. и СНС 2015. године за продају Телекома:

(1) Србија треба да буде међу модерним земљама са тржишном економијом, у којој држава не треба да управља привредом;

(2) Економска наука је као аксиом ставила да је приватна својина ефикаснија од државне. Продаја Телекома у суштини значи да једно предузеће из државног – мање ефикасног облика својине пребацујемо у приватни – ефикаснији својински облик;

(3) Србија ће после приватизације Телекома добити новог власника – велику транснационалну компанију (ТНК) која ће много ефикасније пословати;

Прва два аргумента су потпуно нетачна и о томе сам до сада често писао, а сада бих кратко рекао о трећем аргументу који је, са становишта Србије и њених грађана, такође нетачан. Искуства других привреда у транзицији које су продале националне телекомуникације компаније показују да су нови власници као прве мере предузели смањење броја запослених, повећање цена телекомуникационих услуга и смањење улагања и квалитета пружаних услуга. То показују примери и наших суседа (Хрватске, Македоније, Црне Горе и Мађарске), који су продали телекомуникације компаније Дојче телекому.

Тим мерама ће се аутоматски обезбедити већа ефикасност пословања нових власника. Међутим, овде се поставља питање колико ће од тога користи имати Србија и њени грађани. Вероватно ће купљена фирма, улазећи у састав нове велике компаније, постати ефикаснија, али као карика у ТНК која и убире користи те повећане ефикасности.

Од државних функционера се очекује да предузимају мере које ће позитивно утицати на Србију и њене грађане, а не на ТНК и њихове централе у иностранству.

АРГУМЕНТИ СНС ПРОТИВ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА 2010.

Као илустрацију ћу да наведем само три изјаве (из периода 2010-2011) које су објављене на сајту Б92.

У тексту под насловом СНС против продаје Телекома (22. октобар 2010. године – извор: Бета): Српска напредна странка осудила је најављену продају Телекома Србије и оценила да је такав потез власти „непотребан и лош“. Заменик председника СНС Александар Вучић је рекао да је најављена продаја потез „недомаћинске и неодговорне власти“.

„Неозбиљна је власт која не зна како да покрива рупе које је сама створила у буџету и парабуџетском сектору“, рекао је Вучић. Како каже, суштински проблем је непостојање привредне стратегије и принцип власти да, како је навео, крчми оно што су претходне генерације стицале.

Под насловом Поднета тужба због Телекома (27. април 2011 – извор Бета), између осталог пише:Српска напредна странка поднела је Вишем тужилаштву у Београду кривичну пријаву против више функционера Владе Србије због приватизације Телекома Србије. Тужба се односи на премијера Цветковића и чланове тима Владе Србије због сумње да су злоупотребили службени положај и извршили превару у процесу продаје Телекома. Кривичну пријаву у име СНС поднео је председник те странке Томислав Николић, а предали су је чланови правног тима напредњака.

Члан правног тима СНС Марко Ђурић рекао је да је продаја Телекома освета владе будућим генерацијама и оптужио владу да води погубну економску политику и да распродаје последње економске ресурсе.

„Србија ће остати без виталних економских ресурса и телекомуникационе структуре која је добро од јавног значаја“, рекао је Ђурић. „Власт намерава да новац од продаје Телекома злоупотреби зарад очувања свог положаја“, тврди Ђурић.

У тексту под насловом Вучић: Телеком бољи у нашим рукама (20. април 2011 – извор Тањуг, Бета), пише: Заменик председника СНС Александар Вучић каже да СНС захтева од владајуће коалиције да одустане од продаје Телекома, оценивши да је реч о „пљачки грађана“. Да ли то, питао је, значи да ће цео Телеком Србија бити исплаћен у две транше годишњег профита, и додао да се ради о пљачки и злочину према грађанима Србије којима се „отима једино што вреди“.

ЧЕМУ СВЕ ТО ВОДИ

На трибини у Београду сам говорио о случају Мексика. Спроводећи неолиберални програм, Мексико је приватизовао своје привредне ресурсе и убрзо после тога доведен у стање велике спољне задужености (дужничко ропство) те био присиљен, како би добио кредите од ММФ и САД, да иностраним (у првом реду америчким) компанијама гарантује изузетно повољне услове инвестирања. Стране инвестиције усмеравају се у такозване „макиладоре” (маqуиладорас), односно ланац америчких предузећа изграђених дуж границе са САД. Та предузећа су екстериторијална, ослобођена плаћања пореза у мексички буџет, радници раде у ропским условима за мизерне наднице и у овим предузећима није дозвољено никакво синдикално организовање. Штета коју Мексико има од „макиладора” процењује се на око 15 милијарди долара годишње, а огромна маса становништва живи у условима беде и обесправљености, каква није забележена у Мексику ни у време диктатуре Дијаса.

Сада бих нешто рекао о искуству Хрватске. Крајем прошле (2014) године Хрватски синдикат телекомуникација упутио је отворено писмо политичким структурама у Хрватској са захтевом да се, како у писму наводе, заштите хрватски национални интереси. У писму наводе да ускоро још 109 радника добија отказ, чиме ће број радника који су напустили компанију од 2000. године заокружити бројку од 10.000 радника који су напустили компанију, која је 2000. године, након продаје Дојче телекому, имала 11.400 радника. У међувремену је запослено 3.000 радника, па ова компанија у Хрватској тренутно има 4.000 радника. Подсећају да у овом тренутку преко 3.000 студената ради на 1.200 радних места у Хрватском телекому, осигуравајући високообразовану, а најјефтинију радну снагу без пуњења државног буџета, синдикат у писму истиче да је несхватљиво да власт допушта да послодавци на сталним радним местима, отпуштају раднике, а запошљавају студенте за које, сасвим легално и по закону, не плаћају доприносе и порезе. На губитку су и студенти који након пет година сталног рада немају ни један дан радног стажа, а и што су присиљени продужавати студирање, јер се једино као студенти могу запослити.

У писму се упозорава на забрињавајући проблем да Дојче телеком, с једне стране, своје потребе решава на начин да младим, најквалитетнијим и високообразованим запосленима нуди запослење у Немачкој, а, са друге стране, укида послове у Хрватској и сели их у друге земље. Истовремено Хрватски телеком не улаже довољно у развој мреже, корисници су незадовољни квалитетом и доступношћу услуге, али зато, упркос далеко нижем стандарду, плаћају више него грађани у Немачкој. Додатно, док је у Немачкој брзина интернета преко 50 Мбита/сец, у Хрватској је 4-10 Мбита/сец.

Писмо се завршава следећом реченицом: Тражимо да Република Хрватска заштити своје националне интересе, те пропише и примени механизме којима ће профитабилним страним послодавцима условити квалитетну услугу и нова радна места широм Хрватске, уместо да излази у сусрет интересима страног капитала на штету радника.

За време овогодишње мартовске посете председнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић Немачкој, канцеларка Ангела Меркел је упозорила на проблем који има Дојче телеком (већински власник Хрватског телекома) пошто Хрватска жели да гради паралелну телекомуникациону мрежу (преко новооснованог јавног предузећа Одашиљачи и везе) и тиме угрожава немачки монопол. Циљ владине акције је повезивање 650 насеља за чију изградњу приступне инфраструктуре Дојче телеком нема интерес те да у сваком делу Хрватске обезбеди квалитетан приступ телекомуникационој мрежи.

ШТА ЧИНИТИ?

Откривати и јавно огољавати суштину онога шта нам се дешава и шта из тога следи. Тек када тога буде свесна критична маса људи, може се очекивати и акција која ће довести до жељених промена.

facebookreporter.org/2015/07/31/проф-др-јован-б-душанић-продајом-телек/

1 глас