ВАЛУТНИ РАТ НИЈЕ УПЕРЕН САМО ПРОТИВ КИНЕ, НЕГО И ПРОТИВ САВЕЗНИЦЕ НЕМАЧКЕ
  • Раније је Америка у ЕУ гледала пол стабилности у нестабилном свету. А сада се у новом виђењу света (у Вшингтону) жели европска нестабилност. Како политичка, тако и економска
  • Амерички напади, у сваком случају, иду наруку критичарима Ангеле Меркел у самој Немачкој и обећавају изборну кампању која ће се вртити око две теме – евро и избелице. У томе нова америчка администрација на себе преузима улогу опозиције
  • Последице колапса евра неће бити само слабљење Европе, него и пораст нестабилности унутар ње – у светлу ранијих националних супарништава

Пише: Харолд ЏЕЈМС, професор историје на Принстонском универзитета, специјалиста за историју европске економије

ПРОШЛЕ су непуне три недеље од инаугурације Доналда Трампа, а његова администрација је већ ставила до знања да се спрема за глобални економски рат.

Валутни рат, који је очигледно замислила Бела кућа, није уперен само према Кини – коју у Вашингтону сумњиче поодавно за непоштену игру у борби за лидерство унутар голобалитације – него и према Немачкој.

Шеф Националног трговинског совета САД Питер Наваро, већ је рекао да Немачка користи евро за „експлуатацију“ и својих суседа и самих Сједињених Држава.

Судећи по свему, Бела кућа у Европској унији и њеном валутном савезу види механизам за заштиту интереса Немачке и ширење њене власти.

Тај страх од Немачке је истовремено чудан израз параноје и идеја са дугом историјом у приступу стварима неких ауторитетних економиста и политичких играча.

Први пут је таква критика била изречена на рачунЕвропског валутног  система, који је претходио увођењу евра.

Тада је Немачка била осумњичена да га – као и потом евро – користи да б и се домогла економске доминације у Европи кајем 20-ог и почетком 21-ог века. Притом је указивано да Берлин план о доминацији није успевао да оствари путем рата.

Чудно је да је та теорија увек имала пролаз у Великој Британиии и САД, а не у континенталној Европи.

Довести суседе до државног банкротства – не баш најбољи начин да се дође до стабилног просперитета.

Наваро, критикујући намерно ослабљени курс евра, оптужује еврозону да је она начин на који Берлин снижава реалну вредност „немачке марке“.

У суштини, немачки приступ је експлозиван по својим унутарполитичким аспектима.

Бундес банка гомила захтеве према Јужној Европи унутар међубанкарског система TARGET2. А неравнотежа унутар TARGET2 у корист Немачке није нмерна политика Берлина већ последица бекства капитала из јужноевропских земаља након што је Европска централна банка покушала да стимулише њихов раст преко куповања актива тамошњих банка.

То је нека врста количинског омекшавања које је настало због притиска Јужне Европе и САД да буду преузете мее за спасавање евра. Зато су немачки захтеви унутар TARGET2 производ унутрашње логике система, а не намере намачке владе или Бундес банке да нечим манипулишу.

Сами захтеви Навара и Доналда Трампа су ефикасни зато што упиру прстом у основну политичку слабост позиција Немачке

Раст захтева немачке прма Јужној Европи преко TARGET2 непредвидљив је и непопуларан и у самој Немачкој.

Немачким пореским обвезницима прети стизање на напату великог рачуна. Додуше: само у случају краха евра.

Амерички напади, у сваком случају, иду наруку критичарима Ангеле Меркел у самој Немачкој и обећавају изборну кампању која ће се вртити око две теме – евро и избелице. У томе нова америчка администрација на себе преузима улогу опозиције.

Последице колапса евра неће бити само слабљење Европе, него и пораст нестабилности унутар ње – у светлу ранијих националних супарништава.

Раније је Америка у ЕУ гледала пол стабилности у нестабилном свету. А сада се у новом виђењу света (у Вшингтону) жели европска нестабилност. Како политичка, тако и економска.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/dzejms-trmpova-administracija-se-sprema-za-globalni-ekonomski-rat

8 гласовa