Доналд Трамп је бацио ручну бомбу на глобалну економску архитектуру која је веома мукотрпно стварана у годинама након завршетка Другог светског рата.
Покушај уништења овог система глобалног управљања заснованог на правилима – што се сада манифестује у Трамповом повлачењу САД из Париског климатског споразума из 2015 – само је најновији вид напада америчког председника на наш основни систем вредности и институција.

Свет тек сада полако успева да се помири са злонамерношћу планова Трампове администрације. Он и његови сарадници су напали америчку штампу – институцију од највећег значаја за очување слобода, права и демократије Американаца – да је „непријатељ народа“. Покушали су да поткопају темеље наших знања и веровања – наше епистемологије – означивши као „лажно“ све оно што доводи у питање њихове циљеве и аргументе, одбацујући чак и саму науку. Трампова лажна оправдања за повлачење из Париског споразума су само најновији доказ за то.

Хиљадама година пре средине 18. века животни стандард је стагнирао. Просветитељство је било оно што је, пригрливши дискурс разума и научна истраживања, покренуло огромна побољшања животног стандарда током наредна два и по века. Просветитељство је донело и посвећеност томе да откријемо наше предрасуде и позабавимо се њима. Док се идеја о људској једнакости – која је за последицу имала основна индивидуална права за све – убрзано ширила, друштва су започела борбу како би окончала дискриминацију на расним, родним а, коначно, и другим основама које се тичу људског идентитета, укључујући неспособност (инвалидитет) и сексуалну оријентацију.

Трамп покушава да преокрене све то. Његово одбацивање науке, а нарочито науке о клими, угрожава технолошки напредак. А његова нетрпељивост према женама, Хиспаноамериканцима и муслиманима (изузев оних, као што су шеици владари нафтом богатих земаља, од којих он и његова породица могу да профитирају) угрожава функционисање америчког друштва и економије, тиме што поткопава поверење људи да је систем правичан према свима.

Као популиста, Трамп је искористио оправдано економско незадовољство које је широко распрострањено последњих година, док су многи Американци услед растуће неједнакости деградирани у ниже друштвене слојеве. Али његов истински циљ – да се он и други „позлаћени рекеташи“ обогате на рачун оних који су га подржали – откривен је захваљујући његовим потезима у области пореске политике и здравствене заштите. Пореске реформе које је Трамп предложио, као што се до сада може видети, надмашују Џорџа Буша својом назадношћу (по уделу користи за оне који су на врху ланца расподеле прихода). А у земљи у којој се очекивани животни век већ смањује, његове измене у области здравствене заштите ће још 23 милиона Американаца оставити без здравственог осигурања.

Иако Трамп и његови сарадници можда знају како да склапају пословне договоре, они немају појма како економски систем као целина функционише. Ако макроекономска политика ове администрације буде примењена, то ће резултирати повећањем трговинског дефицита и даљим падом производње.

Америка ће патити под Трампом. Водећу светску улогу почела је да губи још пре него што је Трамп изневерио поверење више од 190 земаља повукавши се из Париског споразума. У овом тренутку, поново успостављање водеће улоге би захтевало заиста херојске напоре. Сви ми делимо једну заједничку планету, и свет је на тежи начин научио да морамо сложно да радимо заједно. Научили смо, такође, и да сарадња може да буде од користи за све.

И шта би свет требало да уради са тим детињастим силеџијом, који жели све само за себе и не може да се уразуми? Како свет може да се избори са „злочестом“ Америком? Немачка канцеларка Ангела Меркел је дала прави одговор на то када је, после састанка са Трампом и другим Г7 лидерима прошлог месеца, рекла да Европа више не може „у потпуности рачунати на друге“ и да „ћемо морати сами да се боримо за своју будућност“. Сада је време да се Европа сабере и поново окрене вредностима просветитељства и да се супротстави Америци, као што је нови француски председник Емануел Макрон тако речито учинио руковањем које је осујетило Трампов детињасти приступ, у стилу алфа-мужјака, којим се потврђује моћ.

Европа не може да се ослони на Америку под Трамповим руководством по питању своје одбране. Али, истовремено, требало би да призна да је хладни рат готов – колико год амерички војноиндустријски комплекс био невољан да то призна. Иако је борба против тероризма важна и скупа, прављење носача авиона и борбених авиона није решење. Европа треба сама да одлучује колико ће трошити, уместо да се потчини диктату војних интереса који захтевају два одсто бруто домаћег производа (БДП). Већа је вероватноћа да ће политичка стабилност бити постигнута тиме што ће се Европа поново посветити свом социјалдемократском економском моделу.

Знамо и да свет не може да рачуна на САД у решавању егзистенцијалне претње коју представљају климатске промене. Европа и Кина учиниле су праву ствар тиме што су продубиле своју посвећеност зеленој будућности – што је добра ствар и за планету и за економију. Као што је инвестирање у технологију и образовање донело Немачкој изразиту предност у напредној производњи у односу на Америку обогаљену републиканском идеологијом, тако ће, такође, Европа и Азија стећи недостижну предност над САД, са својим зеленим технологијама будућности.

Али остатак света не сме да допусти да злочеста Америка уништи планету. Нити сме да дозволи да га злочеста Америка злоупотреби са својом непросвећеном – заправо антипросветитељском – политиком којој је „Америка на првом месту“. Ако Трамп хоће да повуче САД из Париског климатског споразума, остатак света би требало да наметне порез на угаљ америчким извозницима који не производе у складу са светским стандардима.

Добра вест је да највећи део Американаца није за Трампа. Већина Американаца још увек верује у вредности просветитељства, прихвата реалност глобалног отопљавања, и спремни су да предузму мере поводом тога. Али, када је Трамп у питању, требало би да је већ јасно да разумни разговори неће дати резултате. Време је за акцију.

Аутор је добитник Нобелове награде за економију, професор на Колумбија универзитету и главни економиста у Рузвелт институту. Последња књига коју је објавио зове се „Евро: Како заједничка валута угрожава будућност Европе“

(Данас)

www.nspm.rs/hronika/dzozef-stiglic-tramp-je-bacio-bombu-na-globalnu-ekonomsku-arhitekturu-razum-sa-njim-ne-pomaze-vreme-je-za-akciju.html

Прочитај без интернета:
1 глас