Што због страха, а што због корумпираности, о еколошкој катастрофи у Неготину и околини сви затварају очи и ћуте. „Вести“ настављају да објављују доказе с терена и разговоре с релевантним саговорницима који су спремни да све своје тврдње детаљно аргументују на суду.

Тешке оптужбе: У фабрику Елиxир они смелији упиру прстом
Драгиша Никуцић (65), већ 42 године живи и ради у Бечу, а преко лета је углавном у родном Прахову. Његова супруга Душанка је 2008. године имала безазлену операцију цисте на јајнику, а прошле године је умрла од рака.

Скрушено признаје да је пуно људи из неготинског краја које је покосила ова опака болест. Отуда је његова прича, ма колико трагична, заправо само једна од многих које сведоче о степену пораста малигних обољења у овом делу Србије. Али, мада су сви свесни тих података, већина се прави то не види. Ипак, о све већем морталитету сведоче бројне смртовнице и ретки који су о томе спремни јавно да проговоре.

Не плаши се да прича: Драгиша Никуцић
Фабрика је опасна по живот
Никуцић нема дилеме да је узрок за све чешћа оболевања од рака – рад хемијске индустрије – Фабрика Елиxир из Прахова без сумње много утиче, њен рад је опасан за живот и то већина мештана Неготина зна. Право је питање због чега се ћути. Неки ћуте зато што се плаше, други зато што углавном посећују завичај само кратко – лети, трећи, попут мене, зато што су довољно стари да им је свеједно… Уверен сам да премијер Србије, Александар Вучић чак и не зна шта се овде догађа и да му вероватно сервирају да у Неготину „сија сунце“ чак и када пада снег – прича Никуцић.

Он објашњава да се актуелни власници фабрике Елиxир понашају истоветно као када је хемијска фабрика била у рукама државе. На сваки начин покушава да се прикрије права истина.

- Елиxир нам маже очи тако што асфалтирају путеве, реновирају школе, улажу у локални фудбалски клуб који је у вишем рангу такмичења него клуб из Неготина. Срамота је што се све то догађа у дијаспорском крају и што се после питамо зашто се млађе генерације све ређе враћају. Ја спадам у ону групу која још долази и не жали што сваки дан потроши много више него да је отишла на летовање. Да ли нам је ово хвала што нисмо заборавили отаџбину, зар овако треба да нам се враћа – пита огорчено Никуцић.

Епидемија карцинома само је један од показатеља да се у овом делу источне Србије нешто чудно дешава, а посебно када је реч о еколошкој катастрофи изазваној тровањем ваздуха, воде и земљишта.

Скупа истраживања
– Проблем се мора решити. Не можемо сви да ћутимо. Заиста, да би се отклониле све разноразне тврдње или спекулације о узроцима повећаног броја оболелих од малигнитета потребно је да се уради темељно, научно истраживање. Међутим, свако такво истраживање изискује велика улагања, а то ипак није онда посао појединца, већ неке институције или државе – истиче др Челојевић.
Немогуће сазнати број оболелих
И поред јасних података да је све више оболелих и стручних анализа који потврђују ове наводе, до сада нико није започео истраживање којим би се утврдило колико је пораст малигних оболења узрочно-последично везан за рад хемијске индустрије у Прахову.

Немогуће је чак сазнати колико је тачно људи оболело од малигних болести, али ни колико их је до сада преминуло.

Ипак, у више стручних радова, проблем пораста оболелих од карцинома у Борском округу је – необорива чињеница.

У стручном раду „Дескриптивно-епидемиолошке карактеристике карцинома грлића материце“, објављеном 2015. године Даница Вукичевић с Медицинског факултета Универзитета Приштина, у Косовској Митровици, наводи да се у Србији карцином грлића материце по учесталости налази на трећем месту иза карцинома дојке и карцинома плућа.

Највећа стопа оболелих жена од рака грлића материце је у Борском округу са 12,4 на 100.000 жена. О ком обиму пошасти је реч сведочи податак да је друга регија по броју оболелих Подунавски округ са 9,8 на 100.000 жена.

„Високе вредности стандардизованих стопа инциденције и морталитета у Републици Србији у односу на исте у свету и Европи указују на неповољну епидемиолошку ситуацију карцинома грлића материце“, стоји у овом научног рада.

Међутим, прим. др Синиша Челојевић, члан председништва Удружења за гинеколошку онкологију Србије и гинеколог-акушер у Здравственом центру Неготин каже да је очевидан, драстичан пораст обољења не само грлића материце, већ и других видова малигнитета, те да је све више младих који оболевају.

- Број оболелих од рака грлића материце је добијен на основу статистичких података за претходних шест година. Ти подаци говоре да је број малигних обољења у нашем округу чак три или четири пута већи него у Европи – тврди др Челојевић и каже да је за прецизније податке и о броју оболелих, али и о врстама малигнитета, ипак нужно направити озбиљно истраживање.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/597111/Ekoloska-katastrofa-na-istoku-Srbije-3-Zatrovani-i-vazduh-i-voda-i-zemljiste

Прочитај без интернета:
2 гласa