Стране нето директне инвестиције „узлетеле“ су у последње четири године са скромних 752 милиона евра из 2012. године на завидних 1,9 милијарди у 2016, што „think tank“ Институт за територијални економски развој, ИнТЕР, квалификује као је „фасцинантан скок“.

То је само један од показатеља рада актуелне владе Србије, чије је резултате, као и резултате претходних пет влада у периоду од 2001. године, ИнТЕР анализирао на основу кретања кључних економских индикатора, насупрот, како се наводи у анализи, процена и тумачења грађана и различитих политичких и друштвених актера са позиција дефинисаних њиховим политичким, економским, социјалним и другим интересима.

Каква су, дакле, била економска кретања Србије
у новом миленијуму?

Према истраживању ИнТЕР-а, реална стопа раста БДП-а Србије је 2001. године, када је на чело владе дошао Зоран Ђинђић, износила 5,0 одсто, да би, након његовог убиства 2003, током премијерског мандата Зорана Живковића, пала на 4,4 процента.

БДП по становнику је 2001. године износио 1.840 евра, а до краја Живковићеве владе, до марта 2004. године, тај рацио је достигао 2.505 евра.

Просечна нето зарада је са 98 евра у првој години новог миленијума порасла на 194 евра до 2004. године.

Запосленост је у посматраном трогодишњем периоду пала са 50,2 одсто на 45,2 процента, док се стопа незапослености попела са 12,2 процента на 14,6 посто.

Просечан број запослених се истопио са 2,25 милиона људи из 2001. године на 2,16 милиона 2003.

Јавни дуг је, међутим, смањен са 13,4 милијарде евра, колико је износио 2001. године, на 11 милијарди евра две године касније.

Нето стране директне инвестиције су у том периоду „катапултиране“ са нивоа од 184 милиона евра 2001. на високих 1,19 милијарди евра 2003. године.

Када је у марту 2004. за премијера изабран Војислав Коштуница, БДП Србије је забележио експлозиван раст од 9,0 процената, након чега се континуирано осипао, да би на крају његове владе, у јулу 2008, привредни раст износио 5,9 одсто.

БДП по становнику је на почетку Коштуничине владе био 2.675 евра, а на крају његовог мандата 3.990 евра.

Просечна нето зарада је током анализиране четири године повећана са 194 евра на 402 евра.

Стопа запослености се, међутим, са 44,2 процента 2004. године сурвала на 40,4 одсто 2006, али се у наредном периоду ипак опоравила, достигавши ниво од 44,4 процента 2008. године.

Истовремено, број људи без посла је растао, па је тако стопа незапослености скочила са 14,6 одсто из 2003. године на 20,8 одсто 2005. године, након чега је постепено опадала, спустивши се на 13,6 процената 2008.

Годишњи просек броја запослених је благо спласнуо са 2,16 милиона из 2004. године на 2,08 милиона четири године касније.

Ниво јавног дуга је у посматраном периоду оборен са 9,6 милијарди евра на 8,7 милијарди 2008. године.

Највећи прилив страних директних инвестиција, у износу од 3,32 милијарде евра, забележен је током Коштуничине владе 2005. године, а на истеку његовог мандата су износиле 2,52 милијарде евра.

За време владе Мирка Цветковића, од 2008. до јула 2012. године, која је стартовала када и светска економска криза, раст БДП Србије на почетку њеног мандата износио је 5,4 одсто, а већ наредне 2009. године забележио је негативну стопу раста од минус 3,1 одсто.

Привреда се током наредне две године полако опорављала и 2011. годину је завршила са позитивним растом од 1,4 процента.

На крају те владе, међутим, 2012. године, привреда је поново упала у рецесију са привредним падом од 1,0 одсто.

Домаћи бруто производ је од 2008. године, када је био 4.586 евра по становнику, у наредном периоду осцилирао, достигавши у 2011. години 4.619 евра, али је наредне године пао на 4.400 евра по становнику.

Просечне нето плате су такође током ове владе склизнуле наниже са 402 евра на 366 евра.

Настављен је негативан тренд и у погледу стопе запослености, која је пала са 44,4 одсто на 36,5 процената 2012. године, уз последичан раст стопе незапослености са 13,6 на 23,9 одсто.

Просечан број запослених осуо се са 2,08 милиона људи на 1,86 милиона годишње.

Јавни дуг је са рекордног минимума из 2008. године од 8,7 милијарди евра почео да расте, попевши се на 17,7 милијарди евра 2012. године.

Стране директне инвестиције су од 2010. забележиле снажан раст, достигавши 2011. године чак 3,31 милијарду евра, али су након тога исто тако нагло пале и у последњој години Цветковићеве владе забележиле скромних 752 милиона евра.

После парламентарних избора у мају 2012, на којима је Српска напредна странка освојила највише мандата (73), али недовољно да самостално формира владу, Србија добија коалициону владу са Ивицом Дачићем на челу, а после ванредних избора у марту 2014. на чело владе долази Александар Вучић, који је и даље на тој функцији.

Под владавином ове коалиције, српска привреда је кренула из рецесије од минус 1,0 одсто из 2012. године да јача, забележивши 2013. стопу раста од 2,6 одсто.

Након тога је, међутим, уследила година која ће остати упамћену по катастрофалним поплавама, уништеној пољопривредној производњи и великим штетама које су претрпели грађани, саобраћајна инфраструктура, енергетски сектор и многе друге привредне гране, због чега је 2014. завршила са падом БДП-а од 1,8 процената.

Већ наредне године БДП се вратио „у позитивну територију“ са растом од 0,8 процената, а у 2016. је убрзао успон, забележивши скок од 2,8 одсто.

Бруто домаћи производ по становнику је такође скочио са 4.400 евра из 2012. године на 4.821 евро 2016.

Опоравак су регистровале и просечне нето плате, које су са нивоа од 366 евра из 2012. године стигле до коте од 374 евра у 2016. години.

Стопа запослености је током минуле четири године повећана са 35,5 одсто на 45,2 процента, а стопа незапослености срезана са 23,9 посто на 15,2 одсто.

Просечан број запослених, који је од 2001. године континуирано био у паду, од 2012, када је износио 1,86 милиона људи, бележи из године у годину успон, а на крају прошле године је премашио цифру од два милиона запослених.

Јавни дуг је, међутим, наставио узлазном линијом, увећавши се са 17,7 милијарди евра на 24,8 милијарди прошле године, што се, иначе, највећим делом објашњава растом вредности долара.

ИЗВОР: РТВ

***

ФБР КОМЕНТАР:
Стање дуга државе на дан 31.12.2016. године износи 25.189.346.737 евра
У тренутку објаве овог текста је:

——————-

26.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 гласa