Аутор књига о Сребреници у којима се демантује званична верзија о злочину, ухапшен је 17. јуна у свом стану и скоро четири месеца држан у притвору под најстрожим условима, оптужен да је трговао канабисом, што он категорички негира.

Аутор интервјуа Александеру Дорину:
Нисте једини кад је у питању истраживање сребреничког феномена. Ту су Миливоје Иванишевић, Стефан Каргановић, Жерминал Ивиков, Александар Павић, пуковник Ратко Шкрбић…
Где су сличности, а где разлике између Ваших решерширања?

- Прочитао сам, наравно, све те књиге. Најближи ми је Миливоје Иванишевић, јер – кад упоредим моје истраге са његовим – видим да долазимо до малтене истог резултата.

Међу њима има и оних који нису истраживали целу Сребреницу. Чивиков је, на пример, истраживао искључиво случај Ердемовића. Имате људе који се мало плаше да иду до краја да не би били представљени као националисти који негирају геноцид, али греше пошто их иначе, и за то, нападају.

„Жртве Сребренице“ са других ратишта

На кога циљате?

- Не бих о именима јер сам са свима добар, али има ту и доста страха. На пример, крену да истражују, па направе компромис са неистинама и кажу „било је злочина, али не у тој мери“, мислећи да неће бити нападнути. Али, за сваки детаљ се проглашавају четником, српским националистом, тако да ако већ неко иде тим путем, било би добро да иде до краја.

Мислим да смо Иванишевић и ја у 90 одсто дошли до истих резултата. Са Чивиковим се подударам око Ердемовића. Има и доста оних који су 80-90 одсто дошли до истине.

Не правим компромисе

Лично сам одбио да правим компромисе: Истражујем и идем до краја јер ионако ће да ме нападају – да ли сам написао 10, 50 или 100 посто истине. Норвешки режисер Оле Флиум, који је направио филм „Сребреница – издани град“, приказао је можда тек 50 посто истине, али су га и за толико нападали и претили му да ће да га убију.
Страх је велики фактор у тим истрагама.

Едвард Херман је дошао малтене до истих резултата као и ја, али он сматра да је можда у 700 случајева заиста дошло до егзекуције. Питао сам га како су дошли до те процене, каже да су нашли лигатуре и повезе око руку.

На то сам га питао да ли зна да су босански војници већином носили траке око главе и да имам серију таквих фотографија. Рекао ми је да сам у праву и да није помислио на тако нешто.

Онда сам га питао је ли био иједан српски стручњак који је присуствово ископавањима, он је рекао да није.

Питао сам га да ли зна за индиције да су људе довозили са других ратишта. Мирослав Тохољ је рекао да је код Хан Пијеска било 300 погинулих муџахедина које су довлачили да их представе као жртве Сребренице.

Размена заробљеника а не ликвидација

- Пуковник Шкрбић је користио искључиво стране изворе и доказује математички да не може да се говори о цифри од 7.000-8.000 убијених. Међутим, та математика је веома компликована и заснована на демографском профилу, тако да на крају мало тога постаје јасније?!

- Он полази од тога да је погинуло мање од 1.800 Бошњака у пробоју ка Тузли, што је отприлике то што и ја тврдим. Можда све његове рачунице нису довољно јасне, али обојица долазимо до приближно исте цифре.

Узмимо инцидент кад је српска армија, близу Братунца, заробила један број војника и затворила их у хангар у Кравици, ради размене заробљеника. Сад се барата са 1.500 затвореника и убијених, иако постоји снимак, цео случај је апсолутно јасан и није ми јасно да има неспоразума и шире разне верзије.

Имате и снимак код Сандића, где се не види више од 200 људи, изјаве српских бораца да је било 200-300 људи, као и изјаве 16-17 Срба који су после променили верзију и рекли да је било више од 1.000 јер су им претили да ће да буду затворени ако не слажу.

Адвокат из Власенице је говорио о томе да су Срби повукли изјаве, Момиру Николићу су нудили мању затворску казну.

Сврха је била да дође до размене заробљеника. Зар би иначе те људе доводили и данима их држали у хангару, да би их тамо убили, кад су то могли да ураде и у шуми.

Турско злато Изетбеговића

Имате случај кад је Изетбеговићева жена ишла да сакупи неко злато у Турској да би помогла бошњачком народу, а после је телохранитељ причао да је све остало у фамилији и да ништа није дошло до народа.
Има доста огорчених Бошњака којима је доста те политичке манипулације које су три народа бациле у пакао јер је за рат одговоран Алија Изетбеговић, који је у марту ’92. одбио Кутиљеров мировни план који је већ био потписао. Њега су Американци натерали да повуче потпис и он је у првом реду одговоран за пакао босанског рата, а не Младић и Караџић који су се до краја трудили да избегну рат.

Хашки истражитељи уцењивали цело село

Како сте Ви истраживали на терену?
– Зоран Јовановић, коаутор књиге „Сребреница – како се заиста збило“, водио ме по ратишту, на скупове ветерана у Шеховићима 2010. године, причао сам са људима, ратницима, официрима, бившим оптуженицима, био у Влади РС, улазио у села и причао са мештанима, који су рекли да су хашки истражитељи уцењивали цело село да признају нешто што се није десило, причао са људима који су повукли изјаве јер су им претили да ће их доживотно бацити у затвор ако не признају.

Најинтересантније ми је било кад сам причао са бившим борцима који су били преко три године у рату и чуо оно што сам хтео и морао да чујем.

Разочарани Бошњаци огорчени на политичаре

Да ли сте разговарали са неким од Бошњака?

- Са Хакијом Мехољићем и Ибраном Мустафићем нисам причао пошто сам све њихове битне изјаве већ био добио и видео снимке. То ми је било познато.

Зашто они нису на бошњачкој линији?
– Зато што су имали међусобне сукобе. Орић, који је био мафијаш, водио бордел са проституткама, силовао малолетне муслиманке (има и изјава тих девојчица на видеу), наравно да су он и његова банда терорисали друге људе и један део је огорчен после рата решио да више не ћути. Проговорили су јер су огорчени на муслиманске војнике и политичаре који су их злоупотребљавали за своје циљеве.
Неки Бошњаци су схватили да их је породица Изетбеговић жртвовала за своје личне циљеве и да их не интересује сопствени народ.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/525729/Ekskluzivna-ispovest-Aleksandera-Dorina-5-Kompromisi-istrazivaca-iz-straha

Прочитај без интернета:
1 глас