Београд – Тржиште Србије преплављено је увозном, затрованом храном, препуном канцерогених адитива, салмонеле, стафилокока и свих облика ГМО. Једна мала али одлично позиционирана група људи у Минстарству пољопривреде, али и у неким институтима који директно раде за тајкуне и власнике великих обрадивих површина земље, увози преко трговинских ланаца у Србију чак и такву храну у којој су велике количине канцерогеног адитива Е407, који изазива улцеративни колитис. Из Европске уније у Србију, годишње уђе и до преко 150 хиљада тона прерађених цркотина, које су на Западу забрањене чак и као храна за псе и мачке! Криминална дружина која је концентрисана у Републичкој ветеринарској инспекцији и која је добро плаћена од тајкуна и увозног лобија, јача је од сваког закона у овој земљи. Таблоидов новинар је истраживао до којих граница иде ово масовно тровање и ко учествује у овом ланцу смрти које убија на хиљаде људи.

У тренутку писања овог текста од салмонеле је умрло седморо пензионера из старачког дома код Чачка, док је њих више од четрдесет у болници, исход њихове болести је неизвестан…Салмонела је увезена са месом из Европске уније односно од правног лица из Пољске. Ова заразна бактерија је, како Таблоид сазнаје, присутна и у једном контигенту меса увезеном из Француске, али оно још увек није стигло у малопродајне ланце.

Комисија Европске уније, односно службеници задужени за исправност меса и месних прерађевина из ове институције упозорили су све земље у које је месо извезено да га одмах врате или униште.

На основу функције коју обављају, за ово масовно тровање грађана, криви су, Сања Челебићанин, начелница републичке ветеринарске инспекције и Зоран Маринковић начелник одељења граничне ветеринарске инспекције.

Као кривце за смртне случајеве због меса зараженог салмонелом, осим Сање Челебићанин свакако треба поменути и Зорана Маринковића, начелника Управе за ветерину као и министарку пољопривреде Снежану Богосављевић Бошковић.

Све је почело кад је дошло до увоза и продаје зараженог меса увезеног од једне Пољске фирме, за коју је Комисија Европске уније унапред упозорила да продаје заражено месо. Упркос томе, неко је одлучио да у Србију увезе укупно осам шлепера, са по двадесет тона меса.

Анализе овог меса из увоза су вршили Национални институт за ветеринарство Србије (НИВС) и Институт за хигијену и технологију меса. Контролисани су сви контигенти, односно шлепери, осим два спорна, од којих је један увезен 27. фебруара 2015. године и други од 23. марта 2015. године.

Обавештење ЕУ, да је контролом пољског правног субјекта нађена салмонела, у Србију је стигло благовремено, зато анализе нису ни биле потребне. Месо смо могли једноставно да вратимо са границе. Обавеза увозника и одељења граничне ветеринарске инспекције је да то и учине. На жалост, начелник граничних инспекција није издао наређење којим би улаз овог меса у Србију био онемогућен.

Салмонела у велепродаји, широм Србије

Сумња се да је месо заражено салмонелом стигло и у велепродајни ланац Метро Кеш анд Кери, где су га добављачи приватног старачког дома из Чачка наводно и купили. Приликом обраде меса исти нож је коришћен за сечење меса, али и поврћа, па се тако салмонела раширила и по овој установи.

Покушавајући да заташкају немар надлежних служби, пуштена је вест да су житељи старачког дома тровање салмонелом добили конзумирањем куваних јаја. Истрага је, међутим, показала да су овакве тврдње неодрживе. Кувана јаја заиста могу бити отровна, поготово уколико их после кувања оставите да стоје дуже време на сунцу, али никако не могу садржати салмонелу.

Салмонела умире када јаја кувате у кључалој води. Бактерија салмонеле, раније се показало, не може након кувања поново да оживи у јајету које није ољуштено! Зато се у пракси још није десио случај тровања салмонелом која потиче од тврдо куваних јаја. Вест да је тровање имало везе са јајима пуштена је наменски баш као што су сличне вести пуштане и у претходним случајевима тровања народа.

Током афере торта, када су народу продаване покварене торте са депоније за ђубре као свеже, начелница управе за ветерину Сања Челебићанин је чак изјавила да су потрошачи сами криви што су куповали торте којима се не зна порекло.

Вероватно ће наредних дана неко од надлежних саопштити да су у најновијој афери „салмонела“ пензионери сами себи криви што су се отровали и да су требали боље да бирају где ће провести последње дане свог живота. То што је дом имао државну лиценцу (која је у међувремену привремено одузета) и што је газда овог дома изјавио за медије да људи код њега не умиру од тровања већ од старости, за неколико дана неће више никоме бити интересантно.

На жалост, то је већ уходан сценарио по коме су сви ненадлежни и нико није крив, а Таблоид ће, у покушају да се нешто промени, подсетити да је овој афери у којој је до сад умрло седморо старијих грађана, претходило и неколико других афера тровања храном, да је народу обећавано да ће неко одговарати, али да се то ни до данашњег дана није десило…

И децу су тровали салмонелом, стафилококама…

Више од 250 ђака из основних школа, узраста од седам до девет година, отровало се храном коју су јели у такозваном школском дневном боравку, октобра месеца 2013. године. Тако је, на пример, из ОШ „Милена Павловић Барили“ у београдском насељу Вишњичка Бања, више њих завршило у болници. Директор дечје болнице у Тиршовој, Зоран Радојичић, збуњен ситуацијом, успео је тада да изјави да сва деца повраћају, имају проливе и да су углавном дехидрирала. Портпаролка Хитне помоћи Нада Мацура тада је рекла је да је та служба око 16 часова превезла петоро деце из ОШ „Милена Павловић Барили“ у Вишњичкој Бањи, док су двоје довезли родитељи. Она је додала да су се Хитној помоћи током дана обраћали и родитељи деце из најмање три основне школе такође због могућег тровања храном.

Испоставило се да су деца која су се јављала у Тиршову из шест београдских основних школа: ОШ „Милена Павловић Барили“ у Вишњичкој Бањи, ОШ „Бранко Радичевић“ у блоку 45 на Новом Београду, ОШ „Ћирило и Методије“ на Звездари, ОШ „Сава Шумановић“ у земунском насељу Алтина, ОШ „Михајло Петровић Алас“ на Дорћолу, ОШ „Никола Тесла“ у Винчи…Наравно, овде је реч само о основним школама на подручју града Београда, мада су се истовремено случајеви масовног тровања ђака дешавали широм Србије.

Тадашњи министар просвете, Томислав Јовановић је запретио да ће бити кажњени сви одговорни.

Одговараће сви који су учествовали у ланцу припреме, контроле и дистрибуције хране, обећао је Јовановић, који је неколико месеци после те изјаве склоњен са места министра. Одговарао није нико.

Анализе су показале да су деца отрована бактеријама стафилококе, које су биле званично у шпагетама, а заправо у месу које је било у сосу за шпагете. Изражена је сумња стручне јавности да у шпагетама које су сува храна стафилококе не би могле да преживе, али би да је саопштена истина о стафилококама у месу одговорност била на Управи за ветерину коју покривају евроатлански медији.

У истим медијима је потом створена слика да су за све криви родитељи јер су у школским саветима гласали за „неваљалог“ добављача хране „Ресторан Златна Варош“. Две недеље касније (новембар 2013) када је јавност обрађена тако да се сумња склони са правих криваца, деца у основним школама су поново отрована храном. Овај пут држава је основце званично отровала салмонелом.

Екипа Градског завода за јавно здравље је, у сарадњи са Републичком санитарном инспекцијом и Републичком ветеринарском инспекцијом, изашла на терен ради епидемиолошког испитивања и предузимања мера, након што су их надлежни педијатар Дома здравља „Стари град“ и директор школе обавестили да се код два ученика појавила салмонелоза, а код још пет стомачне тегобе. Директор ОШ „Дринка Павловић“ Урош Момчиловић тада је рекао је да је у међувремену десет ученика отровано салмонелом и да је за проблем сазнао од родитеља ученика код којег је изолована бактерија салмонела…

Два месеца касније у Новом Саду (крајем јануара 2014. године) у дечијим вртићима деца су отрована Хистамином. Према резултатима тада урађених извештаја, утврђено је повишено присуство Хистамина, у сардинама које су сервиране деци. Двадесет и шесторо деце, у више вртића центра предшколске установе „Радосно детињство“ у Новом Саду, имало је алергијске реакције.

Установљено је да су деца за доручак конзумирала конзервисану рибу (сардине), павлаку и лук, као намаз на хлеб. Хистаминска реакција, у виду црвенила и осипа по лицу и око усана, регистрована је неколико минута након почетка доручка, саопштено је тада јавности.

Стручњаци Института за јавно здравље, тада су прогласили епидемију хистаминске реакције, и појачали су надзор над исправношћу намирница Већина медија је известила о овом инциденту, али само је Таблоид имао храбрости да укаже ко су кривци, да тражи њихову смену и кривичну одговорност.

Тада као и данас у обавези да спречи овакве догађаје била је Управа за ветерину односно начелник Будимир Плавшић, начелница Ветеринарске инспекције Сања Челебићанин, а како је отровна риба била увезена из Туниса, на одговорност је требало позвати и Начелника граничне ветеринарске инспекције Зорана Маринковића. До данас нико није одговарао, а сада већ устаљена пракса тровања грађана настављена је већ у мају 2014. године, на удару су се поново нашли најмлађи.

У новопазарску болницу стигло је четрнаест малишана из Вртића „Весело детињство“, од укупно 22 који су се јавили са симптомима тровања. Тих дана, овој деци детињство није било нимало весело, повраћали су имали су пролив, због озбиљне дехидрације лекари су били забринути за живот малишана. Инфектолог др Бинела Маврић, је обавестила тада да је на Инфективном одељењу задржано четрнаесторо деце са симптомима тровања (температуром, дијарејом, стомачним боловима и повраћањем), док је осморо деце имало исте симптоме, али су она због лакше клиничке слике враћена на кућно лечење. Најмлађе отровано дете имало је тада 18 месеци, а најстарије седам година. Деца су дан пре појаве симптома тровања доручковала сардину са луком, а за ручак су имала мусаку са месом и џем…

ГМО у САД проглашен безбедним

Истовремено у медије је доспела вест, да најмање 10.000 људи годишње конзумира месо угинулих животиња, односно да на српским трпезама завршава више од 150.000 тона цркотина.

Изненада је инспекторима дат налог да преконтролишу продавце меса, а контрола је довела до застрашујућих резултата. Такозвани киосци брзе исхране су увек близу школа и мноштво малих и великих месара, и они су најчешће укључени у ланац препродаје меса цркотина. Нажалост ова велика акција није покренута народа ради, већ због чињенице, да је белгијском инвеститору, власнику фабрике „Енергозелаена“ зафалило мртвих животиња, за производњу биодизела.

Белгијски инвеститор је покренуо приватну истрагу о месу угинулих животиња, јер му је, како тврди неко из српског министарства пољопривреде, писмено обећао да ће имати далеко већи број тела угинулих животиња на располагању. У циљу заштите својих интереса, Белгијанац је покренуо приватну истрагу, доказе доставио полицији, и потом тужио и државу Србију. Да није било његове истраге ми данас не би смо знали да једемо 150.000 тона угинулих животиња годишње.

Немогуће је набројати све сличне афере током последњих десет година, јер целокупан досије о масовном тровању грађана Србије заслужује озбиљну „белу књигу“, која би оптужила мафију на власти. Због тога ћемо само кратко подсетити да је без икаквих последица у Србији у више наврата продавано свињско месо заражено свињском кугом. Да је у неколико наврата дозвољен увоз зараженог меса или животиња. Да се захваљујући немару надлежних Србијом ширила бруцелоза, шмаленберг вирус, птичји грип, и десетине других заразних болести…

Током сваке од наведених афера укључујући и ону са тортама које су као неисправне бачене на депонију у Крагујевцу, потом са депоније враћене у малопродајене ланце, у медијима су се појављивали службеници министарства пољопривреде, објашњавајући нам да је црно заправо бело и да размере тровања, нису толико страшне, да постоји систем самоконтроле, али и да смо сами криви, ако купимо нешто што је здравствено неисправно.

Министри се мењају банда остаје

Министарка пољопривреде, Снежана Богосављевић Бошковић, помирила се са судбином која је задесила и њу, као и све претходне министре пољопривреде, да мора да ради у министарству код Данила Голубовића. Голубовић званично ради као секретар министарства, али, како упућени кажу, он Министарство води, док министри своје жеље морају да ускладе са његовим радом.

Богосављевићева је приликом ступања на дужност већ знала како ствари стоје, па током мандата није ни покушавала да смени одговорне службенике. Свесна да је за разлику од њих она промењива категорија, није се претерано мешала у свој посао.

Службенике је иначе готово не могуће сменити, јер се сваки пут понавља иста ситуација:

Да би били смењени неопходно је да буду осуђени за кривично дело за које је запрећена казна затвора дужа од две године, они немају мандат, за разлику од министара јер су бирани на наводно независним конкурсима. Пошто тужилаштво и суд у свим овде наведеним аферама, али и онима које нисмо поменули, никада нису осудили неког од одговорних из Министарства пољопривреде, они слободно могу да наставе да руководе тровањем народа.

Зато је држави Србији хитно потребна измена закона која ће омогућити да када на место министара и председника владе седну поштени људи које не контролишу тајкуни, они могу да смене оне који су де факто и одговорни за пропаст српске агропривреде.

Ако је председник Владе Александар Вучић могао да прогура лекс специјалис и да Арапима мимо процедуре уступи ексклузивно земљиште у Београду, то је онда и најбољи пример да је могуће у интересу народа донети лекс специјалис о смени тровача из Министарства пољопривреде. Од овог другог народ би имао више користи.

Таблоид је у више наврата истакао да је за промену овде описаног стања неопходно променити барем десет људи у Министарству пољопривреде и то пре свих и по хитном поступку секретара Министарства пољопривреде Данила Голубовића, саветника Слободана Шибалића, начелника ветеринарских инспекција Сању Челебићанин, Дејана Крњајића, начелника Одељења за здравствену заштиту и добробит животиња, Будимира Плавшића, начелника Одељења за међународни промет и сертификацију Синишу Котура, начелника одељења за граничне ветеринарске инспекције Зорана Маринковића…

ГМО плаћеници у Влади Србије

Осим већине државних службеника из Управе за ветерину, у интересу је и за добробити нације смена и више службеника из других сектора министарства за које се испоставило да лобирају за продају ГМО хране и који спречавају да се уради узорковање намирница за које се претпоставља да садрже већу количину од 0,9 одсто генетских модификација, колико актуелни закон дозвољава. Поражавајућа је и чињеница да је један од главних ГМО лобиста бивши министар пољопривреде Драган Гламочић, премештен на функцију саветника председника Владе, где је наставио да лобира у корист измене прописа по питању продаје и промета ГМО у Србији.

Гламочић у име свог неприкосновеног шефа Александра Вучића, сачекује делегације пољопривредника и сточара који протеклих месеци безуспешно покушавају да наговоре Владу да промени прописе који уништавају српско село, како сточарство тако и ратарство.

Пољопривредници Вучићу већ месецима покушавају да објасне да је држави Србији неопходно да се хитно промене прописи, односно, такозвани правилници смрти којима је дозвољено увозити машински сепарисано (МСМ) и машински откошено месо (МОМ), а потом га заједно са адитивима гурати у кобасице виршле и роштиљско месо. Треба знати да су МСН и МОМ толико штетни, да је у појединим земљама Европске уније забрањено стављати га чак и у храну за мачке!

Овај месни отпад је колико штетан и толико јефтин, па се због његовог увоза смањује и откуп домаћих животиња. Осим машински сепарисаног меса ког је само у прва три месеца у Србију увезено више од 1,5 милиона килограма наше тржиште се тренутно затрпава и смрзнутим месом. Само прерађеног смрзнутог свињског меса је у прва три месеца 2015. године увезено 4,421 тона.

Не само да су овакви производи лоши по здравље, већ је њихов увоз допринео и томе да српски сељаци у овом тренутку имају више од десет хиљада крмача, које су пребациле товну килажу и нико их не откупљује.

Таблоиду су инсајдери из Владе Сррбије недавно доставили копије докумената, у којима сељаци буквално моле Вучића да Влада Србије откупи 10.000 српских крмача, како мала газдинства не би банкротирала.

Уместо од српских сељака, „Индустрија меса Матијевић“ је само до почетка марта ове године из Хрватске, из Славонског брода увезла 9.183 хиљада свиња. Свињско месо се увози чак и из Шпаније, где су товне крмаче јефтине из два разлога, свиње је у овој земљи дозвољено хранити ГМО храним, а појавили су се вишкови свињетине због руских санкција. Из далеке Шпаније у Србију је од почетка године увезено 2,066 тона свињетине. Метро, Неопланта, Јухор и Златиборац увезли су и више од хиљаду тона говеђег меса.

Да штета буде већа, у Србију је из Аустрије увезено и две стотине живих свиња заражених птичијим типом туберкулозе! У питању је генерализована туберкулоза која захвата све органе, месо животиња обелелих од ове болести не смеју конзумирати људи, јер је лако могуће да болест пређе на човека. Највећа штета би била уколико би се болест раширила и на домаћи сточни фонд. Због свега би те свиње требало хитно уништити, уместо тога ове свиње стоје већ два месеца у карантину.

Кад би председник Владе заиста мислио добро домаћој економији, одавно би забранио увоз свиња из ЕУ, јер би у сваком тренутку и други произвођачи могли да крену Матијевићевим стопама. Извештаји показују да је и Неопланта почела да увози свиње из Хрватске и то чак 395 грла само у последњем контигенту, док је Недељковић из Мађарске увезао чак 2,151 комада товљених свиња. Прописи који су сада на снази осим што, иду и у корист увозног лобија, и великих земљопоседника који су се земље домогли у пљачкашаком процесу приватизације, омогућавају и тровање народа.

Председник Владе Србије недавно је, напокон, пристао да у радн групу за измену правилника уђе више разумних и стручних људи који нису на списку тајкуна, тако да постоји теоретска могућност да правилници смрти о којима је Таблоид раније писао, буду коначно промењени.

Подсећамо у Таблоиду броју 287, у тексту „Закон ћутања и протокол смрти“, објавили смо да је захваљујући правилницима Министарства пољопривреде дозвољено у дечију храну ставити адитиве за које стручњаци тврде да су канцерогени.

Канцерогени адитив Е407 изазива улцеративни колитис, а у Србији га је дозвољено стављати чак и у дечију храну. На паковању овог адитива пише да узрокује рак дебелог црева. Стављају га у готово све месне прерађевине, све то је дозвољено Правилником о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса.

У питању је правилник смрти. Тај правилник је пре неколико година усвојила и комисија у којој су били, Сања Ћелебичанин, начелник Републичке ветеринарске инспекције, Илија Вуковић, професор Ветеринарског факултета, Љиљана Петровић, професор Технолошког факултета, док су са њима у комисији били и сви већи представници месне индустрије, попут Индустрије меса Матијевић…

Овакве правилнике је пре више од две године покушао да промени вршилац дужности Управе за ветерину, Министарства пољопривреде Иван Сочо. Тај покушај завршио се тако што је Сочо оптужен за аферу афлатоксин, са којом није имао везе, а потом је смењен са места вршиоца дужности. Овом сменом су тајкуни и мафија из министарства заштитили своје интересе и наставили да трују грађане Србије.

Резултат свега је да данас једемо месо у коме су присутни хормони, антибиотици и седативи.

Гламочић обрађује Вучића да пусти ГМО

Србија је преплављена генетски модификованом храном. На појединим производима чак и пише да садрже модификовани кукурузни скроб. Иако закон брани да присуство буде веће 0,9 одсто генетских модификација многе чоколадице и воћни јогурти садрже далеко већи ниво оваквих модификација. Не постоји нико надлежан да уради лабораторијске анализе хране у супермаркетима на присуство ГМО. За сада Министарство пољопривреде проверава само ГМО засаде, и са скромним успехом их уништава.

Према мишљењу генетичара са којима је новинар Таблоида разговарао, а који не желе да буду именовани, ни присуство од 0,9 није безбедно. Ипак, иницијатива којом се велики број општина прогласио за ГМО слободне забрињава мултинационалне „ГМО“ компаније. Компанија Монсанто у којој Бил Гејтс има појединачно највећи удео и која највећи део свог профита остварује производњом ГМО хране и хемијских препарата за третирање ГМО биљки у Србији је представљена преко компаније Миодрага Костића МК комерц.

И тајкун Миодраг Костић је у више наврата контактирао са бившим министром пољопривреде Драганом Гламочићем, који данас ради као Вучићев саветник за пољопривреду, док је Гламочић у више наврата јавно заступао став да треба дозволити увоз ГМО производа под условом да су обележени. Да скандал буде већи, Гламочић заступа став да осим обележавања производа који садрже ГМО, треба дозволити и да ГМО организми буду присутни и у сточној храни!

Међу ГМО лобистима је како ствари стоје и Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима са ЕУ, које је била и најгласнија кад је требало да ГМО буде и законски одобрен у Србији. Не треба заборавити да је она више пута застрашивала овдашњу јавност изјавама да ће за чланство Србије у Светској трговинској организацији (WТО), бити неопходно да дозволимо промет ГМО производа. Наравно, има чланица WТО којима на памет не пада да буду жртве ГМО, па су ипак у тој организацији. Управо те велике силе и форсирају ГМО терор над малим и пониженим земљама.

Најмање 10.000 људи годишње конзумира месо угинулих животиња. У Србији, за људску употребу, годишње се пласира више од 150.000 тона цркотина.

Вук Станић / Таблоид

www.vaseljenska.com/ekonomija/ekskluzivno-ko-u-srbiju-uvozi-stotine-hiljada-tona-zatrovane-hrane/

Прочитај без интернета:
4 гласa