Београд – На питања Сергеја Правосудова, која се тичу Јужног и Турског тока, о улогама Србије и Бугарске, које се налазе под контролом САД-а, као и перспективи њихових односа са Русијом, одговара генерални директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), генерал-пуковник руске спољнообавештајне службе у пензији, Леонид Решетњиков.

Покушај реализације пројекта Јужни ток јасно је показао да елите малих држава југа Европе (Бугарска и Србија) често делују против националних интереса својих земаља. Зашто до тога долази?

Бугарска и Србија, после распада СССР-а и принудног одласка Русије из Источне Европе, нашле су се, у ствари, под окупацијом САД-а. Посебно то важи за Бугарску, која је већ успела да уђе у НАТО и ЕУ. Овде се елита налази у потпуној зависности од Американаца и њихових савезника у Бриселу. Многи бугарски политичари воле да говоре о традиционалном русофилству бугарског народа, али то апсолутно не значи да су они сами – русофили. Они тако говоре да би залудели своје бираче, а такође да би се свидели Москви и добили за себе неке повластице. Зато нема ничег необичног у томе што су бугарске власти уништиле пројекат Јужни ток. Нажалост, у Србији се ситуација одвија по сличном сценарију. Та земља још није успела да уђе у НАТО и ЕУ, зато њена елита има још могућности за маневар, али се са сигурношћу може рећи да се власт у Србији такође налази под контролом САД.

Елита под контролом

Зашто су власти Бугарске и Србије потписивале споразум са Русијом, узимале на себе обавезу за изградњу Јужног тока, ако су знале да их неће испунити?

Они су се надали да ће им САД и Брисел дозволити да реализују пројекат Јужни ток. Елите Бугарске и Србије су схватиле да је тај пројекат профитабилан за њихове земље и они су покушали да убеде своје супервизоре у САД и ЕУ да им дају зелено светло за изградњу гасовода. Постојала је и нека врста енергетске уцене, посебно у Бугарској; западним партнерима се говорило: не дајте следећу траншу, градићемо Јужни ток. До одређеног момента таква политика је деловала. Ипак, на крају крајева САД и Европска комисија заузели су веома оштру позицију против тог пројекта, зато Бугарима и Србима није остало ништа друго него да одустану од градње Јужног тока.

Зашто утицајније земље, Италија и Аустрија, нису могле да покажу значајнију подршку за реализацију за њих важног пројекта Јужни ток?

Да, њихове елите су јаче од бугарске и српске, али они стоје у истом строју који предводи САД. Снаге Италије и Аустрије су недовољне да би се одупрле САД и кренуле у реализацију заједничких пројеката са Русијом.

Али, зар руководиоци земаља југа Европе не могу да схвате да се Украјина налази на ивици банкротства и да се у тој земљи води грађански рат. Ако гас не буде стизао до тих земаља, шта ће они рећи својим бирачима?

Казаће да је крива Русија. Схватате, постоје бирачи, и постоји шеф, и наређење претпостављеног је за њих много важније него обећање бирачима. А бирачима ће причати бајке о великим количинама течног гаса који ће ускоро да „преплави“ европско тржиште, о гасу и нафти из гасних шкриљаца итд.

Американци држе под контролом европску елиту захваљујући томе што располажу некаквим компромитујућим материјалима?

Не само то. Постоји велики спектар механизама утицаја. Постоји и компромитујући материјал, и претња организацијом државног удара, а такође и физичког уништавања непријатних политичара. Треба знати да ЦИА већ одавно није само обавештајна служба, већ структура која остварује контролу над елитама других земаља често уз помоћ притисака. Не треба заборавити ни на „медењаке“. Американци могу и добро да плате својим слугама. И када пред политичаром искрсне избор: кренути против САД, и са великим степеном вероватноће се лишити власти, новца, па чак и живота, или испунити њихове захтеве и постати богат човек, апсолутна већина бира друго решење.

Турски ток

Данас се разматра могућност изградње Турског тока и његовог продужавања кроз Грчку, Македонију, Србију, Мађарску, у Аустрију и Италију. Да ли мислите да је то реално?

Сасвим је реално изградити гасовод на територији Турске. А на даљем путу ће искрснути маса проблема. Кључно питање је ко ће дати новац за изградњу. У Грчкој, Македонији, Србији нема тог новца. Теоретски, Русија може да им да новац на зајам, под условом да га они врате плаћајући за транзит гаса. Али, Европска комисија ће инсистирати на томе да се пројекат реализује у оквирима Трећег енергетског пакета који подразумева да половину изграђених објеката треба дати неком другом снабдевачу. Са таквим условима је нејасно када тај пројекат може да се исплати. И Русија тешко да може да се сложи да финансира изградњу гасовода којим ће се транспортовати гас из других земаља.

У Грчкој су на власт дошле снаге које покушавају да заштите националне интересе своје земље, али да ли ће успети да одоле притиску САД и Европске комисије?

Сумњам. У Македонију уопште нема смисла имати поверења. Та земља представља протекторат САД. Зато сваког дана Американци могу да организују државни удар или „разнобојну револуцију“, а у случају крајње нужде да распламсају грађански рат. Тамо живи велика албанска заједница која сања о стварању Велике Албаније. А када се неизбежно појаве проблеми са Македонијом, поново ће се поставити питање обилазнице. Тако да ће опет морати да се договара са Бугарском.

О Србији смо већ говорили. Приликом реализације Јужног тока ова земља је већ показала да није најпоузданији партнер. Са садашњим председником српске владе Александром Вучићем тесно сарађују представници специјалних служби западних земаља и он све више почиње да личи на бугарске руководиоце. Нужно је покушати реализацију овог пројекта, али тешкоће на том путу биће велике.

С друге стране, САД слаби, јер је принуђена да расипа своје снаге на више страна, на горући Блиски Исток, Украјину, Азијско-тихоокеански регион, где се интензивира сукоб између Кине са низом суседних земаља. У тим условима, европске земље, као што су Мађарска, Италија, Аустрија, Грчка, добијају више могућности за остваривање својих националних интереса.

Зашто руководство Европске комисије тако оштро инсистира на томе да транзит руског гаса треба да иде преко територије Украјине? Немогуће је да не схватају да је ситуација у тој земљи критична?

Сада су земље Запада принуђене да подржавају своје пулене у Украјини помоћу кредита, али како ће они да враћају те кредите? Власти САД и ЕУ желе да Русија плати Украјини за транзит гаса, а затим би тај новац ишао за отплату кредита. Зато руководство Европске комисије инсистира на испуњавању дугорочних уговора у којима су наведене ставке испоруке гаса на територију ЕУ. Европљани сматрају да Русија са својим гасом неће отићи нигде од њих.

На границама Турске води се рат. Какве су перспективе политичке стабилности у Турској?

Може се са сигурношћу рећи да ће се на кратак рок стабилност сачувати. Али, у наредних пет до седам година, највероватније је да ће тамо доћи до озбиљних промена. САД су јавно заузеле став за рушење Реџепа Ердогана који покушава да спроводи независну политику. За решење тог задатка они ће искористити све факторе: и спољашњи притисак, и унутрашњу опозицију, и курдске сепаратисте, и борце „Исламске државе“ и др. Турску чекају веома тешка времена.

Како оцењујете перспективу укидања санкција Ирану и појаву иранског гаса на европском тржишту?

Политика САД довела је до пораста хаоса на Блиском Истоку. Американци су рачунали да могу да контролишу земље, ослабљене грађанским ратовима (Ирак, Сирију, Јемен, Либан), али су погрешили. У свим тим земљама дошло је до јачања положаја Ирана. Сада Американци покушавају да схвате шта да раде са Ираном. У САД сада се надмећу два становишта: демократе сматрају да је потребно прилбижити се Ирану и постепено скидати санкције овој држави. Они се надају да ће на тај начин доћи до постепене еволуције иранске елите према приближавању Ирана са САД. Републиканци продужавају да инсистирају на јачању притиска на Иран. У таквој ситуацији, много ће зависити од политике Русије и Кине. Ако наше земље престану да се плаше америчког гнева и почну да развијају свестрану сарадњу са Ираном, онда та земља неће морати да обраћа пажњу на санкције од стране САД и њихових савезника. Русија је почела да се креће у том правцу, одлучивши да испуни своје обавезе и испоручи Ирану комплекс ПВО С-300.

Земље ЕУ су веома заинтересоване за ирански гас, али без дозволе САД никада неће смети да закључе уговор са том земљом. Русија је заинтересована за то да ирански гас крене пут Индије и Пакистана.

„Мека моћ“

Како оцењујете савремено стање руске „меке моћи“ на Балкану?

Присуство руске „меке моћи“ на Балкану практично се не осећа. Напустили смо истурене границе и сада морамо да водимо рат са САД на територији Украјине, то јест, фактички у свом дому. У Донбасу гину Руси. А, да смо успели да сачувамо своје позиције у Источној Европи, срели бисмо се са Американцима на даљим границама.

Данас Русија не даје практично никакву подршку својим савезницима у балканским земјама. Ја говорим о целим слојевима становништва који се пријатељски односе према Русији, о политичким партијама које их представљају.

Настављају да раде центри за учење руског језика, спроводе се неке културне активности, али за њих мало ко зна. Морамо изградити стални дијалог на нивоу студената, научника, политичара, бизнисмена, делатника из области културе и уметности.

Није тајна да је највећи порески обвезник у Бугарској Лукојл, контролни пакет највеће српске компаније НИС припада Газпромњефту. Како ви оцењујете улогу тих компанија у промоцији руских интереса у Бугарској и Србији?

Много година сам радио у тим земљама и сада често боравим у Србији и Бугарској. И, знате, имам утисак да се Лукојл и Газпромњефт стиде тога што су руске компаније. Они покушавају да се позиционирају као међународне корпорације и имитирају своје западне колеге. Можда они нешто и раде за промоцију руског утицаја у тим земљама, али широка публика о томе практично ништа не зна.

Управо супротно, стално слушам прекоре на рачун руског бизниса од проруски настројених Срба и Бугара. Јасно је да и Лукојл и Газпром раде у многим земљама, зато су они и обазриви, труде се да не наљуте своје партнере у Европи и САД.

Ако се на власти у Србији и Бугарској налазе прозападне снаге, онда руске компаније не могу директно да подржавају проруске партије, јер би у том случају почели административни притисци на њихов бизнис.

Ја их и не позивам да финансирају опозиционе партије. Они једноставно могу да подржавају мере развоја руско-српских или руско-бугарских односа. Као што је познато, наш Институт је део структуре администрације председника Русије. Ми се бавимо прикупљањем информација из отворених извора и њиховом анализом. „Мека моћ“ – то није наш профил. Али, видевши шта се дешава, ми редовно организујемо на Балкану округле столове, конференције, примамо на стажирање стране студенте и дипломце. На тим конференцијама разматрају се и питања енергетике.

Ми стално позивамо представнике НИС-а да учествују у нашим догађајима. Желим да истакнем да ми не тражимо финансијску подршку. Ми позивамо представнике НИС-а да дођу и говоре о свом послу, али из неког разлога они то сваки пут одбијају. И то се не односи само на наше конференције и округле столове, представници НИС-а не иду ни на какве руско-српске догађаје, ни у чему не учествују. Стиче се утисак да им, осим финансијских показатеља и профита, ни до чега није стало, па ни до тога шта о њима пишу српски и светски медији. И то све упркос чињеници да је НИС финансијски више него успешна компанија. Након што је компанију купио Газпромњефт, она се из непрофитабилне преобратила у профитабилну компанију. Рафинерије које су претпреле велику штету током НАТО бомбардовања, доведене су у ред, инсталирана је нова опрема која дозвољава висококвалитетну производњу. Зашто не говорити о томе? Посебно у условима у којима већина српских медија стално блати НИС, Газпромњефт, па и сам Газпром. Понекад заслужено, понекад не – зато би се и требало тиме бавити. Али, они то не раде.

Да не бих био пристрасан, рећи ћу да проблем није само НИС. Није тајна да РИСИ (Руски институт за стратешка истраживања) активно учествује у обнови руских гробаља и цркава, отварању споменика на територији Србије, Бугарске, Грчке. Када предлажемо руском бизнису да учествује у тим активностима, подршку не налазимо увек. Ја имам утисак да руске компаније у Србији и Бугарској подржавају оне активности на које им указују власти тих земаља, чак и ако те активности имају антируски карактер.

Сергеј Правосудов / Таблоид

www.vaseljenska.com/vesti/ekskluzivno-razgovor-sa-generalom-leonidom-resetnjikovim/

Прочитај без интернета:
1 глас