Пише: Предраг Ћеранић

Најснажнија је  глобализам, којег креатори Новог свјетског поретка настоје остварити растакањем европских држава инација, што ће омогућити власницима крупног капитала и интернационалних компанија апсолутну доминацију свјетском економијом, а првенствено трговином. Друга сила је жеља заливских монархија да исламизују Европу, те Саудијска Арабија и Катар не штеде новац како би покренули сеобу народа са Блиског истока у најразвијеније европске земље. Трећа дезинтеграциона  сила је данашња Турска, чији предсједник Ердоган настоји остварити своје неоотоманске амбиције, а с обзиром да у рукама има вентил мигрантског тока, полази му за руком да отвореним уцјенама од ЕУ добије низ уступака.

ЕУ,  прикљештена   наведеним  трозупцем,   за  сада   нема рјешење,  а   највећи отпор мигрантском цунамију пружају балканске земље, охрабрене чврстим  ставом и подршком Аустрије и Мађарске, земаља које су чиниле осовину Црно-жуте монархије, која се током више вијекова сукобљавала са Османлијама, те и данас њене насљеднице отомански дух лако препознају. Грчка је потопљена десетинама хиљада миграната, острва уз турску обалу је практично изгубила, а Турска је направила корак даље, те њени ловци провокативно повређују грчки ваздушни простор.

Ердоган је посјетио Загреб, а званично је потврђено да ће турски премијер Давутоглу у Бањој Луци, 7. маја, присуствовати отварању Ферхат-пашине џамије, познатије као Ферхадија. Ферхадија је обновљена, а обнова ће имати пуни смисао ако се у Босни обнови српско-бошњачки дијалог. Злослутна је било чија нада да ће туђе амбиције о обнови сјаја некадашње империје, без обзира долазила из Анкаре или Лондона, донијети срећу било коме на Балкану. А да те амбиције постоје непрекидно нас увјеравају званичници земаља, које јесу у политичком успону, али тај успон не може да сеже у недоглед. Историја нам је у више наврата показала да свака империја има узлазну путању, доживи врхунац, а затим неминован пад, сурвање док сене дотакне дно. Ердоган и заливске монархије могу у Европу послати још миграната, али сваки, у основи политички мигрант, ствара већи отпор у Њемачкој, која је близу да препозна   пројекат Исламске Републике Њемачке и да  се  отресе политичког курса Меркелове, те умјесто непријатељства према Русији, са Русима гради савезништво. Јачање партије Алтернатива за Њемачку то доказује.

Глобализам је досегао врхунац и одбија се од руски зид. У Сирији ствари су већ кренуле низбрдо. Сорошови   фондови, којима се пумпају  рачуни невладиних  организација  и медија, кључних полуга у дестабилизацији централног Балкана, више немају учинак какав су имали док њихове стварне намјере нису препознате. Зато и немају шанси науспјех они који организују протесте у Скопљу, Београду и Бањој Луци. Исти зачини,присутни у Македонији, Србији  и Републици Српској, указују на једну те исту кухињу.Циљ је да се властима оспори легитимитет. Кад се није могло на изборима, онда се то покушава постићи  протестима. Македонска опозиција не смије да изађе на мегдан Груевском и владајућем ВМРО-ДПМН, на расписаним ванредним изборима, које је, узгред речено, сама иницирала, па до власти опозиционари настоје доћи уличним протестима. Повод је пронађен у одлуци предсједника Иванова да аболира све актере афере „Бомба“, медијски спинованог случаја прислушкивања премијера  Груевског и његових министара, што се у македонској јавности посматрало из два потпуно опречна угла. Парола која се истиче гласи – власт није легитимна.

Иста политичка логика присутна је у настојањима опозиције у Српској, која је заказала протесте за 14. мај.  Да ли је случајност што су протести у  Бањој Луци  најављени буквално дан након што су избили немири у Скопљу? Порука опозиционара  је идентична оној коју у Скопљу наглашава Зоран Заев – власт није легитимна. Проистекла је из случаја „Снимак“, медијски спиноване афере прислушкивања премијерке Српске, афере која се до данас провлачи медијима које је Сорош основао, и још финансира у Српској и БиХ.

Како гласи порука коју су опозиционари, који се налазе на декларативно различитим политичким половима, али обједињени руком америчког амбасадора, здушно истакли на протестима одржаним на Велику суботу у Београду? Власт није легитимна. Оспоравање легитимитета властима у Скопљу, Београду и Бањој Луци има циљ да владе Македоније, Србије и Српске буду ослабљене, нестабилне, склоне попуштању и компромисима на властиту штету. У таквој  ситуацији  профитирају и играчи Новог свјетског поретка,  и неоосманлије,  и  заливски  шеици.  На губитку су српски и македонски народ. Губи и ЕУ. Ако се не ослободи трозупца дезинтеграционих сила, њен распад је неминован.

Извор: Правда

www.pravda.rs/2016/05/02/ekspert-za-bezbednost-predrag-ceranic-eu-i-geopoliticki-trozubac/

Прочитај без интернета:
5 гласовa