„ПРЕДСЕДНИК МАРИН ЛЕ ПЕН” РЕАЛНА ЈЕ КОЛИКО ЈЕ БИО И „ПРЕДСЕДНИК ДОНАЛД ТРАМП”

  • Западни свет је остарели боксер који воли да пије. Брегзит је био тежак ударац у стомак, који је избацио ваздух. Трамп – директан ударац с десна, од кога се завртело у глави. А Ле Пен – је аперкат, који може послати у нокаут
  • „Постоји осећај да је Трампов избор – предсказање несреће. Сада влада дубоко неповерење према свему што представља западни свет – према институцијама, великим међународним споразумима, историјским вредностима. То није предсказање, и није гледање у шољу, ја мислим да је то само једноставан опис стварности. И ЕУ и НАТО су близу распада“
  • „Брегзит и Трампов избор су – предзнаци краја епохе. На памет ми пада есеј Френсиса Фукујаме (Francis Fukuyama) „Крај историје»” (The end of history) из 1989. године о ширењу либералне и капиталистичке демократије Запада на цео свет. Данашњи наслов би био „Крај западног света“
  • „Расте притисак изнутра. Политика Џорџа Буша-малђег ослабила је НАТО и односе са Европом, али Буш никад није сумњао у неопходност алијансе или у улогу САД као гаранта западних вредности и институција. Трамп пак не крије презир према Бриселу и методама ЕУ”
  • „Трамп предводи интернационалу политичара, странака и покрета са једном заједничком идејом: демократија није вредна да је штитимо. Ја озбиљно верујем да је либерална демократија угрожена. У Аустрији, Холандији, Великој Британији, Мађарској, Пољској, Немачкој, Француској…”

Пише: Мартин КРАСНИК (Martin Krasnik) „Сидсвенскан”, Шведска

«„МИ СЕ налазимо на два или три лоша избора до краја постојања НАТО, Европске уније, а вероватно и целог либералног света у његовом садашњем облику”.

Ен Еплбаум (Anne Applebaum) није прва која говори, да се темељ западне цивилизације пољуљао. Међутим, она је назначила три конкретна датума: гласање о изласку Велике Британије из ЕУ у јуну, председничке избори у САД и изборе за председника Француске следећег пролећа. Она је још у марту писала о томе у Washington Post-у, и тај чланак је привукао велику пажњу. Можда је разлог у томе, што пре ње нико није замислио да се нешто тако може десити у стварности.

Западни свет 2016. године подсећа на старог боксера, који воли да пије и верује да му то помаже да победи, али није спреман за последњу борбу свог живота против агресивног противника у доброј физичкој кондицији, ношеног повицима публике са трибина. Брегзит је био тежак ударац у стомак, који је избацио ваздух. Трамп – директан ударац с десна, од кога се завртело у глави. А Ле Пен – је аперкат, који може послати у нокаут.

„Увек сам веровала да се тако нешто може десити. Не можете затварати очи пред тим или му смањивати значај“, – каже Еплбаум, колумниста Washington Post-а и шеф аналитичког центра Transitions Forum.

Она живи у Лондону и Варшави, њен супруг је – бивши министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски (Radoslaw Sikorski).

Прошлог четвртка је присуствовала конференцији у Копенхагену.

„Постоји осећај да је Трампов избор – предсказање несреће. Ја нисам веровала у истраживања јавног мњења, нисам веровала онима који су говорили да Трамп не може победити. Наравно да је могао. Ја сам један од ретких западних новинара, која живи у Пољској, и прошлогодишњи пољски избори су били апсолутно исти као амерички. Сада влада дубоко неповерење према свему што представља западни свет – према институцијама, великим међународним споразумима, историјским вредностима. То није предсказање, и није гледање у шољу, ја мислим да је то само једноставан опис стварности. И ЕУ и НАТО су близу распада“.

Ен Еплбаум жели да говори о међународним последицама Трамповог тријумфа. Међутим, ја је за почетак питам о његовој харизми. Она одговара, да је то само производ „света фантазије“, већ виђеног код популиста сличних Трампу, али питање води до још једне теме.

„Људи су поново почели да верују у имагинарне утопије и алтернативне политичке фантазије. Надала сам се да је овај тужни тренд сахрањен заједно са комунизмом. Комунизам је у ствари и био утопијска фантазија о томе, шта се може урадити. Трамп није идеолог, али ме његови говори подсећају на ваздушне конструкције комунизма. Мени је тешко објаснити зашто се то управо сада поново манифестује на тако жесток начин, међутим, мора се констатовати да је то нешто из дубине људске природе. Очигледно је да смо спремни да лако поверујемо у сличне грандиозне, али безнадежне одлуке“.

Еплбаум подсећа на говор Доналда Трампа после победе на изборима, који је у почетку звучао мирно и јасно, али онда се све променило.

„На почетку је са уважавањем говорио о Хилари Клинтон, којој је донедавно претио бацањем у затвор. Захвалио јој за поштену службу, иако је пре тога целе године тврдио, да је – криминалац. Такав говор прихвата публика, навикнута на све. Затим је рекао да ће удвостручити темпо привредног раста и створити неколико милиона нових радних места. То је звучало у длаку као комунистичка пропаганда 1950-их. Није ни чудо што су на руској државној телевизији месецима расправљали о теоријама завере“.

Главно питање је: шта је покренуло овај талас популизма.

„То нико не може објаснити. Разлога је много. Проценат становништва које је гласало за Трампа, нешто је већи од броја присталица екстремних партија у Европи. Не слажем се да је ставар пре свега у економском незадовољству и неравноправности. Већина гласача најсиромашнијих четврти је гласала за Хилари Клинтон. Они нису гласали за Трампа. Њега је подржала бела радничка класа, за њега су гласали добростојећи бели гласачи, реч је пре свега о полу, раси, идентитету – то је бели отклон после црног председника и женског кандидата. Правдати мржњу према Хилари Клинтон економским незадовољством – значи тражити изговоре“.

По речима Ен Еплбаум, исход избора – је резултат глобализације и протест против промена у друштву, које она повлачи са собом. Али, она преферира да говори о утицају социјалних медија и посебно помиње Breitbart News, чији је шеф Стивен Бенон (Stephen Bannon) неко време водио Трампову предизборну кампању, а сада је добио високи положај у његовом штабу.

„Живимо у ери када су се политичке дебате преселиле у друштвене мреже, и, по мом мишљењу, ми не схватамо колики је значај ове промене.

Breitbart News је – крајње једнострана информативна платформа, која потпуно искључује друге тачке гледишта, осим трампистстичке слике света. Многи, многи људи гледају само такве вести. То је као живот у земљи са пропагандним режимом. Самим тим, многи почињу да верују“.

Јутро након избора председника Ен Еплбаум је написала на Твитеру: «Добро јутро! Данас је 27 година од пада Берлинског зида“.

Брегзит и Трампов избор су – предзнаци краја епохе. На памет ми пада есеј Френсиса Фукујаме (Francis Fukuyama) «Крај историје» (The end of history) из 1989. године о ширењу либералне и капиталистичке демократије Запада на цео свет. Данашњи наслов би био „Крај западног света“, написала је Еплбаум у марту.

Тада је она поредила различите периоде кризе: „Током педесетих година, када су институције биле нове и нестабилне, многи су се плашили да западна алијанса никада неће бити спремна да полети. Седамдесетих година прошлог века, са „Црвеним бригадама“ и Вијетнамским ратом, плашили су се да неће преживети“.

Према њеним речима, данас је још горе. Расте притисак изнутра. Политика Џорџа Буша-малђег ослабила је НАТО и односе са Европом, али Буш никад није сумњао у неопходност алијансе или у улогу САД као гаранта западних вредности и институција. Трамп пак не крије презир према Бриселу и методама ЕУ у односу према миграцијама и трероризму.

Он је Немачку и Шведску назвао „катастрофом“, подржао је Брегзит, изјавио да је руска претња у Украјини – „проблем Европе“, довео у питање одбрамбене гаранције НАТО-а и изјавио да ће Сједињене Државе дати прилику Русији да делује самостално у Сирији.

Као што је познато, он је против утврђених институција и међународних споразума који чине темељ, зидове и комуникацију у згради Запада. Да ли је он заиста одлучан да спроведе такву политику?

„Трамп је већ променио мишљење у скоро свим осталим областима, на пример, по питању абортуса. Али, што се тиче Русије, НАТО-а и америчког изолационизма, он стално говори исту ствар и то већ  шеснаест година. Сједињене Државе треба да се повуку из Европе, НАТО је застарео, и нека друге западне државе треба да добију своје нуклеарно оружје“, – каже Еплбаум.

„Трамп предводи интернационалу политичара, странака и покрета са једном заједничком идејом: демократија није вредна да је штитимо. Ја озбиљно верујем да је либерална демократија угрожена. У Аустрији, Холандији, Великој Британији, Мађарској, Пољској, Немачкој, Француској… То је покрет антиглобалиста које зову деснооријентисаним, али они немају никакве везе са традиционалним западним конзервативизмом који дубоко поштује заједничке вредности и институције, верску толеранцију, интеграцију и демократију западне цивилизације“.

У вечерњим сатима на дан америчких избора, десна рука Марин Ле Пен – Филипо Флориан (Florian Philippot) – написао је на Твитеру: «Њихов свет се руши. Наш почиње да се уздиже“.

„Они знају да могу помоћи једни другима, – каже Еплбаум. – Немачка CDU никада не би покренула кампању у корист британских торијеваца или америчких републиканаца. Али Најџел Фараџ (Nigel Farage) је иступао у корист Трампа. Чак је и Герт Вилдерс (Geert Wilders) исто радио. Њих уједињује тврдња да су њихови противници – незаконити, као и покушај да искористе дубоку кризу демократских институција. Отпор против њих посустаје. Старе партије нису спремне да се суоче са њима“.

Марин Ле Пен је изразила жељу да Француска изађе из НАТО-а и ЕУ. Она жели да национализује

„Уочи француских избора, ја сам нервозна ништа мање него прошлих месеци. Моји пријатељи у Француској кажу да се нешто тако не може десити, али ја им више не верујем. У Француској се може десити терористички напад, може избити скандал који ће ослабити ионако слабу конкуренцију. Председник Ле Пен је реална, исто као председник Трамп“, – уверена је Еплбаум.

Ен Еплбаум је далеко од оптимизма. «Потенцијални нови амерички државни секретар, Њут Гингрич (Newt Gingrich) назива Естонију „предграђем Санкт-Петербурга, кога не треба штитити» – написала је она у коментару за Washington Post.

Наравно, она не искључује да ће Трамп на крају бити превише заузет изградњом зида на мексичкој граници да би поткопавао западне институције. Ту је и Републиканска партија, која не жели фундаменталне промене у вези улоге САД у западном свету. Трамп ће наићи на јак отпор, посебно у Стејт департману, Министарству одбране и код војних лидера земље. Међутим, како каже Еплбаум, „моћ председника је велика. Он може отпустити скоро свакога“.

„Британци напуштају ЕУ. Ако Трамп оствари оно, о чему је причао, и исто уради Марин Ле Пен, а ја мислим да ће тако и бити, онда морамо схватити, да за неколико година неће бити ни НАТО-а, ни Европске уније. Остатак Европе апсолутно није спреман за то. Може се десити да буду раскинути споразуми о клими и трговини, а онда ће познате институције постати бесмислене. Срушиће се оквири дубоких вредности, утврђени у западном свету после Другог светског рата. Нико неће бранити Украјину. Сарадња и јединство Запада у комбинацији са нуклеарном претњом и заједничким гаранцијама безбедности дала нам је педесет година стабилности, мира и економског раста. Узели смо то здраво за готово. Сада ризикујемо да изгубимо све „.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/eplbaum-temelj-zapadne-civilizacije-se-poljuljao-uskoro-mogu-nestati-i-nato-i-eu

Прочитај без интернета:
1 глас