• Од Тачерке смо научили: нема алтернативе! Али има – и важна је како у Београду, Паризу и Лондону, тако и у Атини, ако не и шире.  Јануарска победа Сиризе историјски је моменат за остатак Европе и Балкан, јер од њеног успеха зависи будућност ЕУ, а и левице
  • „Нисам у позицији да саветујем српску Владу, иако је премијер Србије хтео да саветује грчку владу. Мислим да то није начин на који се пријатељи опходе
  • Када је Хрватска ушла у ЕУ, Гардијан је написао: „Добродошли на периферију Европе” и управо је то ситуација: направили смо Европу Севера и Југа. А Србија, ако уђе у ЕУ, биће део варварског југа – како о нама мисле. Север хоће да нас искористи као јефтине раднике да би наставили га раде то што раде
  • Европа није успела да се европеизује. Не постоји европски народ. Постоје само елите у Атини, Београду, Риму које одлазе на викенде у Брисел или Стразбур и постају део комитологије: а то значи да посећују комитете, ту добијају зајмове, њих дају својим пријатељима
  • Некада смо говорили да желимо Европу народа, а не Европу капитала, али нам то није успело. Зато, ако не буде значајних промена – а зато ЕУ може да има користи од експеримента званог Сириза – имаћемо коалицију северног дела ЕУ са елитама југа са циљем експлоатације радног народа севера и југа
  • Србија је  у грчком пројекту есенцијална и Ципрас ће „бити савезник Србији, већи него други, а ако неко овде мисли да ће Меркелова своју љубавда  преусмери са Загреба на Београд – то се неће десити”. Тако исто ће Атина више да воли Београд него Берлин

         ЗАШТО би телевизије хтеле ово да снимају? Мислио сам да ће ово бити дискусија међу пријатељима – рекао је на почетку свог наступа у београдском Медија центру, Костас Дузинас, саветник премијера Грчке Алексиса Ципраса. Скуп је тако почео смехом, али се завршио више него озбиљном опоменом да ће Србија, ако уђе у ЕУ, бити сматрана делом варварског југа Уније. И то такве Уније која је „подељена на север и југ, а север и елите југа заједно раде на експлоатацији југа”!

         Да би се таква Унија зауставила, Сириза мора да успе, оценио је проф. Дузинас и рекао да је јануарска победа Сиризе историјски моменат за остатак Европе и Балкан, јер од њеног успеха зависи будућност ЕУ, левице (не само радикалне као Сириза, већ и мањих партија као што су оне у Немачкој) укључујући социјалистичке партије и заустављање похлепног и агресивног неолибералног капитализма који је постао ортодоксија ЕУ.

         Ево његовог целог говора, који су српски медији пренели или никако, или потпуно окрњено, иако је Дузинас бесплатно дао савете које би Србија могла да примени у односима са ММФ, ЕУ и Светском банком:

         „Европска историја има три циклуса: капитализације и провинцијализације, па двадесети век – век грађанског рата и трећи циклус од 1989. од када имамо крај комунизма, најаву новог светског поретка и краја историје.

         Први циклус је од Европе, кроз освајања, направио економску, филозофску и духовну престоницу. Та Европа је створила идеју националне државе и извезла је у колоније и на периферију. Управо је та национална држава (у САД и деколонизованом свету), сада претворила Европу у продужетак Азије и поставила данашњу Европу на – дуго место. Током другог циклуса, конфликт капитализма и комунизма, гурнуо је европске земље ка социјализму: постојању одређеног стандарда и социјалних права, као (из западног угла) бољем друштвеном уређењу од комунизма. Тако је Европа од капитала постала простор државе благостања.

         А где смо сада?

         Грчка види Немачку као главни проблем, а Немачка Грчку и ако се тако настави, цела Европа ће бити простор етнонационалистичке борбе.

         После победе Сиризе, многи Грци који су се борили против немачких окупационих снага, сада осећају да су освећени и да је дошло до размиривања.

         Шта се десило у Европи? Читајући европске новине, видимо неразумевање онога шта доноси Ципрас или шта поручује Веруфакис. Десет дана после избора, у Европи је почела и још траје постмодерни  „coup d` etat”, односно напад на државу са јасном поруком да владу треба збацити или је толико потценити да постане смешна у очима грчког народа. То је понављано стално и то није била порука само Грцима већ европској јавности.

         Од Тачерке смо то научили: нема алтернативе! Али има – и важна је како у Београду, Паризу и Лондону, тако и у Атини, ако не и шире.

         Томас Кун је написао да када постојећа парадигма не може да објасни неки феномен, тај феномен се гура под тепих. Али, с времена на време се јавља нова парадигма – као што је било са Коперником.

         Нова парадигма је таква да је потпуно нова и некомпатибилна са претходном. Нови начин на који се гледа на оно што се дешава у стварноти. То се дешава и са појавом Сиризе – на нивоу социјалне и економске теорије.

         Идеја да треба да развијамо економију кензијанским мерама је потпуно несхватљива људима који су ишли у Лондонску или Харвардску бизнис-школу, имају исто схватање света и недостатак икаквог обзира према сиромашнима и незапосленима. Истовремено, разговарајући са људима у Скандинавији, Немачкој, Британији стално је искрсавало питање: како да и ми овде добијемо Сиризу, сличну партијску и идеолошку структуру? Зато сам и рекао да је појава Сиризе можда важнија за Европу него за Грчку.

         Да ли је „coup d` etat” успео? Наша влада се 20.фебруара се влада договорила са Еврорупом (министри финансија) да се у следећа 4 месеца настави кредитирање, да добијемо раније уговорених 7 милијарди евра, да за то време од Грчке не траже да примени нове мере штедње, али да Влада не сме да уводи мере које имају фискалне последице, тј. да повећавају буџетски дефицит.

         То значи да је „coup d` etat” успео: Сириза је заозбиљно пустила низ воду предизборна обећања и углавном напустила за следећих пар месеци други део програма (рестарт економије кензијанским мерама, јавним инвестицијама, и стварањем 300.000 радних места итд).

         Али, „coup d` etat” је делимично и пропао: Влада је у овим преговорима усвојила тактику герилског рата (а лекцију је научла из југословенског искуства) – купила је време (четири месеца) и преместила терен борбе.

         Која је то промена терена? Прво: консолидовала је позицију владе на домаћем фронту који представљају симпатизери. Друго: пошто није могла да примени фискалне мере, најавила  је серију мера за смањење хуманитарне кризе и то им је био први закон (Закон о заштити сиромашних, прим.прев.).

         Одмах је реаговао холандски министар Дајселблум и рекао да немамо хуманитарну кризу. Али, грчка влада је рекла да криза постоји и консолидовала домаћи фронт, од тога ће  300.000 људи имати директну корист, средња класа је схватила да радимо нешто против воље Немаца, али ће то помоћи сиротињи.

         Друго што се постигло је то да је хуманитарна криза, која је на Западу до сада схватана као природна катастрофа, сада прихваћена као катастрофа која је настала од људске руке – као резултат политике стезања каиша. Сада, чак и у праву можемо да примењујемо мере у циљу да имамо пуну одговорност, да тражимо моралну и правну одговорност за ову хуманитарну катастрофу која се десила као резултат мера које су предузеле европске власти и ММФ.

         Истовремено, влада повезује хуманитарну кризу са злочинима против човечности.

         Ципрас је пре неки дан на конференцији у Берлину ставио на сто питање грозота које су нацисти починили према Грчкој, а за које још није добијена примерена одштета. Мислим да исто важи и за вас овде, у Србији.

         Грчки парламент је направио два комитета: за испитивање злочина и захтев за репарације, и комитет за отпис дугова насталих од 1990. до данас, са задатком да преиспита сваки зајам и сваки уговор између поверилаца и Грчке да бисмо видели да ли има неморалних, односно незаконитих уговора – како би такви били поништени.

         Еквадор је 70 одсто дуга тако отписао јер су дугови били прихваћени против народне воље.

         Дакле: повежете хуманитарну кризу као последицу штедње са злочинима против човечности, од пре 70 година, за које Немачка није платила адекватну репарацију ни Србији ни Грчкој, ни другим деловима Европе који су били окупирани и уништени.

         И, коначно, који се други део терена променио дејством Варуфакиса? Шта хоћете кад сте Давид, а друга страна је Голијат?

         Тада уведете трећу страну која вам је ближа, макар и да вам није савезник, само нека вам је ближа. Тако смо посетили Француску, Италију и Шпанију да бисмо створили некакав савез са људима који би подржали грчку владу против мера штедње. И треће: хоћете да у преговоре увучете европску јавност и да од ње направите – не само гутача вести- него тачку активног притиска на њихове сопствене владе јер не можете да пустите да деца умиру од глади, од хладноће или зато што немају кров над главом.

Костас Дузинас

         За то је потребно да имате глумце – актере, који ће изнети неку улогу. То ради Варуфакис.

         Он је човек који преговара са Шојблеом, али је он и актер који прича са немачком, француском или српском јавношћу. Својом личном атрактивношћу (добро изгледа, има лепу жену, вози јапански мотор ), користећи тај свој „лајф стајл” привлачи европску јавност да саслуша кукање, проблеме и тешкоће грчког народа.

         Као што човек никада није спреман да се заљуби, тако никада није спреман за револуцију. Она те удара у главу.

         Грци су прихватили Сиризу. Да будем искрен, 2009. су дали јој око 4 одсто, прошлог јануара 37, а сада се подршка попела на преко 50 одсто, а да се Сириза при том није много мењала у свом деловању, али су је људи прихватили јер је радила демократски и отворено, није покушавала да се наметне или да злоупотреби окупацију или друге делове отпора како би регрутовала чланове (као што се ради на левици преко штрајкова и других јавних протеста или отпора).

         Зато ћу да кажем: Сириза ће успети – јер мора. То је њена нормативна односно морална обавеза према народу Грчке, али и ЕУ и левици.

         Али, шта значи успех? Да ли постоји пиручник како постати демократски социјалиста за 21. век? Наравно да не!

         Ми смо сада у првом полувремену – то је ово што се дешава са дугом, Немцима и прављењем простора за Владу да влада (а није владала док није протурила закон о хуманитарној кризи), односно стварањем простора за друго полувреме у којем ће почети да озбиљно говори шта значи демократски социјализам у 21. веку у Грчкој, ЕУ и Европи.

         А то значи да морамо да будемо апсолутно принципијелни и брутално прагматични по питању средстава којима ћемо остварити принципе.

         Који су то принципи које снажно намећем?

         Идеја комунизма која нема ништа са комунистичким странкама или таквом државом, то је хоризонт који никада не можете да достигнете, то је циљ који се стално надограђује. То значи да кад завршите са хуманитарном кризом, па цела популација, укључујући имигранте, има довољно хране, здравствену заштиту и бесплатно образовање и кров над главом, следећи корак мора да буде стварање услова за једнако учешће у економији.

         Други принцип је демократија, али не као гласачки механизам у коме си суверен читавих пет секунди колико ти треба да убациш листић у кутију, а када одеш са биралишта, суверенитет се враћа на своје место – елити властодржаца.

         Демократија мора да постане начин живота, део свакодневног живота: днвених културних и економских питања.

         Како ће се то операционализовати, то неће смислити филозофи или политичари, већ то долази из самог народа.

         У последњих пет година отпора, народ у Европи и свету је показао да је по питању креативности у пружању отпора испред својих политичара и теоретичара. Морате да зароните у могућности и да се држите својих принципа и прагматизма – тако ћете постићи успех.

         Али, успех не лежи у томе да просто постанете режим!

         За крај: пут пред Грчком је пун рупа. Зато, важна нам је и помоћ која долази од пријатеља као што су Срби – који су до сада ради револуционарног туризма морали да иду на Кубу. Сада вам је таква дестинација ближе и дођите”.

         После овог обраћања, Дузинас је одговарао на питања публике, а прво је било – шта би посаветовао српској Влади поводом изазова на путу ка ЕУ.

          „Нисам у позицији да саветујем српску Владу, иако је премијер Србије хтео да саветује Грчку владу. Мислим да то није начин на који се пријатељи опходе. Када је Хрватска ушла у ЕУ, Гардијан је написао: „Добродошли на периферију Европе” и управо је то ситуација: направили смо Европу Севера и Југа. А Србија ако уђе у ЕУ, биће део варварског југа – како о нама мисле. Север хоће да нас искористи као јефтине раднике да би наставили га раде то што раде.

         Програм приватизације је у Грчкој био немачки покушај пљачке, пошто су по багателној цени купили преостау велику имовину. Плашим се да се то сада дешава у Србији.

         Европа није успела да се европеизује. Не постоји европски народ. Постоје само елите у Атини, Београду, Риму које одлазе на викенде у Брисел или Стразбур и постају део комитологије: а то значи да посећују комитете, ту добијају зајмове, њих дају својим пријатељима. Тако постају космополите у смислу да постају део светских бизнис путника! Они су чланови клуба бизнис путника! Међутим, народ није постао европски, није део исте културалне фамилије.

         Некада смо говорили да желимо Европу народа, а не Европу капитала, али нам то није успело. Зато, ако не буде значајних промена – а зато ЕУ може да има користи од експеримента званог Сириза – имаћемо коалицију северног дела ЕУ са елитама југа са циљем експлоатације радног народа севера и југа.

         Демократија не постоји ни на једном нивоу: парламент није законодавац, комисије имају законодавни ауторитет, имате комитет министара који доноси одлуке у Бриселу које не може да донесе у Лондону или Атини и онда дође Атину са речима: „Нисмо ми то одлучили, али морамо да да спроведемо нове мере”.

         Дакле: за Грчку би било боље да изађе из ЕУ, не из Европе. У ЕУ не треба ни улазити! Она је издала све принципе – у њој нема ни демократије, ни солидарности, ни социјалне правде и једнакости. У ЕУ имате ситуацију да се економска криза лако претвара у међунационални конфликт.

         Тако да је савет Балкану: ако очекујете да вам улазак у ЕУ буде карта за скупе британске и немачке клубове и ресторане, то је химера.

         На питање о односима са Русијом и Немачком, као и томе шта ће бити када истекну 4 месеца, Дузнас је рекао да многи Грци не би желели да живе ни у руском ни у кинеском систему.

         „Путин и Кина, то су агресивни капитализам и комунистички једнопартијски систем. Мој избор између Орбана и Путина је као између  рака или шлога, срчаног удара или тровања. Не желимо ни једно. Већ сам рекао да је ЕУ издала своје принципе, али немамо алтернативу у Орбану који је меки фашиста. А Путин има глобалне аспирације. Ипак, Ципрас ће бити у мају на прослави у Москви.

         Министар спољних послова је сада у Москви, а заменик премијера иде следеће недеље у Кину. Кинези су пре три недеље купили државне обвезнице Грчке, односно купили су део грчког дуга, не велики, али је то сигнал. Оно што поручујем је да морамо бити мултиполарни у спољној политици. Све земље БРИКСА долазе у обзир, како за позајмице, тако и за друга питања”, рекао је Дузинас и инсистирао да „нема шансе да прихватимо да ишта политички имамо са фашистима – а међу фашисте не убрајам Путина, као ни Национални фронт у Француској”.

         Говорећи о Србији, истакао је да је последња посета Ципраса пре избора у јануару била Србији. Србија је  у грчком пројекту есенцијална и Ципрас ће „бити савезник Србији, већи него други, а ако неко овде мисли да ће Меркелова своју љубавда  преусмери са Загреба на Београд, то се неће десити”. Тако исто ће Атина више да воли Београд него Берлин, рекао је Дузинас.

         Упитан да ли ће Грчка изаћи из ЕУ или еврозоне, Дузинас је казао да неће.

         „Добровољни излазак би био политичко самоубиство. Стандард је пао у просеку за 30 одсто. Изласком би дошло до девалуације драхме и новог пада стандарда, што значи да бисмо средњи слој имали на улици. Ако постанемо непријатељи са ЕУ, онда 80 одсто трговине мора негде другде да се прода. Тешко се можемо преместити са Немачке и Холандије на Кину и Русију”, рекао је Дузинас и указао да влади тек предстоји да реши проблем: она је сада влада у егзилу – има изборну подршку, али нема средства.

         Диана Милошевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evo-o-cemu-je-beograd-govorio-i-sta-je-rekao-glavni-ciprasov-savetnik-kostas-duzinas

1 глас