Пише: Дејвид Р. КАРЛИН, AmericanThinker

ОНАЈ део белог америчког становништва који не може да се похвали ни богатством, ни веома добрим образовањем и не одликује се либерализмом, током 30 или 40 година презирали су њима суште супротности – богати, они који су стекли добро образовање, бели либерали.

Међу њима су такође млади људи који, иако су сада веома млади, имају све основе да у будућности постану имућни, добро образовани бели либерали. Уопште, постојећа и будућа елита наше земље навикла је да с висине гледа на обичан народ.

Обичном народу елите су говориле. „Момци, ви сте расисти, сексисти, хомофоби, ксенофоби, исламофоби, а ових дана сте постали (кога ће то зачудити?) трансфоби. Ви сте неуки и склони сте насиљу. Ви ништа не знате о науци, да и не говоримо о еволуцији и климатологији. Ви нисте научили ниједну лекцију из наше историје. Ви буквално осећате криминалну склоност према оружју. Ваша вера је – мешавина сујеверја и лицемерја. По вашем мишљењу, ви исповедате религију љубави, али ви хришћанством само маскирате своју мржњу. Тешко нам је да говоримо о томе, ви сте, заправо, безначајни људи“.

Пре неколико недеља, обраћајући се групи имућних белих либерала, Хилари Клинтон је искористила сличне речи, али фраза која је сада постала позната („гомила безначајних људи“) изговорена са поетски провереном интонацијом, била је уобичајена за многе у њеном аудиторијуму.

Како се обичним људима представља ситуација, елита би се само радовала кад би се Америка избавила од тих „безначајних“, или, барем, од већине њих.

Било би боље кад би САД у потпуности чинили „небезначајни“ добри људи, односно, бели либерали, Афро-Американци, Латино-Американци, гејеви, лезбијке, транс-родни, муслимани, избеглице из неконтролисаних земаља света и оних који живе од помоћи.

Сувишно је чак и говорити да сви ти дивни људи не треба да имају оружје. Они морају да се ужасавају и саме речи „оружје“, која се у културним круговима не сме изговарати другачије сем као -„реч на слово о“.

Да ли је чудно то што је обичан народ коначно негативно реаговао на тај талас презрења?

Шта су на крају они одлучили да одговоре?

Да ли је чудно што они са гневом одбацују кандидата за председника (Хилари), који победнички носи заставу њихових социјално-културних непријатеља?

Да ли је чудно што обичан народ, презирући оне који њега презиру, радије подржава кандидата (Трампа) који од свих могућих кандидата више од свих напада социјално-културне елите?

Како је још могуће озлоједити елите, ако не избором Трампа?

Има много конзервативаца који говоре обичном народу: „Погледајте, ми смо на вашој страни. Ми схватамо да су вас хиљаде пута увредили представници беле либералне елите. Нама је драго што сте коначно одлучили да се браните. Али, зашто сте за улогу свог хероја изабрали управо Трампа? Зар не видите да је он лош човек? Зашто нисте изабрали доброг? Или макар неког мало пристојнијег? Зашто сте учинили тако глуп избор и ограничили га човеком који због својих мана може да изгуби битку против Хилари и њој сличних људи?“

А онда обичан народ одговара: „У томе и јесте ствар. Нама се допада Трамп, зато што је он лош. Он је лажов и лицемер. Он је ужасно себичан. Он је ужасно неук за многа питања. Ми то знамо. Али, нама је свеједно, јер управо његови недостаци изазивају срџбу либерала. Трамп их доводи до лудила. Ниједан други кандидат их није толико разбеснео, колико то успева Трампу. Зато је он наш човек. Ми схватамо да он ризикује да изгуби изборе које би било лако добити. Али, оно задовољство које имамо због тога што ови либерални изроди губе главу, вреди тог ризика. Напред, Трамп“.

Превела Ксенија Трајковић

Прочитај без интернета:
0 гласовa