Татјана Бајкова

 

У ЕУ се све више говори о неопходности укидања санкција, а истовремено се сатављају све нови и нови спискови лица и компанија које под њих потпадају.

На састанку министара иностраних послова земаља ЕУ који је одржан 9. фебруара, постало је познато да ће одлука о ступању на снагу нових антируских санкција бити донета 16. фебруара, то јест, већ после сусрета “нормандске четворке” у Минску који је планиран за среду. То је изјавио француски министар иностраних послова Лоренс Фабиус.

  • Јутрос је на дневном реду било питање санкција које су прихваћене због онога што се десило у Мариупољу. Било је времена између доношења санкција и њихове примене. Принцип санкција у односу према Мариупољу је сачуван, али ће његова примена зависити од ситуације на терену. Ми ћемо у понедљак размотрити ситуацију, видећемо, дали је одржан сусрет у Минску, какви су његови резултати и донећемо закључке – рекао је Фабиус.

Речи Џејкоба Љуа, шефа министарства финасија САД (које је изрекао 9. фебруара), да је неопходно смекшати санкције према Русији, представљале су истинску сензацију.

Према речима Љуа, у интересу САД је да се санкције ублаже, јер ће то бити корисно за привреду Европе и појачаће стабилност у свету.

Према мишљењу Леонида Калашњикова, првог заменика председника Државне Думе за међународне односе, не треба очекивати ублажавање санкција од стране САД, али када је у питању Европа, ствари стоје другачије.

  • То је ситуација са истим сценаријем као на пример у следећем случају: ми сада правимо антикризни план заједно са премијером, а министар финасија каже – не, не дам новац, неопходна је штедња. У том смилу, на жалост, политика санкција је већ заживела својим животом. Она ће сада бити повезана не само са достигнућима у преговарачком процесу на југо-истоку. Ја се и сам налазим на санкцијском списку ЕУ. Историјски пример, ако говоримо о САД, сећамо се амандмана Џексона-Веника или санкција према Ираку или Куби, оне се лако уводе, али се тешко укидају, током деценија – истакао је Калашњиков. – Тим пре што формални повод никада неће исчезнути – то је Крим који Русија никада неће предати. Тако да је наивно надати се укидању санкција од стране САД.

Међутим, према речима Калашњикова, Европа је ипак прагматичнија. Она се налази у суседству, она је први економски партнер Русије – робни промет износи више од 400 милијарди долара. Европа може лако укинути санкције.

  • Живот санкција не зависи од споразума, сетите се Минска где су били постигнути озбиљни споразуми, међутим, то није сметало Европској Унији да после три дана, услед притисака из САД, уведе пакет санкција према Русији. То што се у ЕУ јављају гласови да је недопустиво бар увођење нових санкција, узимајући у обзир да се тамо све достиже консензусом – то је позитивно. На том фону су осетљивије жеље САД и њохове претње да ће достављати Кијеву убојито оружје – рекао је заменик комитета Државне Думе за међународне односе. – Мислим да ће САД притискати ЕУ тако да у случају да они не уведу нове санкције, онда ће америчко оружје бити у рукама кијевских војника.

Европска политика санкција више пута је подвргнута критици од стране западних бизнисмена, који су 2014. године претрпели велике губитке. Међутим, у последње време се све чешће могу чути негативни коментари европске политичке елите која не подржава пут конфронтација са Русијом и санкцијски дијалог.

На маргинама састанка шефова министарстава иностраних послова ЕУ који је одржан 9. фебруара, шеф МИП-а Шпаније Хозе Мануел Гарсија-Маљгано известио је о штети ЕУ у износу од 21 милијарде еура због антируских санкција. Био је то први иступ неког званичника ЕУ који је обелоданио укупну штету ЕУ због ограничења на увоз.

  • Санкције су се претвориле у озбиљан трошак за све нас, до овог тренутка ЕУ је изгубила 21 милијарду еура. У Шпанији је туризму и пољопривреди нанет велики удар – рекао је Гарсија-Маргаљо.

Према речима Пјер Карло Падоана, министра привреде и финасија Италије, антируске санкције не утичу само на привреду Русије него се увлаче и негативно утичу и на привреду других земаља. Ладоан је изразио наду да ће у скорије време ЕУ и Русија разматрати решавање изниклих проблема путем дипломатије и да ће се моћи вратити на претходне, узајамно угодне економске односе, неопходне за обе стране.

Крајем 2014. године о неопходности укидања санкција говорила је Софија Сакорафа из победничке коалиције СИРИЗ са последњих избора, посланик Европског парламента из Грчке.

  • Очигледно су европски и украјински грађани они који су највише претрпели због санкција према Русији. ЕУ и САД сносе одговорност за ескалацију сукоба, почевши од преговора о економским односима Украјине са ЕУ, па закључно са демонстрацијама у Кијеву – изјавила је Сакорафа. – Разлози који покрећу владајуће кругове у ЕУ ка тежњи за ревидирањем санкција према Русији, немају ништа заједничко са жељом да се помогне становницима Украјине. Покушати што је могуће успешније изоловати Русију, представља интерес ЕУ и САД у сарадњи са владом Украјине (а она, на жалост, још увек игра пасивну улогу у решавању кризе у својој земљи).

Према речима Сакорафи, ЕУ не може покрити губитке који су јој нанети због губитка руског тржишта. Њене речи је 9. фебруара потврдио премијер Грчке Алексис Ципрас, који сматра да је неопходно кренути на пут преговора, а не санкција које воде у ћорсокак.

Превод са руског: izvestia.ru/news/582863

1 глас