У овим се мјесецима навршава 17 година од НАТО агресије на Југославију/Србију са катастрофалним послиједицама за ову земљу

Пише: Емил Влајки

О рушилачким ефектима овог монструозног чина се много зна и пише. Али пошто је НАТО састављен од нељудских, наводно рационалних држава, оне су смислиле и „први, недвојбени узрок“ наводне српске геноцидности који ће бити „оправдани разлог“ за све њихове касније барбарске акције против Србије и српства: Сребреницу.

„Сребренички геноцид“

То је, засигурно, највећи мит 20. стољећа. Читава западна иконографија постављена је на мјесту наводног догађања тог „геноцида“. Покопавају се нове жртве за које се не зна да ли су истинске или не. А ако јесу, када су и гдје настрадале и под којим околностима. Међу покопанима који се довлаче из свих страна БиХ, зна се, има и Срба, и оних настрадалих прије 1995., неки од „покопаних“ су живи, има и умрлих природном смрћу. Све је, током година, постало једна велика морбидна представа интернационалних размјера у којој учествују предсједници држава, дипломатски корови, невладине организације, па и официјелни српски представници.

Појам геноцида је тотално промијенио значење. Сада то није више уништавање читаве једне популације, на примјер, Јевреја, Хуту, Јермена. У постмодерном значењу, то је селективно убијање неке популације на крајње ограниченом локалитету гдје се, на првом мјесту остављају, којег ли апсурда, потенцијално репродуктивно способна дјеца и жене. Више се нитко не брине о апсурдности овако схваћеног „геноцида“.

О темпора, о морес (О времена, о обичаји)!. Да су нацисти имали овакву, „српску“  концепцију геноцида, да нису убијали жене, дјецу и старе особе, након Другог свјетског рата би барем четири милијуна Јевреја било остало на животу међу којима и четири члана породице, по мајчиној линији, аутора овог текста. Зато је за сваког Јевреја спомињање сребреничког злочина као геноцида, злочина гдје су сви осим мушкараца пуштени кућама, лична увреда.

Истовремено, о српским жртвама побијених од „Армије БиХ“ (од муслиманских формација) у и око Сребренице од 1992-1995, нитко из „међународне заједнице“ не води рачуна. Ионако су то жртве „геноцидног народа“,  дакле „безврједне жртве“ зар не?

Овако говорећи, било би неопростиво негирати муслиманске жртве које су стварно пале од 11-17 српња 1995., а самим тим и почињени српски злочин. Али о злочинима нитко и не размишља јер су они почињени од све три стране у конфликту, с тим што је точно да су Муслимани (Бошњаци) 0д 1992-95 много више страдали него Хрвати и Срби.

Појавни вид Новог Тоталитарног Друштва (НТД)

Морбидна представа која се изводи у Сребреници, и која овај злочин почињен у јулу мјесецу 1995. назива геноцидом,казује двије ствари:

-Прво да скуп државника, дипломата, српских квислинга, „невладиних“ те „хуманитарних организација“, медијских кућа и иних учесника, ангажираних у овој хорор презентацији, указује на карактер једноумља Новог Тоталитарног Друштва које се формирало након распада СССР-а и квази социјалистичког система.

-Друго, да је први конкретан задатак НТД-а био постепено уништавање српства, војно, економски, територијално и морално, што се несмиљено наставља и у овом часу.

Објашњење за ове чињенице крије се у томе што се декларирана борба за људска права која карактеризира Запад нужно претворила, престанком биполарног свјетског система, у нови амерички свјетски поредак, у америчку глобализацију, у Ново Тоталитарно Друштво. Оно је својим терором захватило читаву планету успостављајући лаж, пријетњу, економске санкције, уништавање читавих земаља бомбардирањем из зрака и њихово војно окупирање као и „хуманитарну неминовност“ оваквих барбарских поступака, којима се морамо чак и радовати!

Можда је у свему једнако трагично и то што је лијева мисао потпуно нестала и што су се интелектуалци проституирали прихваћајући нова, прљава правила игре као свој цредо уништавајући тако сваку критичку мисао. Зато је данашњи тоталитарни поредак који влада свијетом један огроман концентрациони логор који производи опћу проституцију и смрт и који не може резултирати никаквом људском будућношћу.

Успркос овоме, америчка „међународна заједница“ инсистира на својим наводно хуманистичким принципима.

Они се заснивају:

-На идеологији слободне тржишне размјене, што је смијешно пошто мултинационалне корпорације Запада, а уз помоћ међународних финанцијских институција, контролирају преко 70% свјетског тржишта;

-На парламентарној демокрацији која се на Западу стољећима развија и у функцији је економије.

-Међутим, у земљама у развоју, тамо гдје је уведена, она се своди на замагљивање постојећег сиромаштва, мрвљење циљева и капитала, те бескрупулозне, међусобне борбе за власт оних који би хтјели профитирати од оно мало остатака друштвеног богатства које не иде у џепове мултинационалних корпорација, моћних држава и супранационалних заједница.

-Да би заштитио прва два „принципјелна елемента“, Запад је увео трећи који личи на осветнички „прст божји“, а то је НАТО. Другим ријечима, кад год нетко хоће да се супротстави „демокрацији“ коју Запад намеће, НАТО такву земљу бомбардира. У том контексту, мултинационалне корпорације, медији, политичари, НАТО, домаћи квислинзи, међународне и политичке институције, све то припада Новом Тоталитарном Друштву предвођено САД-ом.

НТД по неким карактеристикама подсијећа на нацистичку Њемачку, те ево неких компарација:

-Оба система су демонизирали одабраног „жртвеног јарца“. Нацизам је то урадио са Јеврејима, а НТД је исто то урадио са Србима;

-И у нацизму и у НТД су сви дјелови система подређени основној идеологији;

-И нацизам и НТД су ушли у сукоб са државама унутар својих цивилизација;

-И нацизам и НТД су пактирали са конзервативним исламским режимима;

-И нацизам у конфронтацији са савезницима и НТД данас у конфронтацији са Русима, рискирали су и рискирају нуклеарну катастрофу;

-И нацизам и НТД по бруталности вођења рата премашују све што је до сада виђено у повијести;

-И нацизам и НТД су негирале, у току вођења ратова, основне свјетске политичке институције: Лигу народа и Уједињене нације;

-И нацизам и НТД су развили крајње софистициране видове политичке пропаганде засноване на измишљеним догађајима и полуистинама које производе као на текућој траци 24 сата дневно и 365 дана у години. Посебно су се специјализирале за крупне лажи које лансирају приликом војне агресије.

-И нацизам и НТД су патолошки мрзили и мрзе Русију.

Зашто уништавање српства?

То што се НТД окомило на српство, има у основи вољу САД да, након пропасти СССР-а, не дозволи квалитетно уједињење Еуропе. Да би постигли тај циљ, САД су урадиле три ствари:

-Изазвале су, рушењем Југославије, серију балканских ратова. Рушење Југославије почело је конкретно са законом којег су САД донијеле у новембру 1990., којим се укидала свака помоћ Југославији и заледила њена средства у страним банкама, а наставила помоћ сецесионистичким републикама: Словенији и Хрватској;

-Стварале су на Балкану исламске ентитете-државе, у рату 1991-95 првенствено су помагале муслимане;

-Обновиле су хладни рат против Русије.

Срби су, унутар ових процеса морали страдати не само зато што су били присутни, у знатним процентима, у читавој Југославији, већ и ради тога што САД нису никада Србима вјеровале; сматрале су да ће се у случају њиховог конфликта са Западом Срби радије приклонити Русима.

Начини којима је НТД предвођено САД-ом уништавали српство су слиједећи:

-Њиховом демонизацијом од којих је мит о Сребреници најпознатији;

-Економским ембаргоима;

-Бомбардирањем првенствено цивилних циљева које је вршио НАТО;

-Окупацијом српских територија;

-Успостављањем марионетских политичких екипа на српским подручјима;

-Финанцирањем квислиншких, петоколонашких „невладиних“ и „хуманитарних“ организација на српским подручјима;

-Стварањем ад хоц међународног суда (Хашки Трибунал) за кажњавање злочина на тлу бивше Југославије, а показало се да су се од три зараћене стране углавном Срби процесуирали.

Уништавању српства здушно су помагале све еуропске земље, а првенсвено Аустрија, Њемачка и Ватикан. Посебно је значајна улога била Ватикана који је како духовно, тако и материјално помагао отцјепљење Хрватске и Словеније, и крвопролићу које је тим поводом слиједило.

Како би се и симболички верифицирала и заокружила ова фашистичка конструкција реалности, у Хрватској је раних деведесетих, најпопуларнија новокомпонирана пјесма била „Данке Дојчланд“, а у окупираној Приштини 1999., Албанци су цвијећем и одушевљењем, као и 1941. када су дочекивали Нијемце, дочекали окупаторске НАТО тенкове којима је командирао амерички генерал, Весли Кларк. Он је, у Хитлеровом маниру, рискирајући на приштинском аеродрому конфронтацију са Русима, умало изазвао Трећи свјетски рат.

Данас, у обновљеном хладном рату Запада против Русије, добре су и демократске само оне земље које спроводе антируску политику или кукавички окрећу леђа Русији не обазирући се на досадашње хисторијске, вјерске, језичке и друге снажне споне као и на заједничку антифашистичку борбу. Уствари, неки примјери новопримљених земаља у ЕУ говоре о томе да је један од услова за пријем у „Европу“ посједовање антируског (и) фашистичког духа.

www.pravda.rs/2016/04/03/fasisticka-konstrukcija-realnosti/

3 гласa