Србија у раљама секти (1): Ђавољи мамци на сваком кораку

Припадници разних верских група неуморно сеју ђавоље мамце, ловећи душе младих и старих широм планете. У бугарском граду Благоевград управо је одржано Девето саветовање мреже за проучавање религије и деструктивних секти. Овај скуп на коме су учествовали еминентни стручњаци из невладиних организација и старешине традиционалних цркви покушао је да упозори на секте као пошаст модерног доба.Секте и у Србији вребају очајнике на сваком кораку. На овај проблем протеклих година многи су упозоравали, али у последње време, стручњаци истичу да су све агресивније.У њиховим канџама налазе се млади, средовечни, стари, којима је заједничко то што су сиромашни, разочарани, обезнађени, па одговоре покушавају да нађу у квазирелигијским и мистичним учењима. Много младих налази уточиште у сектама, које не само да их отуђују од породице и друштва, већ их могу гурнути и у мрежу наркоманије, криминала, а појединце натерати да дигну руке од себе.Често се чује да су млади широм Србије најчешће жртве секти. Колико их је у сектама или нетрадиционалним верским организацијама, ствар је различитих процена, које варирају од неколико хиљада до неколико десетина хиљада чланова. Зашто су секте опасне по грађане Србији, недавно је покушао да објасни сектолог Слађан Мијаљевић.– Постоје притисци да се поред Православне, Католичке, Протестантске цркве и Јеврејске и Исламске заједнице, екстремне верске заједнице, односно секте, признају као верске организације, чиме би се разбило јединство народа. Најпознатије секте у Србији су сатанистичка, Харе Кришна, Шри Чинмој, сајентолози.По имовини су рекордери Јеховини сведоци, који само у Србији имају више од 70 објеката у власништву. За најопаснију се сматра сатанистичка секта Црна ружа. Оно што је опасност у активностима секти јесте да управо њихово деловање узрокује пропадање породице, затим друштва и онда целе државе – сматра Мијаљевић, који наводи да су последњих година све активније и са бројнијим чланством.Он објашњава да се деценијама у Србији поставља питање деловања секти, али да се још нико систематски не бави овим проблемом.Како „Вести“ незванично сазнају у полицији, последњих година регистрована је инвазија деструктивних секти.– Имамо случајеве малолетника који беже од родитеља да би се придружили сектама, које своја седишта имају у кућама, које споља изгледају сасвим уобичајено. Старије чланове често шаљу у иностранство, у регионална седишта, где пролазе индоктринацију, а после их враћају у Србију, где и они почињу да врбују нове чланове. За сада немамо законске основе да их забранимо, можемо само да реагујемо уколико су малолетници побегли од кућа код њих и тада ту децу, када их нађемо, враћамо породици – кажу у полицији.Нису све секте деструктивне или склоне уништавању личности, истичу стручњаци, али су готово све искључиве уверене једино у вредност својих начела по којима сви чланови морају беспоговорно и послушно да се понашају. Постоји више врста ових заједница. Уколико су чланови уверени само у исправност свог веровања и истовремено у неправичност постојећег поретка, те оправдавају силу као средство за измену тог поретка, онда је у питању агресивна илити офанзивна секта.Уколико са друге стране, секта трпи и прихвата постојеће стање, те настоји да га реформише прихватањем и асимиловањем нових чланова, то је такозвана реформистичка секта. Ако се секта одриче не само офанзивних метода, већ и претензија за побољшање света и ограничи се на верско-морални живот својих чланова, то је интроверзионистичка, толерантна секта, веле експерти.Као можда основна разлика како се може препознати разлика између правих цркви и секти јесте њихова отвореност за чланство и порука коју шаљу. Тако су најраспрострањенија езотеријска учења, поруке намењене највећем броју верника. Три религије Откровења, хришћанство, ислам и јудаизам су по својој природи езотеријске, јер су библијски пророци, Исус и Мухамед били преносиоци божанске речи доступне свима. Али на граничном подручју великих религија постоји и други пут приступа божанском и ту се налазе секте.Уколико би, ипак, требало тачно разграничити где се завршавају цркве, а где почињу секте, можда је најбоље тумачење дао филозоф и социолог Макс Вебер, који је навео да су цркве инклузивне групације у које могу ући сви, док су секте ексклузивне и резервисане за мали број следбеника.Зашто су секте данас толико распрострањене у Србији, објаснила је за медије психолог Бранка Тишма. Она објашњава да су нестабилна времена увек утицала на несигурност људи, на мање исказивање пажње породице, пријатеља, па је с обзиром на то, добродошла подршка на било који начин и од било кога.– Када имамо уређен друштвени ситем, онда имате коме у кризним ситуацијама да се обратите. У супротном, људи се поклањају сваком ко ту подршку може на било који начин да пружи у таквим ситуацијама постају зависни, од Фејсбука, игара на срећу, али и од секти – објашњава Тишма.Спавање у гробнициУ београдској гимназији „Свети Сава“ 2002. године самоубиство је извршило двоје ученика за које се верује да су били следбеници Црне руже, као што је био и Суботичанин Нандор Киш, који је 1993. убио два и ранио неколико војника, па се убио.
– Чланови Црне руже печена теста натапају крвљу животиње и једу, а после употребе наркотика, оргијају. Услов за пријем је да се преспава у гробници уочи сахране неког покојника, а дешавало се да из њих извлачим избезумљену децу 14-15 година – изјавио је својевремено за „Вести“ Димитрије Пастуловић.Сурови ритуалиЧлан сатанистичке секте Роберт Хеј из Бечеја крајем 2014. заклао рођака Тибора Лакатоша. Секташко опредељење убица из Бечеја исказивао је на друштвеним мрежама, а испоставило се да је припадник групе која обреде врши ноћу. Медији су објављивали да је убијени Лакатош хтео да напусти сатанисте, због чега је свирепо кажњен. То је, кажу, и потврда да су то опасне, деструктивне групе са „суровим ритуалима“ који се по чланове неретко завршавају и трагично. Стручњак за секте Димитрије Пастуловић, аутор књига „Секте и ментална манипулација“ и „Хорор пред нашим вратима“, изјавио је тада да српско друштво проговори о секташтву тек када се деси злочин.

Србија у раљама секти (2): Тренутак слабости води у лавиринт

Већ годинама проблем секти у Србији разматра адвокат Мирослав Васић из Центра за антрополошке студије, организације која се бави екстремним верским организацијама. Он за „Вести“, са скупа у Бугарској посвећеном сектама, каже да је, према његовом искуству, тешко дефинисати тип особа које секте врбују.

– То могу бити и стари и млади, различитог социјалног порекла, богати, али и сиромашни. Ту су људи слабијег и високог образовања, различитог имовинског стања. Зато су и жртве разнолике. Користи се њихов тренутак слабости, када су најнемоћнији, јер је тада најлакше понудити им „спас“, нови пут, убедити их да постоји решење за њихове проблеме. То је тај тренутак када их врбују – сматра Васић.Он објашњава да готово свака жртва секти има неку животну муку.– Свако од њих има неку тешку животну причу. Кључан је тренутак слабости, када прилазе таквим групама, јер им се нуди солуција која на први поглед изгледа примамљиво. Затим полако улазе у један тунел док не дођу до лавиринта, када почиње паклена игра – каже Васић и додаје да доста жртава потражи помоћ стручњака.Саговорник „Вести“ истиче да управо изоловане верске групе, у чврстом убеђењу да само оне поседују монопол на истину, бивају подложне манипулацији и не презају од злочина према ближњима.Помоћ са више страна– Када се жртва нама обрати за помоћ, у томе поред мене учествују и психолози, психијатри. Треба их лагано вратити на пут и објаснити последице индоктринације којој су били подвргнути. Процес је дуготрајан и мукотрпан. Важна је подршка породице. Неопходно је огромно стрпљење – објашњава Васић.

***Србија у раљама секти (3): Туку децу јер се смеју!

Секта 12 племена живи изоловано у Баварској, а због односа према деци годинама, њени припадници годинама су јунаци скандала у Немачкој. Због игнорисања „утицаја модерних струјања“ одбијају да децу шаљу у државне школе, због чега су дошли у сукоб са државом.У септембру 2013. родитељима 40-оро деце привремено је одузето старатељство због тога што су их злостављали. То се десило након репортаже RTL-а у којој је приказан видео где чланови секте ударају децу дрвеним штаповима. Један од чланова секте се прошле године нашао пред судом због пребијања и процес је одшкринуо поглед у један изопачени свет.– Малишани у том свету не смеју да се играју, немају слободу и добијају батине за све могуће, чак и када се смеју – каже Сабинa Риде (Sabine Riede), директорка удружења Sekten-Info које нуди савете на ову тему.У току протеклих година било је више пресуда члановима 12 племена. Последња је изречена у јуну ове године наставници која је добила две године затвора јер је редовно тукла своје ученике. Пре неког времена је секта најавила да ће напустити Немачку и да ће се преселити у Чешку.И друге групе су под будним оком немачких власти. Вехабије спадају у најопасније, напомиње Риде, јер експлицитно заговарају насиље. Свако са другачијим мишљењем за њих је потенцијални непријатељ.Такође, и сајентолози стоје под надзором, јер њихови принципи одбијају постојећу демократију.– Оснивач Рон Хабард сматра демократију могућом само ако сви људи постану сајентолози – објашњава експерт Риде.Остале секте више примењују психички притисак него физичко насиље, а пример за то су Јеховини сведоци.Око два процента грађана у Немачкој чврсто је повезано са једном од 400 различитих секти. Унутар њих је више мањих група од по 10-15 чланова. Тамо самозвани чудотворци обећавају својим присталицама телесно и духовно излечење.

***Србија у раљама секти (4): Свако има право да буде глуп

Урсула Каберта из Хамбурга је водећи немачки експерт за секте, против којих се бори већ 25 година, али не због тога што не верује у верске слободе – већ управо због тога што у њих верује.– Свако има право да буде глуп. Ја могу да прогласим своју лалу светом и тражим од људи да ми плате 100 евра да би јој се молили. То је верска слобода. Она, међутим, престаје када се сукоби са законом, на пример, ако болесне од рака убедим да ће им помоћи то што се моле мојој лали и да због тога више не морају да иду код лекара – каже некадашња политичарка.Урсула Каберта сматра да свако може да упадне у клопку неке секте и да не постоји прототип типичног члана. Све зависи од тога у ком тренутку упознате коју особу, јер у животу се често појаве ситуације да човек постане подложан сугестији, било због љубавних проблема, тешке болести или смрти неког блиског. Уколико се у том периоду појави неко од харизматичних припадника неке секте, излазак на пиво са њим и његовим друштво лако може да има дугорочне последице.– Човек у почетку ни не примети да је у секти, већ често кад је већ индоктриниран и преварен. Ту се не ради о томе да смо наивни, то је људска природа – кад вам се неко допадне, лако прихватите његове ставове – каже Каберта.У том тренутку је посебно важна улога породице и окружења, јер уласком у секту личност се нагло мења, по правилу прво позитивно – као кад сте свеже заљубљени.– Многи тад кажу – ма пусти га да иде тамо, видиш како га то орасположи, или: „Нека разговара са вилама, ако му то чини добро“ . Али игнорисати промену је огромна грешка, а још горе је подсмевати јој се, јер новог члана секта припрема на управо такву реакцију, према девизи: „Само изабрани могу да разумеју о чему се овде заиста ради“ – истиче Каберта.Период инкубације траје четири до шест недеља, после тога је изузетно тешко ишчупати жртву, много је чешћи случај да оне саме одлуче да напусте секту.

***Србија у раљама секти (5): Стичите новац, што више новца

Немица Жанет Швајцер је три године била међу сајентолозима. Након изласка, желела је да подели своје искуство и посветила се проучавању ове секте, тако да данас ради као специјални саветник полиције, а школским институцијама као и политичарима нуди информације о структури и циљевима ове организације.

Радећи као успешни менаџер једне грађевинске фирме у Сарланду, на препоруку познаника се уписала на семинар за руководећи менаџмент који је организовала Сајентолошка црква.– Сви су били тако љубазни, одмах сам се међу њима осетила добро. Тек касније сам сазнала да су готово сви посетиоци семинара већ дуго били чланови секте, који су били ту са циљем да мањини новајлија све учине лепшим – каже ова жена.Убрзо је прешла у фирму Висе, која је заправо власништво сајентолога, а мото „Стичите новац, што више новца и учините да други стичу новац“ био је јасно видљив: запослени су радили и по 18 сати, а руководство је, да би повећало профит, запослило илегалне раднике. Жанет Швајцер, која је била у финансијама, тада је начинила, како су сматрали руководиоци, тешку грешку – одбила је да прокњижи новац од рада на црно.Већ сутрадан, позвали су је у дворац Сен Хил, енглеску централу сајентолога. Помислила је да је позвана да би испричала о илегалним пословима, али уместо тога саопштено јој је да „мора да доведе у ред своју етику“. У пракси то је значило да сатима прoучава књиге оснивача секте Рона Хабарда, преко ноћи пакује пошту са рекламама за секту, уз свега четири сата сна, па све из почетка.– Сваким даном је било све горе, и то не само мени. Радило се о правом логору за испирање мозга. Видела сам познате менаџере, архитекте, уметнике, инжењере, мушкарце који на коленима моле да им опросте грехе и плачу као деца. Нико од њих данас не сме да ми погледа у очи.Жанет није била затвореник. Могла је да отпутује, одупре се или једноставно одбије да послуша – али није могла, како данас каже.За годину дана целу уштеђевину је потрошила за секту, а када су тражили још, узела је кредит. Осећала се безвредно, била је исцрпљена. Отишла је на пар дана код родитеља који су јој пружили спас:– Урадили су најбоље могуће – саслушали ме, кад сам желела да причам, нису ме испитивали ни осуђивали. Коначно сам схватила где припадам и решила да напустим сајентологе.
Успела је да издржи огроман притисак после тога и основала организацију Витем, која је помогла стотинама чланова секте да из ње изађу, међу њима и многима које је сама заврбовала.

Не губе време

Сајентолози су, међутим, у Немачкој и читавој Европи поново у великој офанзиви. У Минхену су купили земљиште за баварску централу, а нове су управо отворили у Лондону, Мадриду и Бриселу, док на улицама немачких градова секташи непрекидно врбују нове чланове.

Испирање мозга на 4.400 квадрата

Отварање сајентолошке цркве у центру Берлина 2007. био је скандал по себи јер је реч модерној грађевини на 4.400 квадратних метара. Покушаји политичара и становника Шарлотенбурга да се спорна организација забрани су пропали пред судом. Берлинци су страховали да би то могао да постане центар одакле ће се вршити утицај на политику и културу.Међутим, били су прилично тихи. У жижу јавности доспели су кад је једном члану Сајентолошке цркве, механичару запосленом, између осталог, на производњи војних хеликоптера, пресудом забрањен приступ пословним тајнама фирме због сумње да би могао да их ода својој организацији. Аргументе механичара да сајентологију сматра религијом и самим тим својом приватном ствари, берлински управни суд је одбио зато што сајентологија следи противуставне циљеве, уз објашњење да сама пресуда није кршење основног права на слободу религије.

facebookreporter.org/2016/10/16/%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8-1-5/

3 гласa