Подгорица –  про­да­ла је др­жав­ну фир­му за тр­го­ви­ну оруж­јем са про­ме­том од не­ко­ли­ко ми­ли­о­на еура кон­зор­ци­ју­му изра­ел­ско-срп­ских ком­па­ни­ја, по­ве­за­них са би­зни­сме­ном про­тив ког се во­ди ис­тра­га за шверц дро­ге, пра­ње па­ра и тр­го­ви­ну оруж­јем, по­ка­за­ло је ис­тра­жи­ва­ње Бал­кан­ске ис­тра­жи­вач­ке мре­же (БИРН).

Ко­руп­ци­ја, пра­ње нов­ца, не­пла­ће­ни ра­чу­ни, не­за­ко­ни­та про­да­ја оруж­ја исла­ми­сти­ма у Ли­би­ји и уми­је­ша­ност у шверц ко­ка­и­на, са­мо су не­ке од оп­ту­жби про­тив би­зни­сме­на по­ве­за­них са при­ва­ти­за­ци­јом јед­не од нај­ве­ћих фир­ми за тр­го­ви­ну оруж­јем на Бал­ка­ну.

Не­ка­да­шња цр­но­гор­ска др­жав­на фир­ма за тр­го­ви­ну оруж­јем Мон­те­не­гро ди­фенс ин­ду­стри про­да­та је 4. мар­та ове го­ди­не без мно­го пом­пе фир­ма­ма ЦПР Им­пекс из Бе­о­гра­да и АТЛ Атлан­тик тех­но­ло­џи ЛТД из Изра­е­ла за 680.000 еура.

Ис­тра­жи­ва­ње Бал­кан­ске ис­тра­жи­вач­ке мре­же, об­ја­вље­но на њи­хо­вом сај­ту у уто­рак, по­ка­за­ло је да је тр­го­вац оруж­јем и ди­ја­ман­ти­ма из Бел­ги­је, Серж Ми­лер, ухап­шен на гра­ни­ци Цр­не Го­ре и Ал­ба­ни­је са­мо не­ко­ли­ко са­ти на­кон це­ре­мо­ни­је пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра у Под­го­ри­ци.

Ви­ше из­во­ра по­твр­ди­ло је за БИРН да Ми­лер има во­де­ћу уло­гу у изра­ел­ској фир­ми и при­ва­ти­за­ци­ји МДИ.

Ме­ђу­тим, АТЛ и њи­хо­ви парт­не­ри не­ги­ра­ју да је Ми­лер, ко­га бел­гиј­ске вла­сти сум­њи­че за по­ве­за­ност са швер­цом дро­ге и пра­њем нов­ца, зва­нич­но има ве­зе с тим по­слом, иако по­твр­ђу­ју да је про­шле го­ди­не три пу­та по­сје­тио цр­но­гор­ски МДИ „као при­ја­тељ” АТЛ-а, као и да је при­су­ство­вао пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра овог мар­та.

Вла­сник фир­ме ЦПР Им­пекс Пе­тар Цр­но­го­рац су­о­ча­ва се са соп­стве­ним прав­ним про­бле­ми­ма на­кон што је про­шле не­де­ље от­кри­ве­но да УН ис­тра­жу­ју да ли је ње­го­ва ком­па­ни­ја Тех­но­ре­монт, ћер­ка фир­ма ЦПР Им­пек­са, за­јед­но са МДИ пре­кр­ши­ла ем­бар­го на из­воз оруж­ја исла­ми­сти­ма у Ли­би­ји. Цр­но­го­рац твр­ди да до­го­вор о из­во­зу у Ли­би­ју ни­ка­да ни­је скло­пљен.

БИРН је на­вео да је гла­му­ро­зна це­ре­мо­ни­ја по­во­дом про­да­је МДИ 4. мар­та у хо­те­лу Под­го­ри­ца у по­след­њи час от­ка­за­на без об­ја­шње­ња, а го­сти су уме­сто то­га по­зва­ни на скром­но пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра у кан­це­ла­ри­ји Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју. Ме­ђу­тим, ни скром­на про­сла­ва ни­је про­шла пот­пу­но мир­но, бу­ду­ћи да је Ми­лер ухап­шен са­мо не­ко­ли­ко са­ти на­кон пот­пи­си­ва­ња.

Ка­ко на­во­ди БИРН, Ми­лер, по­зна­ти тр­го­вац у Ан­твер­пе­ну, европ­ској пре­сто­ни­ци ди­ја­ма­на­та, тре­ба­ло је да бу­де од­ве­ден у Ал­ба­ни­ју, до Ти­ра­не, ода­кле је тре­ба­ло да по­ле­ти за Тел Авив, где бо­ра­ви про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на. Али, Ми­лер (59) ни­ка­да ни­је сти­гао на тај лет по­што га је цр­но­гор­ска по­ли­ци­ја ухап­си­ла на гра­ни­ци са Ал­ба­ни­јом на осно­ву цр­ве­не по­тјер­ни­це Ин­тер­по­ла, ко­ја је дан ра­ни­је из­да­та у Бри­се­лу. Ми­лер је од ­ра­ни­је по­знат бел­гиј­ској јав­но­сти по кон­тро­верз­ној уми­је­ша­но­сти у ис­ко­па­ва­ње кр­вљу на­то­пље­них на­ла­зи­шта ди­ја­ман­та у Си­је­ра Ле­о­неу, као и по про­бле­ма­тич­ним по­сло­ви­ма са оруж­јем.

Ка­ко на­во­ди БИРН, тре­нут­но се на­ла­зи у при­то­во­ру у Под­го­ри­ци гдје че­ка ро­чи­ште на ко­ме ће би­ти од­лу­че­но о ње­го­вој екс­тра­ди­ци­ји. На­кон то­га би мо­гао би­ти из­ру­чен бел­гиј­ским ту­жи­о­ци­ма. У на­ло­гу за хап­ше­ње Ми­ле­ра на­ве­де­но је да се он сум­њи­чи за кри­вич­на де­ла уче­шће у кри­ми­нал­ној ор­га­ни­за­ци­ји, не­за­ко­ни­то кри­јум­ча­ре­ње дро­ге и пра­ње нов­ца, ко­ји су ка­жњи­ви пре­ма кри­вич­ном за­ко­ну Кра­ље­ви­не Бел­ги­је, што је по­твр­ђе­но за БИРН у Ви­шем су­ду у Под­го­ри­ци.

Из­вор из су­да у Ан­твет­пе­ну, ко­ји је упо­знат са овим по­ступ­ком, ре­као је за БИРН да се у овом слу­ча­ју ис­пи­ту­ју на­вод­не по­шиљ­ке ко­ка­и­на из Ју­жне Аме­ри­ке у Ан­твер­пен и пра­ње нов­ца. Пре­ма на­во­ди­ма из­во­ра, су­ди­ја Бру­но де Хо­ус ис­тра­жу­је Ми­ле­ро­ве ак­тив­но­сти у ко­ји­ма је за­ра­дио или је мо­гао да за­ра­ди и опе­ре пр­ља­ви но­вац, ди­ја­ман­те, оруж­је и дро­гу.

„Ми­ле­ру се ста­вља на те­рет и да је у Чи­леу при­су­ство­вао са­стан­ку са чла­но­ви­ма нар­ко-кар­те­ла и са чла­ном ко­лум­биј­ске те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је ФАРК „, твр­ди из­вор БИРН-а.

Ми­лер, ко­ји не­ги­ра све оп­ту­жбе, мо­гао би оста­ти у екс­тра­ди­ци­о­ном при­тво­ру у Цр­ној Го­ри и до шест ме­се­ци. Ме­ђу­тим, ње­гов адво­кат ка­же за БИРН да су до­ка­зи ко­је је Бел­ги­ја пред­ста­ви­ла „сла­би” и да се на­да да ће ње­гов кли­јент уско­ро би­ти осло­бо­ђен.

Ка­ко на­во­ди БИРН, АТЛ Атлан­тик тех­но­ло­џис, ве­ли­ка ком­па­ни­ја из Тел Ави­ва ко­ја се ба­ви оруж­јем, осно­ва­на је 2009. го­ди­не. Њен је­ди­ни вла­сник и ди­рек­тор, пре­ма зва­нич­ној до­ку­мен­та­ци­ји, је­сте Изра­е­лац Аг­мон Ша­кед. Ме­ђу­тим, ис­тра­жи­ва­ње БИРН-а, упр­кос на­вод­ном тран­спа­рент­ном вла­сни­штву АТЛ, по­ка­за­ло је да је фир­ма бли­ско по­ве­за­на са Ми­ле­ром.

О зва­нич­ном вла­сни­ку АТЛ-а Ша­ке­ду не зна се мно­го осим де­та­ља из јед­ног слу­ча­ја пред су­дом у Тел Ави­ву из 2014. го­ди­не. Овај 40-го­ди­шњак на­пу­стио је из­најм­ље­ни стан – где је жи­вио, пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма за ре­ги­стра­ци­ју АТЛ Атлан­тик тех­но­ло­џи – а да ни­је пла­тио ра­чу­не, због че­га му је су­ди­ја на­ре­дио да их пла­ти. Ме­ђу­тим, број­ни из­во­ри и зва­нич­на до­ку­мен­та ука­зу­ју да је Ми­лер, ко­ји се нај­ма­ње 15 го­ди­на ба­ви тр­го­ви­ном оруж­ја, бли­зак са­рад­ник Ша­ке­да и АТЛ-а.

Ми­лер је ви­ше од го­ди­ну да­на, све до ју­на 2014. го­ди­не, зва­нич­но био су­вла­сник АТЛ-ове ћер­ке фир­ме у Бу­гар­ској, на­кон че­га је про­дао свој удио, по­ка­зу­ју по­да­ци бу­гар­ског при­вред­ног ре­ги­стра. Бел­гиј­ски ме­ди­ји ра­ни­је су об­ја­ви­ли да ком­па­ни­ја АТЛ има кан­це­ла­ри­ју у згра­ди бер­зе ди­ја­ма­на­та у Ан­твер­пе­ну, на адре­си на ко­јој је и не­ко­ли­ко Ми­ле­ро­вих ком­па­ни­ја. Адре­са АТЛ-а је ка­сни­је укло­ње­на.

БИРН-ови из­во­ри ме­ђу вој­ним струч­ња­ци­ма, та­ко­ђе ка­жу да је Ми­лер од­ра­ни­је у вој­ним кру­го­ви­ма по­знат као фи­нан­си­јер АТЛ-а. БИРН та­ко­ђе са­зна­је да је Ми­лер за­јед­но са вла­сни­ком ЦПР Им­пекс Пе­тром Цр­но­гор­цем три пу­та по­се­тио кан­це­ла­ри­је МДИ као пред­став­ник изра­ел­ске фир­ме АТЛ.

Ми­ле­ров син, Бен­џа­мин Ми­лер, ко­ји се са но­ви­на­ром БИРН-а срео у кан­це­ла­ри­ја­ма ЦПР Им­пек­са у Бе­о­гра­ду, ни­је же­лио да ко­мен­та­ри­ше ове на­во­де. АТЛ и Ша­кед ни­је­су же­ље­ли да ко­мен­та­ри­шу са­зна­ња БИРН-а. Исто­вре­ме­но, Ми­ле­ра ни­је би­ло мо­гу­ће ди­рект­но пи­та­ти о ње­го­вој по­ве­за­но­сти са фир­мом у Тел Ави­ву.
Ка­ко је на­вео БИРН, Ми­лер је име у по­слу са ди­ја­ман­ти­ма у Бел­ги­ји сте­као та­ко што се још при­је не­ко­ли­ко де­це­ни­ја при­кљу­чио по­ро­дич­ној ком­па­ни­ји – С. Ми­лер и си­но­ви. Го­ди­на­ма се ба­вио тр­го­ви­ном ди­ја­ман­ти­ма ши­ром све­та, од Ка­на­де до Ју­жне Аме­ри­ке, и та­ко сте­као зна­чај­но бо­гат­ство и из­гра­дио ме­ђу­на­род­ну мре­жу ком­па­ни­ја. Ње­го­ва нај­по­зна­ти­ја ком­па­ни­ја, Рекс Ми­нинг, ре­ги­стро­ва­на је 1990. го­ди­не у Ка­на­ди, са до­зво­лом да тр­гу­је ди­ја­ман­ти­ма у Бел­ги­ји.

По­сао у Си­је­ра Ле­о­неу био је тај ко­ји је Ми­ле­ру до­нио па­жњу свет­ске јав­но­сти.

Ми­ле­ро­ва уло­га у тој мут­ној тр­го­ви­ни ди­ја­ман­ти­ма у Си­је­ра Ле­о­неу до­ку­мен­то­ва­на је у из­ве­шта­ју „Срж про­бле­ма” не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је “„Парт­нер­ство Афри­ка–Ка­на­да” ко­ји је 2000. го­ди­не ука­зао на про­блем кр­ва­вих ди­ја­ма­на­та. Пре­ма том из­ве­шта­ју, Рекс Ми­нинг ни­ка­да ни­је би­ла глав­ни играч у по­слу са ди­ја­ман­ти­ма.

Ми­лер је, та­ко­ђе, уче­ство­вао у снаб­ди­је­ва­њу оруж­јем у Си­је­ра Ле­о­неу. Он је 1998. го­ди­не про­да­вао мо­то­ре, дје­ло­ве и му­ни­ци­ју за је­ди­ни бор­бе­ни хе­ли­коп­тер у зе­мљи, ко­ји је вла­да ко­ри­сти­ла за бор­бе про­тив Ује­ди­ње­ног ре­во­лу­ци­о­нар­ног фрон­та (РУФ), по­бу­ње­нич­ке вој­ске у Си­је­ра Ле­о­неу, то­ком ра­та од 1991. до 2002. го­ди­не. У члан­ку „Ва­шинг­тон по­ста”, об­ја­вље­ном 1999. го­ди­не, на­во­ди се да је ре­као да по­сло­ви са оруж­јем ни­су би­ли по­ве­за­ни са дје­ло­ва­њем Рекс Ми­нин­га.

Дру­га ње­го­ва ком­па­ни­ја из Си­је­ра Ле­о­неа Амyлам про­да­ла је ки­не­ско оруж­је вред­но пет ми­ли­о­на до­ла­ра па­ра­вој­ним по­ли­циј­ским струк­ту­ра­ма – Ди­ви­зи­ји за опе­ра­ци­о­не услу­ге. Тај до­го­вор је иза­звао за­бри­ну­тост због пи­та­ња да ли ће оруж­је би­ти ко­ри­шће­но ка­ко би се оси­гу­ра­ла из­бор­на по­бје­да пред­сјед­ни­ка Ер­не­ста Ба­и­ја Ко­ро­ме, као и кри­ти­ке УН, иако ни­је био не­ле­га­лан.

Амyлам је, та­ко­ђе, до­спио пред суд у Ју­жној Афри­ци у ве­зи са про­да­јом оруж­ја на­вод­но ло­шег ква­ли­те­та. Ме­ђу­тим, пи­ше БИРН, ши­ро­ко је рас­про­стра­ње­но вје­ро­ва­ње да је по­сао са оруж­јем био по­ве­зан са кон­це­си­ја­ма у по­љи­ма ди­ја­ма­на­та Зи­ми и Тон­го. Ми­лер је, та­ко­ђе, по­знат и као по­кро­ви­тељ фла­ман­ске књи­жев­не на­гра­де Ди­ја­мант­ски ме­так за нај­бо­љи кри­ми-ро­ман на хо­ланд­ском је­зи­ку.

Ње­го­ва при­ча би, ци­је­ни БИРН, ла­ко мо­гла да по­ста­не за­плет јед­не од мно­гих уз­бу­дљи­вих књи­га чи­ју је про­мо­ци­ју по­мо­гао то­ком про­те­кле де­це­ни­је. Ме­ђу­тим, ко­нач­ни обрт у овој при­чи из ствар­ног жи­во­та још ни­је на­пи­сан.

До­ла­зио у Под­го­ри­цу као пред­став­ник АТЛ-а

Ди­рек­тор МДИ Зо­ран Да­мја­но­вић пр­во­бит­но је БИРН-у по­твр­дио да је Ми­лер по­сје­тио кан­це­ла­ри­је МДИ у Под­го­ри­ци као пред­став­ник АТЛ-а, али је ка­сни­је из­ја­вио да је Ми­лер био при­су­тан као „при­ја­тељ ком­па­ни­је из Тел Ави­ва”.

Срп­ски су­вла­сник у ком­па­ни­ји МДИ, ЦПР Им­пекс, та­ко­ђе је, по пи­са­њу БИРН-а, под ис­тра­гом. Ова бе­о­град­ска фир­ма за тр­го­ви­ну оруж­јем, осно­ва­на 2005. го­ди­не, из­во­зи­ла је оруж­је на сва тр­жи­шта у сви­је­ту. Вла­сник и ди­рек­тор ЦПР Им­пекс, 35-го­ди­шњи Пе­тар Цр­но­го­рац, син је бив­шег ди­рек­то­ра мар­ке­тин­га у За­ста­ва оруж­ју, др­жав­ној фир­ми ко­ја про­из­во­ди ју­го­сло­вен­ску вер­зи­ју пу­шке АК-47.

Срп­ска по­ли­ци­ја ухап­си­ла је Цр­но­гор­ца у ју­лу 2014. го­ди­не због на­вод­не зло­у­по­тре­бе овла­шће­ња у при­вре­ди у ве­зи са ни­зом тен­де­ра у вој­сци у пе­ри­о­ду од 2011. до 2013. го­ди­не. По­ли­ци­ја је сум­ња­ла да је до­би­јао по­вјер­љи­ве ин­фор­ма­ци­је о тен­де­ри­ма за ку­по­ви­ну ви­шка вој­не опре­ме. Цр­но­го­рац је, на­во­ди БИРН, пу­штен из при­тво­ра, а слу­чај је и да­ље у фа­зи ис­тра­ге.

„Оп­ту­жбе про­тив ме­не су бе­сми­сле­не, што су све­до­ци ја­сно и до­ка­за­ли“, ре­као је Цр­но­го­рац.

Олак­шан при­ступ вој­ним скла­ди­шти­ма

Ви­со­ко по­зи­ци­о­ни­ран из­вор у МДИ ре­као је за БИРН да је цр­но­гор­ска фир­ма „ма­ли играч у АТЛ-овом огром­ном би­зни­су у гло­бал­ној тр­го­ви­ни оруж­јем”.

„МДИ и ЦПР су ко­ри­сни, јер и да­ље има­ју при­ступ огром­ним ви­шко­ви­ма ју­го­сло­вен­ског оруж­ја у Бо­сни, Цр­ној Го­ри и Ср­би­ји, Ал­ба­ни­ји – де­се­ти­на­ма хи­ља­да то­на му­ни­ци­је и оруж­ја ко­ји би мо­гли би­ти про­да­ти у зе­мља­ма тре­ћег све­та“, ре­као је он.

МДИ је и ра­ни­је иза­зи­вао кон­тро­вер­зе због на­вод­не по­ве­за­но­сти са зо­на­ма у су­ко­бу.

До­ку­мен­ти ко­је је 2010. го­ди­не об­ја­ви­ла бел­гиј­ска не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја Ин­тер­на­ци­о­нал­ни сер­вис за ин­фор­ма­ци­је о ми­ру от­кри­ва­ју де­та­ље о кон­тро­верз­ном уво­зу оруж­ја из Зим­баб­веа у Цр­ну Го­ру, док су ме­ди­ји у Цр­ној Го­ри 2012. го­ди­не пи­са­ли да је МДИ вје­ро­ват­но уго­во­рио те сум­њи­ве по­сло­ве, ка­ко би из­во­зио оруж­је у Си­ри­ју и Ли­би­ју. Ком­па­ни­ја је енер­гич­но од­ба­ци­ла све оп­ту­жбе, на­во­де­ћи да су до­ку­мен­ти фал­си­фи­ко­ва­ни. БИРН твр­ди да су­ко­би ко­ји су из­би­ли ши­ром Бли­ског ис­то­ка, укљу­чу­ју­ћи Ли­би­ју, Је­мен, Си­ри­ју и Ирак, зна­че про­цват за тр­гов­це оруж­јем, на­ро­чи­то оне на Бал­ка­ну и у Ис­точ­ној Евро­пи.

Ве­за са Лу­ком Бар по­себ­но ва­жна

БИРН-ови из­во­ри у МДИ ка­жу да је про­да­ја ове фир­ме омо­гу­ћи­ла да се но­вим за­ин­тер­со­ва­ним куп­ци­ма отва­ре и за­ли­хе вој­не опре­ме из не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је.

МДИ је и до са­да имао кључ­ну уло­гу у ин­ду­стри­ји оруж­ја на Бал­ка­ну, на­ро­чи­то од ка­ко се одво­јио од Ју­го­им­пор­та СДПР, и то за­хва­љу­ју­ћи бли­ским ве­за­ма са по­ли­тич­ким вр­хом у Цр­ној Го­ри и због ди­рект­не ве­зе са Лу­ком Бар. Упр­кос ус­пје­си­ма, цр­но­гор­ска вла­да овој фир­ми сма­њи­ва­ла је бу­џет, док се МДИ тру­дио да за­др­жи сво­је струч­ња­ке.

Упо­знат са те­шко­ћа­ма, пре­ми­јер Цр­не Го­ре Ми­ло Ђу­ка­но­вић при­стао је да фир­ма иза­ђе на тр­жи­ште и при­ва­ти­зу­је се.

БИРН на­во­ди да се ди­рек­тор МДИ Зо­ран Да­мја­но­вић по­ве­зао са ду­го­го­ди­шњим по­слов­ни парт­не­ром, ЦПР Им­пек­сом, ко­ји је у по­сао укљу­чио и изра­ел­ски АТЛ ка­ко би ис­пу­нио услов из тен­де­ра да ће се фир­ма про­да­ти куп­цу ко­ји је имао при­ход од нај­ма­ње пет ми­ли­о­на еура у 2013. го­ди­ни. Тај кон­зор­ци­јум је на кра­ју био је­ди­ни за­ин­те­ре­со­ван ку­пац, ко­ји је по­ну­дио 680.000 еура уз оба­ве­зу да ин­ве­сти­ра до­дат­них 400.000 еура.

Ра­бин Хехт тра­жио да Ал­фан­да­ри по­мог­не Ми­ле­ру

БИРН на­во­ди да је пред­сјед­ник цр­но­гор­ске Је­вреј­ске за­јед­ни­це не­хо­ти­ми­це уву­чен у не­вје­ро­ват­ну при­чу ко­ја сто­ји иза про­да­је МДИ и ње­не по­ве­за­но­сти са Сер­жом Ми­ле­ром. Пред­сјен­дик за­јед­ни­це Ја­ша Ал­фан­да­ри је 4. мар­та при­су­ство­вао пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра о про­да­ји, на­кон што је изра­ел­ска ам­ба­са­да од­би­ла да по­ша­ље пред­став­ни­ка на це­ре­мо­ни­ју ко­јом је обе­ле­же­но ула­га­ње АТЛ Атлан­тик тех­но­ло­џи из Тел Ави­ва у Цр­ној Го­ри.

„Пи­тао сам за­што ја тре­ба да при­су­ству­јем и они (МДИ) су ми ре­кли да је из­ра­ле­ска ком­па­ни­ја ин­си­сти­ра­ла“, ре­као је пред­сед­ник ма­ле је­вреј­ске за­јед­ни­це у Цр­ној Го­ри, ко­ја бро­ји око 100 чла­но­ва.

Тај до­га­ђај је про­шао без ин­ци­де­на­та и Ал­фан­да­ри је тек дви­је не­де­ље ка­сни­је са­знао да је Ми­лер, ко­га ни­ка­да ра­ни­је ни­је срео, ухап­шен са­мо не­ко­ли­ко са­ти по­сли­је це­ре­мо­ни­је. Вест је са­знао из пи­сма глав­ног ра­би­на у изра­ел­ском гра­ду Еилат Јо­зе­фа Хех­та, ко­ји је од ње­га тра­жио да по­мог­не Ми­ле­ру да про­сла­ви је­вреј­ски пра­зних Пас­ху, ко­ји је по­чео у пе­так 3. апри­ла, а за­вр­шио се 11. апри­ла.

Сер­жа са­слу­ша­ли и аген­ти ДЕА

Ми­ле­ров по­слов­ни парт­нер Пе­тар Цр­но­го­рац ре­као је за БИРН да су осум­њи­че­ног Бел­ги­јан­ца, при­је хап­ше­ња у Цр­ној Го­ри, ис­пи­ти­ва­ли аме­рич­ка Аген­ци­ја за бор­бу про­тив нар­ко­ти­ка (ДЕА) и бел­гиј­ска по­ли­ци­ја.

„Ње­го­ви адво­ка­ти су нам ре­кли да је бел­гиј­ска по­ли­ци­ја са­слу­ша­ла го­спо­ди­на Ми­ле­ра у ње­го­вој ку­ћи у Швај­цар­ској у ав­гу­сту 2012. го­ди­не ка­да је дао де­таљ­не ин­фор­ма­ци­је о свим ње­го­вим про­фе­си­о­нал­ним ак­тив­но­сти­ма“, ре­као је Цр­но­го­рац.

Ка­ко сма­тра, Ми­лер је та­ко­ђе сво­јом во­љом оти­шао у САД ка­ко би га ис­пи­тао спе­ци­јал­ни агент Мајкл Мен­цер из Аген­ци­је за бор­бу про­тив нар­ко­ти­ка.

Суд­ска до­ку­мен­та из Бел­ги­је до ко­јих је до­шао бел­гиј­ски но­ви­нар Сал­ва­то­ре ди Ро­са по­ка­зу­ју да је Ми­ле­ро­ва фир­ма Рекс Ми­нинг на­вод­но по­ве­за­на са јед­ним слу­ча­јем швер­ца ве­ли­ке ко­ли­чи­не ко­ка­и­на.

Цр­но­го­рац: Ми­лер при­су­ство­вао са­стан­ци­ма о про­да­ји

У ин­тер­вјуу БИРН-у, Пе­тар Цр­но­го­рац је нај­при­је по­твр­дио да је Ми­лер „чо­вјек ко­ји сто­ји иза АТЛ-а”. Ме­ђу­тим, Цр­но­го­рац је то­ком са­стан­ка са БИРН-овим но­ви­на­ром имао те­ле­фон­ски по­зив на­кон ко­га је про­ми­је­нио из­ја­ву, ин­си­сти­ра­ју­ћи да је Ми­лер са­мо при­ја­тељ фир­ме.

„Го­спо­дин Серж Ми­лер је у истом по­слу као и ми, он има ва­жан би­знис и ве­о­ма је ути­ца­јан. АТЛ Атлан­ти­ком у пот­пу­но­сти упра­вља го­спо­дин Аг­мон Ша­кед, ко­ји је уче­ство­вао у пре­го­во­ри­ма о ку­по­ви­ни МДИ, и ко­ји је на кра­ју за­јед­но са мном и ку­пио ову ком­па­ни­ју“, об­ја­снио је Цр­но­го­рац.

Ме­ђу­тим, ви­со­ко по­зи­ци­о­ни­ра­ни из­вор у МДИ, ко­ји је же­лио да оста­не ано­ни­ман, ре­као је за БИРН да је Ми­лер то­ком три по­се­те МДИ про­шле го­ди­не пред­ста­вљен као шеф АТЛ-а.

Цр­но­го­рац, ме­ђу­тим, ни­је же­лио да ка­же ко­ју је ком­па­ни­ју Ми­лер пред­ста­вљао на овим са­стан­ци­ма и од­ба­цио на­во­де да је Ми­лер пред­ста­вљен као „шеф”.

„Ка­ко би­ло ко мо­же да зна о че­му смо раз­го­ва­ра­ли. У кан­це­ла­ри­ји је би­ло са­мо нас тро­је – Ми­лер, ди­рек­тор МДИ Зо­ран Да­мја­но­вић и ја. Ни­ко дру­ги не зна о че­му смо при­ча­ли“, по­ру­чио је Цр­но­го­рац.

Тех­но­ре­монт под ис­тра­гом

Ка­ко је ис­та­као БИРН, об­ја­вље­на до­ку­мен­та до ко­јих су до­шле УН по­ка­зу­ју ли­сту му­ни­ци­је, ра­кет­них ба­ца­ча и про­јек­ти­ла за ми­но­ба­ца­че, ко­је је Тех­но­ре­монт, вла­сни­штво Пе­тра Цр­но­гор­ца, и МДИ на­вод­но тре­ба­ло да из­ве­зу Ка­ле­ду Ше­ри­фу, ко­ји се пред­ста­вљао као зва­нич­ник ли­биј­ског ми­ни­стар­ства од­бра­не. Вје­ру­је се да је по­ме­ну­ти Ше­риф уства­ри Ка­лид Ал Ша­риф, бив­ши за­мје­ник ми­ни­стра од­бра­не, ко­ји је при­је дви­је го­ди­не по­сје­тио Ср­би­ју, а ко­ји тре­нут­но има бли­ске ве­зе са исла­ми­стич­ким бор­ци­ма.

Ша­риф је бив­ши при­пад­ник ли­биј­ске Исла­ми­стич­ке бор­бе­не гру­пе, ње­га је у про­шло­сти хап­си­ла ЦИА, а пре­ма УН, „има ја­сне ве­зе са опе­ра­ци­јом `Фајр`”, ко­ја је та­ко­ђе по­зна­та и као Исла­ми­стич­ка зо­ра Ли­би­је, а ко­ја је тре­нут­но ус­по­ста­ви­ла па­ра­лел­ну власт у Три­по­ли­ју.

Шеф Па­не­ла екс­пе­ра­та Си­мон Ди­ло­веј за­тра­жио је од Ср­би­је да до кра­ја мје­се­ца до­ста­ви ко­пи­је уго­во­ра, уко­ли­ко по­сто­је, ка­ко би за­кљу­чи­ли да ли је ем­бар­го на из­воз Ли­би­ји пре­кр­шен. У Цр­ној Го­ри је, пре­ма на­во­ди­ма др­жав­них ту­жи­ла­ца, та­ко­ђе отво­ре­на ис­тра­га о овим на­во­ди­ма.

Ис­пи­та­ти по­сло­ве кри­јум­ча­ра

Тр­гов­ци оруж­јем ре­кли су за БИРН да су фир­ме са За­па­да од­у­ста­ле од снаб­ди­је­ва­ња руч­ним на­о­ру­жа­њем ак­те­ра су­ко­ба на Бли­ском ис­то­ку, пре­пу­стив­ши фир­ма­ма са Бал­ка­на и бив­ших др­жа­ва Со­вјет­ског са­ве­за да одр­жа­ва­ју ли­ни­је снаб­ди­је­ва­ња.

Опо­зи­ци­о­ни по­сла­ник у цр­но­гор­ском пар­ла­мен­ту Ве­ли­зар Ка­лу­ђе­ро­вић за­тра­жио је да пар­ла­мен­тар­ни од­бор за без­бед­ност и од­бра­ну, чи­ји је он члан, ис­тра­жи на­ла­зе БИРН-а.

„Пи­та­ње швер­ца оруж­ја из Цр­не Го­ре мо­ра би­ти те­мељ­но ис­тра­же­но, јер је по­след­ња афе­ра са­мо јед­на од мно­гих у про­те­клих де­сет го­ди­на. Вре­ме је да се од­ба­це или по­твр­де сум­ње о не­ле­гал­ном де­ло­ва­њу“, ре­као је он.

М.Ве­шо­вић / Дан

www.vaseljenska.com/vesti/firmu-za-trgovinu-oruzjem-vlada-prodala-sverceru-kokaina-i-dijamanata/

Прочитај без интернета:
0 гласовa