Избор Франсое Фијона за председника биће симптоматичан за Француску, која никад није напустила своје конзервативне корене
Наос цркве Saint-Lambert de Vaugirard је мрачан. Само је крипта окупана жутим свећама. Сваке среде у 20:30 млади католици се ту у 15. арондисману у Паризу окупљају на молитви. Партијско седиште републиканаца, конзервативне политичке странке, налази се само 500 метара одатле.

Свештеник не жели да новинари постављају питања у цркви, посебно не било шта повезано са политиком. „Ово је приватно окупљање, молим вас идите“, речено нам је.

Али неки од младића и девојака тамо имали су шта да кажу – напољу, испред цркве „Мислим да је Франсоа Фијон добар избор“, сматра Полин, која је обмотала густу дебелу плаву мараму око главе. „Мислим да је кредибилан и кад се ради о моралним питањима“, наводи Марин (29), додајући да се противи геј браковима.

„Наравно да сам гласао за Фијона“, промрмљао је млади човек са косом пажљиво очешљаном на страну. „Он је једини разуман избор за католике“, додаје, подигавши крагну свог капута и нестајући у мрачној ноћи.

Када је пре две недеље изабрала Фијона за републиканског кандидата на предстојећим председничким изборима, Француска је поручила да је у дубини много конзервативнија католичка земља него што се примећује на први поглед. Можда су (католици) бројчано у мањини, али њихове бриге и тежње деле многи Французи.

Без обзира да ли ће Фијон, 62-годишњи бивши премијер са склоношћу да носи црвене чарапе, на крају победити на изборима, републикански експеримент са јавним страначким изборима свакако је био успешан. Док социјалисти око председника Франсоа Оланда тренутно кидишу једни на друге, Фијон је усправне кичме ушао у битку са запаљивом Марин ле Пен, председницом десничарског и екстремистичког Националног фронта.

Фијонов успех изазвао је комешање у француском политичком естаблишменту, не само због тога што је био неочекиван. Узбуђење пре свега долази због раширеног осећања да се одједном попуњава дугогодишњи политички вакуум.

Француска умерена десница – која је провела године у препиркама око питања лидерства, партијских финансија и непрекидним испадима лидера Николаса Саркозија – вратила се. Након губитка избора од Оланда 2012. године, конзервативном крилу су током учешћа у друштвеним дебатама у претходном периоду фалили лидерство и идеје. Али сада опет има лидера који делује као да зна у ком правцу би хтео да води партију.

ЧИСТА ПОБЕДА
И републиканци и њихова партијска претходница, деголистичка Унија за народни покрет (UMP), дуго су занемаривали хришћански конзервативни миље земље. Али ради се о моћном елементу француске политике – нечему што су Национални фронт и идентитетски покрети давно препознали и из тога извукли корист. Сада је тај миље носио Фијона до убедљиве победе.

У истраживању проведеном међу готово три милиона људи који су гласали за Фијона, 72 одсто бирача је навело да су на неки начин повезани за католичанством. Они су са негодовањем гледали на одлуку највишег административног суда који је почетком новембра пресудио да је приказивање хришћанских мотива – поводом обележавања Божића – у градовима дозвољено само под одређеним условима, а све да би се одржала одвојеност државе и цркве. Они не желе још једног председника попут Саркозија, који је без пардона чачкао по мобилном телефону током пријема код папе. Или председника попут Франсое Оланда који се на скутеру одвезао у стан своје љубавнице и потом новинарима пренео интимне детаље.

Важан фактор у Фијоновом досадашњем успеху је то што га конзервативни гласачи не виде као неког ко ће радити такве будалаштине.

Фијон, који је похађао језуитску средњу школу и некада, са само 27 година, био најмлађи члан народне скупштине, ожењен је једном женом дуже од 30 година, и увек је истицао своје католичке корене. У његовој књизи Faire, што у слободном преводу значи „акција“, Фијон наглашава своје религиозно васпитање: „Ја сам католик. Васпитан сам у том маниру и задржао сам ту веру“.

Историчар Денис Пелетјер слаже се да су конзервативни католици одиграли важну улогу у Фијоновом успону. Говорећи за француски дневни лист Ле монд, Пелетјер за ову нехомогену групу наводи да је ефикасна, екстремно активна на друштвеним мрежама и да се брзо мобилише. Сматра да је један од разлога њиховог повећаног активизма чињеница да се осећају као мањина у актуелној дебати о наводној убрзаној исламизацији Француске. Према Пелетјеру, од кључне важности за ове Фијонове присталице је осећај како морају да бране себе и своје вредности.

Пре само неколико недеља конзервативни блок је показао колику моћ може да концентрише у кратком временском року. Средином октобра неколико хиљада људи је изашло на улице Париза носећи транспаренте на којима је писало „У 2017. ћу гласати за породицу.“ У завршном обраћању, у четврти Трокадеро, учесници – укључујући велики број породица са малом децом – махали су ружичастим и светлоплавим заставама. Било је то упозорење владајућој политичкој класи или, готово да је могуће рећи – јавна претња.

ПРОТЕСТНА ОЛУЈА
Демонстрације је организовао Manif pour tous (Демонстрације за све), покрет који је основан 2012. као реакција на планирано увођење геј бракова, предлога који је познат под називом Mariage pour tous (Брак за све). Након тога је прерастао у регистровану политичку партију. Око 65 одсто Француза подржава истополне бракове, али када је закон – познат као Loi Taubira, по заслужном министру правде – дошао на гласање, стотине хиљада људи је изашло на улице да изрази негодовање.

Резултат тога је серија протеста против нетрадиционалних породица и полних теорија, са посебним фокусом на права истополних бракова. Телевизијске слике ових углавном млађих демонстраната нису се уклапале у доминантни јавни имиџ о Петој Републици, упркос чињеници што њихов изборни слоган садржи и реч „égalité“, односно „једнакост“.

Још тада је Католичка црква одиграла важну улогу у мобилизацији маса. Једно од кључних питања које је извело демонстранте на улице била је забринутост да ће забрана вештачке оплодње истополним паровима бити укинута. Протестна шетња од пре неколико недеља такође је указала на тај проблем. Али све до октобра ниједан кандидат умерене деснице није озбиљно разматрао ова питања. Осим Франсое Фијона.

Отац петоро деце није се лично прикључио демонстрацијама, али је послао једног од најважнијих присталица из своје страначке изборне кампање. Такође је послао поруку узнемиреним демонстрантима: „Подржавам свакога ко подржава породицу“. Након тога је у свакој телевизијској дебати наглашавао да неће дозволити даље померање граница по том питању.

Упућени наводе да су ултраконтзервативци из покрета Manif pour tous током изборне кампање у више наврата пружали логистичку подршку Фијоновом тиму. То је очигледно био случај пред Фијоново последње велико јавно обраћање, одржано 18. новембра у Конгресној палати, пред други круг гласања. „Непосредно пре догађаја Фијонов тим је позвао лидере покрета, тражећи од њих да дођу и пруже подршку“, за француски магазин L’Obs наводи члан покрета Manif pour tous.

FAITH À LA CARTE
„Хришћанска традиција је важан део француске историје и културе“, наводи Франсоа Форет, политиколог са Слободног универзитета у Бриселу. „Кад Фијон истиче своју веру, то произлази из његовог традиционализма.“

Форет, који проучава улогу религије у европској политици, увиђа сличности између онога што се догађа у Француској и у остатку Европе, рецимо у Италији и Пољској. Ипак, само у Француској постоји својеврсни faith à la carte. „Религија је само један део људског идентитета. Они бирају разне аспекте у складу са својим животним стилом.“

Они који оптужују Франсоу Фијона да је превише близак са покретом Manif pour tous и другим католичким групама превиђају чињеницу да они чине велики сегмент француских конзервативаца и да њихове вредности у овој традиционалистичкој земљи дели већина људи.

За те бираче је нарочито симболичан био један Фијонов гест након изборне победе. „Пружам своју руку свима који имају жељу да обнове нашу земљу“, поручио је Фијон пред телевизијским камерама. „Позивам да ми се придруже сви који у срцима носе понос због свог француског порекла“. Потом је ставио своју десну руку на срце и ту је задржао.

La fierté d’être français“ – „поносан што сам Француз“ – вероватно је најупечатљивија порука Фијонове кампање. Она се показала привлачном у земљи где све већи број младића и девојака аплицирају за послове у полицији и војсци како би служили земљи након терористичких напада из прошле године; земљи у којој трају полемике о буркинију и служењу свињског меса у школским мензама. Фијон је, остајући укорењен у француској секуларној традицији, позвао да историјски наставни програм буде више државоцентричан, како би се промовисала интеграција. Себе представља као човека са убеђењима који није агресиван. Већина онога што он отелотворује је толико старомодно да опет постаје модерно.

Његов либерални економски програм, са друге стране, садржи елементе који би били довољни да се свргне 10 узастопних француских председника. Говорећи истим трезвеним тоном којим се служи кад прича о папи, Фијон је објавио намеру да укине пола милиона радних места у јавном сектору, елиминише 35-сатну радну недељу и подигне границу за одлазак у пензију. Свој програм назива „револуцијом здравог разума“ иако ће, ако покуша да га прогура, за већину Француза представљати грубо буђење у економској реалности 21. века.

У КАНУУ, НА ТРАКТОРУ
„Он се увек држи својих уверења“, наводи Марин, католкиња из 15. арондисмана. „Промене су неопходне. Са њим барем немам утисак да ће нас изненадити неочекиваним одбацивањем својих убеђења.“

Чак су и често подругљиве оптужбе да је Фијон провинцијалац, својеврсни политички бумеранг у Француској. На крају крајева, и даље је истина оно што је Фридрих Сиборг, франкофони Немац, 1929. написао у својој књизи Бог у Француској: „Површински слој политичког живота, онакав каквим се чини из Париза, не може сакрити другачију реалност. Село, које нико заиста не познаје и чија сањивост остаје свима неприступачна, има сву моћ.“

На селу постоје друге политичке групе на које кандидати за политичке функције морају обратити пажњу уколико желе да преузму власт у Паризу. То укључује ловце, чија права се ниједан председник никада није одважио да смањи; фармере, којих има дупло више него у Немачкој и који се још увек држе старих митова агро-романтизма; рибаре, који су такође полумитске фигуре, потребне конзервативном кандидату да би победио.

До сада је Фијон успевао да премости јаз између села и престонице. Има поштовање средње класе свог гласачког округа Сен-Жермен ди При, баш као и Сарта, конзервативног пољопривредног подручја на северозападу Француске, одакле потиче.

Фијон у Сарту има племићку кућу са кулом из 14. века. Блиставе фотографије њега и његове породице, усликане пре три године испред имања које личи на дворац и прошле године објављене у магазину Paris Match биле би довољне да се окончају каријере појединих политичара. Али Фијон на сликама није позирао само као власник племићког дворца. Такође је усликан у кануу, на ливади, и на црвеном трактору.

www.standard.rs/svet/36436-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0

1 глас