Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић изјавио је да развој терористичких организација у БиХ, њихов утицај у јавном и друштвеном животу и повезаност са међународном терористичком мрежом угрожавају безбједност не само БиХ, већ и ЕУ, те да су потпуно јасна упозорења која долазе из сусједне Хрватске.

„У тумачењу терористичке пријетње и радикалних, вехабијских идеологија Хрватска је увијек и у свакој прилици поступала одмјерено и стога изјава министра безбједности у Савјету министара БиХ Драгана Мектића да је писање загребачког ‘Вечерњег листа’ о опасности од селефизма у БиХ ‘подметање обавјештајне службе Хрватске’, те да ‘таквог извјештаја Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ нема’, нити је оправдано нити има везе са истином, а још мање са разумом и веома је штетно у односу на одговорности и обавезе које функција министра безбједности носи“, истакао је Галијашевић.

Наглашавајући да није тачна Мектићева тврдња да су „оптужбе упућене из сусједне Хрватске неосноване“, Галијашевић наводи да је „у Извјештају о раду Сипе за прошлу годину видљиво да је та агенција 2015. смањила оперативне акције у борби против тероризма за 29 одсто, а лишавања слободе за 37 одсто у односу на 2014. годину, упркос чињеници да је у БиХ било неколико терористичких акција са смртним исходом – убиство полицајца у Зворнику и два војника у Сарајеву, напад у тунелу Салаковац код Мостара на првог човјека Оружаних снага БиХ и покушај линчовања премијера Србије“.

Галијашевић тврди да је у „Програму рада Сипе за 2016. годину, на 3. и 4. страни наведено да ће ‘приоритет рада Агенција бити борба против тероризма, свих видова организованог криминала, корупције и тешког финансијског криминала, што је назначено и стратешким документима Агенције и једна је од главних обавеза из Реформске агенде“.

„У вези с тим, Криминалистичко-истражно одјељење и одсјеци у регионалним канцеларијама по овој линији рада интензивираће активности на отвореним предметима и предметима који ће бити отворени у 2016. години, а који се односе на ове врсте криминала. Посебна пажња биће посвећена проактивном дјеловању Агенције с циљем спречавања ових кривичних дјела. Ради тога је предвиђено организационо и кадровско јачање основних организационих јединица чија је надлежност борба против ових врста криминала, оснивање посебне основне организационе јединице за борбу против тероризма и унутрашње организационе јединице у оквиру Криминалистичко-истражног одјељења за провођење интегрисаних финансијских истрага“, каже Галијашевић, позивајући се на Програм рада Сипе.

Он истиче да је у овом документу наведено да ће „један од приоритета у 2016. години бити и рад на предметима који се односе на кривична дјела прања новца и финансирања терористичких активности, нарочито имајући у виду да су приоритет рада Сипе кривична дјела тероризма, као и актуелна појава врбовања држављана БиХ ради одласка на страна ратишта“.

Галијашевић истиче да је у Стратешком плану активности Сипе за период 2015-2017. на страни 23 наведено да „када је ријеч о активностима које итекако утичу на рад Сипе, односно представљају приоритет у раду, прије свега, то су активности појединих припадника екстремних религиозних скупина у БиХ и окружењу. Ти појединци на различите начине испољавају одређене облике безбједносно-интересантних активности, понашања и реаговања, која у суштини стварају погодан амбијент за јачање различитих облика екстремизама и радикализама, па и оних која могу да воде тероризму. Управо такви појединци могу бити потенцијални реализатори извршења насилних аката, па и оних с обиљежјем тероризма.

Посебно интересантна је појава која се односи на одлазак и учешће појединаца из БиХ, припадника екстремно религиозних скупина, у ратним сукобима на подручја у Сирији, Ираку и Украјини, гдје се исти чак укључују у групе и организације које се налазе на листама УН-а, као терористичке организације /Ал-Нусра и ИСИЛ/. Исти се додатно радикализују, а након што проведу одређени период у зони сукоба у Сирији враћају у БиХ, те активно раде на врбовању и слању нових добровољаца. Исти представљају посебан безједносни ризик по повратку у БиХ'“.

Он је појаснио да у БиХ данас потпуно јавно и агресивно, наступају радикални исламисти преко неколико групација, а прва је такозвана „муџахединска шура“ наслијеђена из рата, а чине је бивши официри команданти разних војних формација /Одред Ел муџахедин, те Зубејрова, Египатска, Алжирска и Француска Рубешка група…/ које су чиниле стравичне ратне злочине над Србима на Озрену и Хрватима у Средњој Босни.

„Друга групација је она коју јавност именује као ‘вехабијски покрет’, организован по многим џамијама, невладиним организацијама и који прањем новца финансира цијела насељена мјеста, њих 64 која живе вануставни живот, по шеријатским законима, мимо Устава БиХ и у којима се крше закони о основном образовању дјеце, о браку и породици и у којима се обавља припрема за одлазак милитаната на ратишта Сирије, Ирака и Авганистана у јединице ‘Исламске државе’ и Ал Каиде“, навео је Галијашевић.

Према његовим ријечима, ту је и „Активна исламска омладина“, која је послије напада у САД 11. септембра забрањена као организација, али је дјеловање преселила у готово 1.000 невладиних организација наступајући са многих интернет портала /“Босњаци“, „Ислам Босна“, „Пут вјерника“, „Вијести умета“, „Балкански емират“… /, али и преко радикалног штампаног гласила „САФФ“, кога уређују и воде два официра Одреда „Ел муџахедин“ Езхер Бегановић и Абдулсамед Бушатлић.

Он је додао да не треба заборавити ни дјеловање око 1.500 припадника арапских, саудијско-кувајтских страних служби, али и служби Катара, Турске и Ирана, које су тренутно активне у БиХ.

„Министарство безбједности и безбједносне агенције на нивоу БиХ не ометају их у ширењу радикалних идеологија ни када је ријеч о радикалној пропаганди, нити у спречавању токова новца којим се ове организације финансирају. Борба против џихадизма и радикализма мора се водити на свим нивоима и морају учествовати политичке елите, образовне институције, исламска заједница, невладин сектор и међународна заједница. Она је немогућа ако Министарство безбједности на начин како то ради Драган Мектић производи дипломатске скандале и врши опструкцију ове борбе“, оцијенио је Галијашевић.

Он је нагласио да је крајње вријеме да се јавности у БиХ јасно каже зашто Бакиру Изетбеговићу који је, како наводи, стварни шеф и налогодавац Драгану Мектићу, за шта му политички треба овакав човјек, шта ради и шта је направио или предузео у свом мандату, осим што је „штитио радикалне исламисте, забављао јавност и вријеђао сусједне државе“.

„БиХ, односно Република Српска угрожена је од ‘Исламске државе’, баш као што је угрожена и од неких својих представника у заједничким институцијама, који у овим сложеним политичким и безбједносним околностима сами руше темеље на којима почива мир у овој земљи, али слобода и једнакост за све народе, па и за њихов о коме најмање мисле. Министар безбједности, бар је тако у свакој нормалној земљи, требало би да се бави безбједносним питањима, посебно у вријеме глобалног сукоба великих сила и англоамеричке политике дестабилизације Западног Балкана и ЕУ, озбиљних терористичких пријетњи и дјеловања ‘Исламске државе’ и Ал каиде, нарочито након терористичких напада у Паризу, Бриселу, Анкари, али и Зворнику, Сарајеву, Мостару и Сребреници“, оцијенио је Галијашевић.

Он сматра да би и Хрватска и БиХ требало „добро да размисле и да се упитају ко представља најважније министарство у смислу безбједносних ризика у БиХ, те да би за међудржавну сарадњу и борбу против безбједносних проблема било веома важно да хрватска Влада и предсједник те државе утврде и обавијесте јавност обје земље када и како је Драган Мектић дипломирао, како је стекао диплому, како је добио право да уопште похађа Високу школу унутрашњих послова резервисану за запослене у МУП-у Хрватске и да ли је актуелни сукоб са Мектићем унутрашњи безбједносни и обавјештајни сукоб у сектору безбједности Хрватске, у који јавност не треба да се мијеша“.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=233473

3 гласa