Београд – Генерал Владимир Лазаревић вратио се у Ниш после одлуке Међународног суда за ратне злочине да се прихвати његов захтев за условни отпуст.

У притворској јединици у Схевенингену провео је тачно десет година и десет месеци, од 3. фебруара 2005, када се предао, до 3. децембра 2015. године, што је више од две трећине изречене казне.

Био је оптужен заједно са српским генералима Небојшом Павковићем, Сретеном Лукићем и Властимиром Ђорђевићем за командну одговорност и за наводно склапање заједничког подухвата за протеривање Шиптара са Косова и Метохије. Најпре је осуђен на 15, али је после разматрања његове и жалбе његових бранилаца на ову пресуду казна смањена на 14 година затвора.

На повратку у домовину, на нишком аеродрому, Владимир Лазаревић је рекао да „не зна зашто је изгубио десет драгоцених година“, али да је ипак „успео да претекне хашко губилиште“. Истакавши да му предстоје највише одмор, лечење и опоравак, Владимир Лазаревић је на крају рекао:

„Многи су ме питали ових дана како сам, како се осећам. Парафразираћу једног руског великана који је рекао: „Поштујем прошлост, нисам задовољан садашњошћу и надам се будућности.“ То је мој живот. Читаво ово време проведено у Трибуналу стајао сам усправно пред хашким судијама, тужиоцима и њиховим помагачима.

Стајао сам усправно, високо уздигнуте главе и пред својим друговима и саборцима, пред правдом и истином, смеран пред Богом и свим погинулим саборцима, пред свим погинулим и умореним невиним жртвама тог проклетог рата мислећи на све који су успели да преживе косметску голготу.“

Генерал је рекао да је био решен да по сваку цену одбрани истину о Србији и Косову и Метохији:

„У души сам непрестано носио мисао да морам да одбраним своју и част Србије, да се изборим за слободу и живот. Можете лагати све људе неко време, можете лагати неке људе све време. Али, не можете лагати и замајавати све људе и све време. До вредносног суда потеклог из српског народа част се не може никако одузети, може се једино изгубити“.

Захвалио се легендарни генерал свима коју су му помогли:

„Имао сам огромну подршку од породице и неизмерно сам захвалан свима који су ми помогли.

Велику захвалност дугујем и онима који се нису штедели током израда анализа и експертиза и у сваком тренутку били безгранично спремни да буду део моје одбране, свим државним органима и свим владама Србије од 2005. године до данас.

Наравно и од свих који су настојали да ми пруже помоћ сходно условима и могућностима пре свега у смислу мог животног опстанка и очувања здравља на ниво подношљивости. Захвалан сам и свима онима који су у мислима и молитвама били са мном и мојом породицом“.

Каријера без мрље

Владимир Лазаревић рођен је 23. марта 1949. у селу Грнчар код Бабушнице. Са само 23 године завршио је Војну академију, а потом и Командно-штабну академију копнене војске и Школу националне одбране. Службовао је у Нишу, Призрену, Приштини, Лесковцу и Београду.

Начелник штаба Приштинског корпуса постао је 1998. године, а само шест месеци и пред саму агресију НАТО-а на СРЈ постављен је за команданта овог корпуса. Првих дана 2000. године Лазаревић је постао командант Треће армијске области ВЈ. Првог априла 2002. постављен је на место начелника Сектора за копнену војску, на којем је остао до 7. августа 2003. године.

М. Тодоровић / Вести

извор: www.vaseljenska.com/vesti-dana/general-vladimir-lazarevic-odbranio-sam-cast-srbije/

4 гласa