• Удео злата у девизним резервама западних европских земаља износио је: Немачка – 67,7% (3,38 хиљада тона), Италија – 66,5% (2,45 хиљада тона), Француска – 65,6% (2,44 хиљада тона), Холандија – 55,0% (0,62 хиљаде тона). На билансу америчког министарства финансија налази се 8,13 хиљада тона злата, што чини 71,9% свих резерви САД
  • Прошле године, светска производња злата износила је 3,11 хиљада тона, док је потражња за златом премашила 4,28 хиљада тона. Међутим, то се ни на који начин није одразило на цену злата и златом се трговало у уском распону од 1100-1300 долара по унци
  • Ако сви власници златних хартија од вредности истовремено затраже њихову наплату – злата неће бити довољно. Тржиште злата ће се срушити, заједно са њим срушиће се и д0лар. Евро ће пратити долар, јер се злато, које би требало да осигура монетарну стабилност европских земаља, чува у САД за обезбеђење долара. Моментално ће бити обезвређен папир номинован у доларима и еврима, заједно са њима обезвредиће се девизне резерве свих земаља света а једино што ће сачувати своју вредност биће – само злато
Пише: Максим РЕВА

        ЗА ПРВИХ девет месеци 2015. године Централна банка Русије купила је 112 тона жутог метала, повећавајући његову количину у својим трезорима на 9% до 1,3 хиљада тона.

        Удео злата у девизним резервама Централне банке почетком септембра износио је 13,2%.

        Прошле године, ЦБ Русије била је највећи купац злата на свету, увећавши своје резерве за 171 тону. Међутим, количина злата у резервама ЦБ у поређењу са земљама западног света је опасано мала.

        На дан 31. децембра 2014. године удео злата у девизним резервама западних европских земаља износио је: Немачка – 67,7% (3,38 хиљада тона), Италија – 66,5% (2,45 хиљада тона), Француска – 65,6% (2,44 хиљада тона), Холандија -. 55,0% (0,62 хиљаде тона).

        Удео злата у резервама ЕЦБ је – 26,4% (0,5 хиљада тона).

        На билансу америчког министарства финансија налази се 8,13 хиљада тона злата, што чини 71,9% свих резерви САД.

        У исто време, Народна банка Кине чува 1,15 хиљада тона жутог метала, што је 1% девизних резерви Кине.

        Очигледно је да само државе старе Европе и САД имају удео злата у девизним резервама изнад 50%. У остататку света, ова цифра је у просеку 3-5%, и никада не прелази 20%. Притом се део злата у власништву јачих европских држава, налази на чувању у Сједињеним Државама.

        „Индија и Кина купују злато у огромним количинама. Практично је немогуће наћи на тржишту у Лондону реално физичко злато, како би га транспортовали у ове земље. Ми стално примамо захтеве из Русије за испоруку злата у Индију и Кину, пошто реалног злата нема нико“, – рекао је у интервјуу за Bloomberg TV председавајући једног од највећих рударских и металуршких холдинга у Русији „Петропавловск“ Питер Хамбро.

        Ово је само један од многих сигнала који показују да се на светском тржишту повећава дефицит физичког злата и да расте мехур на тржишту деривата (папирног новца), који би требало да су обезбеђени златом.

        Прошле године, светска производња злата износила је 3,11 хиљада тона, док је потражња за златом премашила 4,28 хиљада тона. Међутим, то се ни на који начин није одразило на цену злата и златом се трговало у уском распону од 1100-1300 долара по унци.

        Овога лета, на Њујоршкој берзи Comex, на којој се тргује фјучерс уговорима за физичко злато, постојао је захтев за 550.000 унци физичког злата. А у том моменту берза је на располагању имала око 370.000 унци.

        Федералне резерве САД су пружиле своју помоћ преко банке JP Morgan и покриле дефицит од 5,29 тона. При чему је вредност злата у фјучерс уговорима у том тренутку падала и до августа је достигала ниво од 1085 долара за унцу.

        Пад берзанске вредности злата у тренутку његовог физичког дефицита пркоси здравом разуму, међутим, ова „златна прича“ најбоље илуструје снагу модерног светског финансијског система који води свет ка колапсу.

        Ствар је у томе што вредност злата на светским тржиштима, као уосталом и све друге робе, на пример, нафте или кукуруза, одређује трговање фјучерс уговорима, који претпостављају физичку испоруку робе у неком одређеном времену. Главни купци по таквим уговорима су спекулативни хеџ-фондови који купују фјучерсе у циљу њихове препродаје.

„Папирно злато”

        Сама роба овим фондовима није потребна. Истовремено, финансијске институције и берзе, које држе значајне резерве златних полуга, задовољавајући потражњу на тржишту, константно емитују све више и више деривата, који се покривају једном те истом количином злата. На пример, на Чикашкој робној берзи у лето 2015. године, за сваку унцу физичког злата која се налазила у трезору, постојала су 124 права на требовање.

        Колика је заправо вредност физичког злата – невероватно је тешко израчунати због великог годишњег раста нових златних деривата, међутим такви покушаји су направљени. На пример, економиста Адријан Даглас (Adrian Douglas), члан Управног одбора Golden Anti-trust Action Committee GATA, на основу података Лондонске берзе је оценио да глобални промет злата износи око 180,5 тона, а да годишња понуда физичког злата износи отприлике 4 хиљаде тона. Сходно томе, на једну унцу реалног злата долази око 44 унце папирног, из чега произлази, да при берзанској цени злата од 1200 долара, вредност физичког злата је 54 хиљаде долара, при чему је глобална трговина златом гарантована реалним златом само са 2,2%.

        Међутим, говорећи о злату, немогуће је не споменути долар. Као што је познато, 1971. године су отказани Бретон-Вудски споразуми и долар је привремено, указом председника Никсона, престао да се размењује за злато и од тог момента, по подацима самог америчког министарства финансија, количина злата у њиховим резервама се није мењала. При чему се наводи да је долар подржан поверењем или је обезбеђен свим робама и услгама које производи америчка економија. Али, то није баш тако: долар је и даље обезбеђен златом, али је његова директна размена за злато привремено суспендована.

        Ако је долар све до сада обезбеђен непромењеном количином златних резерви, онда или мора девалвирати за износ повећања новчане масе, или се мора девалвирати злато. То јест, пропроционално расту новчане масе морале су да расту и златне резерве. Али, с обзиром да физичког злата нема у таквим количинама, њега су заменили папиром.

        Систем федералних резерви снизио је 2006. године стопу на 0,25%, и покренуо програм квантитативног попуштања, што се у поједностављеном облику може назвати штампањем новца.

        Цена злата на светским тржиштима почела је да расте још раније, 2005. године је промет на златном тржишту такође почео да расте и од тог тренутка готово геометријском прогресијом почела је да расте количина папирног злата.

        У овој гигантској афери учествују Федералне резерве САД, англосаксонске банаке, као што суJP Morgan Chase, HSBC, RBS, као и централне банке западноевропских држава које имају значајне количине физичког злата. Међутим, од средине 2013. нешто је пошло наопако и, по свему судећи, Систем федералних резерви је изгубио контролу над доларском масом. Управо у том тренутку почели су разговори о престанку програма квантитативног попуштања (заустављање штампања пара), а велики број европских земаља, попут Немачке и Холандије затражиле су од Америке злато које се чувало у трезорима Федералних резерви.

        Ако сви власници златних хартија од вредности истовремено затраже њихову наплату, злата неће бити довољно. Тржиште злата ће се срушити, заједно са њим срушиће се и д0лар. Евро ће пратити долар, јер се злато, које би требало да осигура монетарну стабилност европских земаља, чува у САД за обезбеђење долара. Моментално ће бити обезвређен папир номиниран у доларима и еврима, заједно са њима обезвредиће се девизне резерве свих земаља света а једино што ће сачувати своју вредност биће – само злато.

        Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/globalna-trgovina-zlatom-garantovana-je-pravim-zlatom-samo-sa-22-odsto

Прочитај без интернета:
3 гласa