Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, „штука“, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.


Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Razrusen-dvor-Beograd

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза.

Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). 

1118

Ваздушне снаге Трећег рајха су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

06.04.1999. године  – Исто као фашисти у Другом светском рату, у мучком нападу НАТО пакта на српски град Алексинац погинуло је најмање 10 цивила.

Весли Кларк: Бомбардоваћемо до остварења циљева!

Командант снага НАТО у Европи генерал Весли Кларк изјавио је да ће ваздушни удари НАТО на циљеве у Савезној Републици Југославији бити настављени, све док алијанса не оствари своје циљеве.

Говорећи о Југословeнским снагама безбедности на Косову, Кларк је у интервјуу француском листу „Кроа“ рекао: „Не могу да кажем колико дуго могу да издрже“.

У исто време Тони блер изјављује: „Рат против Срба није више само рат. То је рат између варварства и цивилизације“

НАТО је око 22.15 у два наврата напао Нови Сад, гађајући рафинерију у том граду, а после две снажне детонације, прокуљао је огроман пламен, праћен густим облацима дима.

dru-nato

Потом је уследила и трећа још снажнија експлозија из истог правца. То је до сада био најбруталнији и најжешћи удар на цивилне објекте у главном граду Војводине. На само сто метара од рафинерије налази се приградско насеље Шангај, које је било тотално изложено разорном дејству фашистичких пројектила.

1119

 ***

ДА НИЈЕ БИЛО 6. АПРИЛА: Најлепше срушене зграде Београда (Фото галерија)

* Палата управе поште – По многима ово здање које је саграђено крајем двадесетих година 20. века представља врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Палата је остала поштеђена у првим налетима бомбардера 1941, али је касније нису поштедели ни нацистички нити савезнички бомбардери. Нове власти су након рата одлучиле да здање обнове, али не по оригиналном решењу, па данас на Савском тргу као да је остао само костур Коруновићеве поште Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Палата управе поште – По многима ово здање које је саграђено крајем двадесетих година 20. века представља врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Палата је остала поштеђена у првим налетима бомбардера 1941, али је касније нису поштедели ни нацистички нити савезнички бомбардери. Нове власти су након рата одлучиле да здање обнове, али не по оригиналном решењу, па данас на Савском тргу као да је остао само костур Коруновићеве поште Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.

Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.

* Синагога – Сефардска синагога Бет Израел у Улици цара Уроша страдала је у пожару у Другом светском рату. Била је маварског стила, пројектовао ју је Милан Капетановић, а саграђена је 1908. Краљ Петар И положио је камен темељац. Данас се на том месту налази Галерија фресака, а на садашњој згради је постављена спомен-плоча која подсећа Београђане на овај порушен симбол јеврејске заједнице. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Синагога – Сефардска синагога Бет Израел

Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.

* Министарство војно – Зграду која се налазила на углу Немањине и Кнеза Милоша, а која је срушена 1941, пројектовао је архитекта Јован Илкић око 1895. и она је после Великог рата била дограђена. На тој парцели је подигнута једна од две зграде „близнакиње“ по пројекту Николе Добровића. Градња Генералштаба завршена је 1965, а комплекс који је ушао у светске архитектонске енциклопедије тешко је оштећен током НАТО бомбардовања. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Министарство војно

– Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби.

Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу. Од 19.641 зграде, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом – каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.

* Мост краља Александра Карађорђевића – Београђанима је овај мост служио мање од седам година; за време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5. Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде супструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Мост краља Александра Карађорђевића – Београђанима је овај мост служио мање од седам година; за време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5. Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде супструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.

* Народна библиотека Србије – Народна библиотека Србије је 1920. од владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. У шестоаприлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе… који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Народна библиотека Србије – Народна библиотека Србије је 1920. од владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. У шестоаприлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе… који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

– Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа.

Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса – идеолошких, урбанистичких и економских – каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.

* Друга мушка гимназија – У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију. Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена, школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

Друга мушка гимназија – У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију. Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена, школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула

06. 04. 2015. ВОСТОК, СРБИН.инфо, Блиц.рс – Соња Шуловић, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/04/06/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-6-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%88%D0%B5-%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B3/

Прочитај без интернета:
5 гласовa