У нашој јавности се могу веома лако пронаћи примери наше неспремности да на прави начин реагујемо на сталне провокације које готово свакодневно  долазе из  Хрватске .

То је низ најгрубљих расистичких и шовинистичких манифестација и изјава које јасно говоре да се ради о снажном таласу оживљавању проусташке  идеологије. Наша власт реагује тако што се оглашавају њени представници који имају најмање основа и права да то чине, а при томе  се њихова  тзв. брига за српаки народ у Хрватској користи претежно за унутрашње политикантске потребе. Просто је невероватно да се  не оглашавају многобројна  удружења  бораца који су  били учесници грађанског рата у Хрватској а не чује  се  ни глас  удружења  Срба који су протерани  из Хрватске  . Они као да не постоје у видокругу нашег друштва. Још једном се показује да је српски национализам пре свега реактиван и у сталној дефанзиви , јер смо увек спремни да жртвујемо  своје најважније националне интересе у корист заступања виших државних и регионалних интереса.

Некада је то била  одбрана  братства  и јединства народа и народности а сада је то одржавање  по сваку цену регионалне стабилности као једног од најважњих услова на нашем путу европских интеграција .О томе сведочи и изјава премијере Александра Вучића да прихвата извињење  „деликатног“ хрватског премијера Андреја Пленковића који је одлучно  нагласио  да се противљење отварања  поглавља о култури и образовању везује и за последице великосрпске агресије на Хрватску. Полазиште да је Хрватска била жртва великосрпске агресије је основни став који брани сваки хрватски политичар јер се одбрана  светости Домовинског рата налази у темељу оснивачког мита хрватске државе настале након разбијања федералне  Југославије. Ако се пажљиво и без примеса политичког опортунитета прочита изјава Андреја Пленковића не може се никако говорити да се ради о извињењу. Напротив, ради се   о перфидном  изједначавању жртава геноцида у Јасеновцу и почасти коју су бранитељи ХОС-а одали свим борцима и то усташким поздравом За дом спремни. Да се не ради  о никаквом извињењу  сведочи  веома јасно  и сама његова изјава“ Ова плоча у граду Јасеновцу је спомен на 11 погинулих припадника бранитеља ХОС-а. Они у свом грбу имају натпис- За дом спремни. МИ смо проверили да ли је то законито и ту тему треба издвојити из политике. Није то транспарент који се појавио испред споменика.

Али тешко да може да се испегла ово отворено заступање  усташке идеологије  у Јасеновцу ма колико се трудио   премијер Хрватске који се  у нашој јавности представља  као углађенији  представник  тзв. мекшег крила ХДЗ-а.  Историчар Драго Роксандић  је недавно изјавио да је   „хрватско јавно мњење већим делом ипак антифашистичко, додуше већински пасивно антифашистичко.“ То за нас у Србији не може бити  никаква  утеха или охрабрење  јер  се наступ и „испричавање“ Андреја Пленковића не може сврстати ни у ову врсту пасивног антифашизма а најмање се може прихватити као искрено изречено извињење. Али када се у нашој штампи појави наслов да се Пленковић извинио и рекао да би појео српску чоколаду са пуно права се можемо  запитати ? Докле ћемо ми пристајати да своје  националне и државне интересе жртвујемо за ситне и дневно политикантске интересе тражећи  извињење тамо где га нема и вероватно,  како нас  досадашња историја учи, неће никада ни бити.

91.222.7.145/komentar-dana/gorki-ukus-plenkovicevog-izvinjavanja.html

1 глас