• Прва је теза Иларионова, који је данас виши сарадник Центра за глобалну слободу и просперитет америчког ЦАТО институте, да Донбас нема право на самосталност и да је то Путинова завера. Чија је онда завера на Косову?
  • Друга забавна теза Иларионова гласи: Путин је творац некакве Путинове интернационале, која се разликује од комунистичке, социјалистичке и троцкистичке. Све те интернационале су се залагале за светску револуцију и, углавном, порицале државни суверенитет. Поготово она троцкистичка. Колико видим, Путин се залаже за суверенитет, а аутори перманентних, наранџастих, обојених, арапских и других револуција налазе се на другим местима, па су то деца Лава Троцког (Бронштајна)
  • Они којима Иларионов припада стварају наднационалне власти, политичке, економске и војне. При томе, неке од тих власти, иако би требало, нису учествовале на демократским изборима. Питам се: ко су онда троцкисти-интернационалисти? Да нису можда глобалисти?

         Пише: Олег ГОЛУБОВИЋ

         СЛУЧАЈНО ми је допало у руке чудесно штиво под насловом „Преведен транскрипт из излагања Андреја Иларионова, вишег сарадника Центра за глобалну слободу и просперитет, ЦАТО института (бившег саветника за економију Владимира Путина до 2005), у Атлантском Савету 7. 4. 2015, о дугогодишњим Путиновим припремама за агресију на Украјину“.

         Наслов је преузет од Центра за евроатланске студије, а све је у сврху „Напредка. Посвећености.Утицаја“. Зар није лепо?

         „Материјал” је био подељен на скупу који је ЦЕАС-а организовао у Београду 22. 02. 2016, а било је и слајдова.

         И то би било заиста лепо да није, опет, чудесне методологије аутора, коју је он дефинисао на њему својствен начин.

         Сам себи постављам питања и сам на њих одговарам. И питања, а поготово одговори имају за циљ да докажу да је Путин једини кривац за све што се дешава на Украјини, а богами и у целој Европи.

         У принципу, нема глупих питања, постоје само глупи одговори. Баш таквим одговорима г-н Иларионов нас је изненадио.

         На пуних осам страна, аутор нас је задивио својим познавањем историје, политике, економије и лингвистике у последњих седамдесет година. Он је, како је сам навео, принципијелан човек, па су му једини докази принципијелне тврдње које никада или скоро никада не кореспондирају са чињеницама. (читај Карла Попера)

         Анализирати цео текст нема сврхе јер представља голу конструкцију коју свако, па и приглуп човек, може да изведе. Позабавићу се зато са само пар теза, како бих појаснио целу ствар нашем човеку.

         Прва је теза да Донбас нема право на самосталност и да је то Путинова завера.

         Чија је онда завера на Косову?

         За принципијелног човека важни су принципи, за Иларионова изгледа нису. Једино ако сматра да је Косово ближе Америци него Украјина Русији.

         Увек су ми били занимљиви ови љубитељи двојних стандарда. Но, Срби су ово добро искусили на својим леђима, па нећу више о томе.

         Друга забавна теза Иларионова гласи Путин је творац некакве Путинове интернационале, која се разликује од комунистичке, социјалистичке и троцкистичке.

         Аутор је испустио из вида још једну, а звала се Два и по интернационала. Али, то сад није битно. Битно је да су се све те интернационале залагале за светску револуцију и, углавном, порицале државни суверенитет. Поготово она троцкистичка.

         Колико видим, Путин се залаже за суверенитет, а аутори перманентних, наранџастих, обојених, арапских и других револуција налазе се на другим местима, па су то деца Лава Троцког (Бронштајна). Они стварају наднационалне власти, политичке, економске и војне. При томе, неке од тих власти, иако би требало, нису учествовале на демократским изборима.

         Питам се: ко су онда троцкисти-интернационалисти? Да нису можда глобалисти?
Најзабавнија од одабраних је трећа теза Иларионова.

Андреј Иларионов

         У нормалним државама и друштвима језиком се, по природи ствари, баве лингвисти, а у овим другим – политичари и аналитичари. Лепо је објаснио Џорџ Орвел у своој „1984“ шта је „НОВОГОВОР“, илити „ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ (скраћено „ПОЛИТКОРЕКТНОСТ“)”.

         Зашто ли ме ово подсећа на ПОЛИТБИРО?

         По Иларионову, Путин је извршио лингвистичку агресију на Украјину тиме што не признаје „у“, а признаје предлог „на“.

         Аутор тврди да се на руском каже у Америци, у Енглеској, у Јапану, у Украјини. Е, ту има проблем са истином. На руском се каже на Украјини!

         Од рођења знам руски језик, школовао сам се на њему и никада, све до скоро, нисам чуо за израз у Украјини. Зашто је то тако не знам, нисам лингвиста (као и Иларионов – економиста сам).

         Иларионов тврди да је у руском предлог „у“ знак за препознавање државности, а да предлог „на“ обележава географску територију. Опет лаже.

         Када смо код географије, на руском се каже на Кавказу, али у Алпима, у Криму и на Камчатци (полуострва).

         И Јапан и Куба су острвске државе. Каже се: у Јапану и на Куби.

         Зашто се на српском каже у Јапану или на Новом Зеланду или на Филипинима заиста не знам, али је то тако.

         Комунисти и њихови мутанти много воле да се баве језиком. Знамо ми то и са наших простора.

         Први се тиме позабавио друг Стаљин у свом раду „Питања познавања језика“. Присећам се његове главне мисли да су говор и језик повезани са функцијама мозга. Очигледно то није случај са нашим аутором и његовим истомишљеницима из различитих Комсомола и Комунистичких партија, који су практиковали власт, а сада нама саопштавају неке нове непобитне истине.

         Њихов говор и језик изгледа да су везани за друге органе и животне функције. (Да не буде забуне: нисам левичар. Леве идеје су за мене легитимне, али ови практиканти нису).

         Уосталом, руски премијер Виктор Черномирдин, бивши шеф аутора транскрипта, потоњи амбасадор Русије на Украјини и човек познат по својим досеткама и каламбурима, био је веома јасан. Прича се: када су га питали зашто он користи „на“ уместо „у“ Украјини – одговорио је да се не каже (у слободном српском преводу) „набијем те „у“ већ „на“ ону ствар. (Он је то рекао у оригиналу).

         Према томе, није Путин извршио језичку агресију на Украјину већ се вратио традицији. Уосталом, није ми намера да га браним од његових бивших или садашњих економских и других саветника, па ни од оних што су увукли Русију у економско и социјално блато из кога се данас ипак чупа.

         Нека сам види шта ће са њима. Али, не слажем се са демонизацијом Путина зарад аболиције похлепних протува жељних моћи.

         Ипак је Иларионов у нечему у праву. Један је Путин до 2007, а други је после. Некоме се то свиђа, некоме не. Уосталом, о државницима не говоре речи и награде, већ дела.
На Русима је то да процене, нека их.

         Питам се: зашто сам реаговао на овај транскрипт (слајдове нисам видео)?

         Не волим и не требају нам манипулатори који рачунају са неукошћу или похлепом дела домаћег аудиторија. Имамо и ми у Србији своје идиоте и, да је нормалне државе, завршили би у затвору, у лудници или на неком другом месту.

fakti.org/srpski-duh/gospodo-globalisti-da-niste-vi-danasnji-trockisti-internacionalisti

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ