Лоцирање фонда у који ће бити пребачена грчка јавна имовина у Атини, уместо у Луксембургу, кључан је уступак кредитора, и то ће омогућити грчким властима да задрже потцењену имовину док се цена не врати на реалан ниво, оцењује бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис.

„Продаја се на овај начин може развући на наредних тридесет година, уместо на само три. То омогућава грчким властима да задрже потцењену имовину док јој се цена не врати на цифре веће од актуелних минималаца који су последица рецесије“, истакао је Варуфакис у ауторском тексту на порталу project-syndicate.org, а који преноси лист Данас.

Бивши министар финансија Грчке подсећа да су лидери еврозоне захтевали од премијера Алексиса Ципраса да се грчка јавна имовина пребаци у фонд налик Тројханду.

То је био, наводи он, механизам за распродају након пада Берлинског зида искоришћен за брзу приватизацију целокупне државне имовине Источне Немачке у нестајању, уз огромне финансијске губитке и уз разарајуће последице по искоришћавање целокупне државне имовине Источне Немачке у нестајању.

„Грчки Тројханд би био стациониран у Луксембургу и водила би га организација под надзором немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, аутора шеме. Тако би распродаја била завршена за три године. Али, требало би имати у виду да је рад изворног Тројханда био праћен масивним инвестицијама Западне Немачке у инфраструктуру и великим социјалним трансферима становништву Источне Немачке, а да народ Грчке не би добио никакву надокнаду“, објашњава Варуфакис.

Додаје да је, међутим, нови министар финансија Еуклид Цакалотос успео да ублажи најгоре аспекте плана за „грчки Тројханд“ и да га стационира у Атини, али тај фонд ипак, према Варуфакису, остаје „промашај и мрља на савести ЕУ“.

„Грчки Тројханд остаје вредан гађења и треба да буде мрља на савести Европе. План је политички токсичан јер ће фондом, иако је стациониран у Грчкој, заправо управљати Тројка (ЕК, ЕЦБ и ММФ)“, наводи он.

Такође, додаје Варуфакис, фонд је финансијски штетан јер ће приходи ићи за исплату онога што чак и ММФ сада признаје да је дуг који се не може вратити.

„И у економском смислу је то промашај, јер се због њега пропушта прилика за стварање домаћих инвестиција да би се помогло да се ублажи рецесиони удар казнене фискалне консолидације која је такође део „услова“ самита од 12. Јула“, наводи Варуфакис и додаје да није морало да буде тако.

Бивши министар подсећа да је 19. јуна немачкој влади и Тројци представио алтернативни предлог да се јавна имовина Грчке, осим оне која се односи на безбедност земље, јавне службе и културно наслеђе, обједини у централни холдинг.

Холдинг би био раздвојен од државне администрације, а њиме би се управљало под покровитељством грчког Парламента. Грчка би била једини акционар, али не би гарантовала за његове обавезе или дугове.

„Холдинг би имао активну улогу у припреми имовине за продају, а на међународним тржиштима капитала емитовао би потпуно обезбеђену обвезницу да би се сакупило 30-40 милијарди евра. Та сума би, узимајући у обзир тренутну вредност имовине, била инвестирана у модернизацију и реструктурирање имовине“, наводи Варуфакис.

Замишљен је и инвестициони програм на три до четири године, што би резултирало, како је навео, додатном потрошњом од пет одсто БДП-а годишње, при чему актуелне макроекономске околности наговештавају позитиван мултипликатор раста изнад 1,5, који треба да подстакне номинални раст БДП-а до нивоа изнад пет одсто у наредних неколико година.

„То би онда изазвало и повећање пореских прихода и допринело фискалној одрживости, омогућавајући грчкој влади да примењује дисциплину у потрошњи без додатног смањења социјалне економије“, наводи он.

По том сценарију, додаје, примарни суфицит, који искључује отплату камата, временом би достигао магнитуду „космичке брзине“, како у апсолутним износима тако и процентуално.

Резултат би био да холдинг за годину или две добије банкарску лиценцу и тако се преобрати у развојну банку која може да прикупља приватне инвестиције за Грчку и да улази у заједничке пројекте са Европском инвестиционом банком, истиче Варуфакис.

„Развојна банка коју смо предложили би омогућила Влади да изабере која ће имовина бити приватизована, а која неће, истовремено гарантујући да ће изабране приватизације имати већи утицај на смањење дуга. Напослетку, вредност имовине треба да се повећа више него што је сума потрошена на модернизацију и реструктурирање, потпомогнута програмом јавно-приватних партнерстава чија ће се вредност повећавати у складу с вероватноћом будуће приватизације“, наводи он.

Варуфакис тврди да је тај предлог наишао на „заглушујућу тишину“, те да су министри финансија еврозоне и Тројка наставили да говоре да грчке власти немају веродостојне иновативне предлоге.

„Чим су они који владају ситуацијом видели да је грчка влада близу да капитулира пред свим захтевима Тројке, наметнули су Грчкој омаловажавајући, неинвентивни и штетан Тројханд модел. У тренутку прекретнице у европској историји, наша иновативна алтернатива је бачена у смеће. Сада је на другима да је поврате“, закључио је Варуфакис.

Танјуг

www.fakti.rs/globotpor/ellada/grcku-ce-dotuci-model-rasprodaje-drzavne-imovine-koji-je-bio-primenjen-za-istocnu

Прочитај без интернета:
1 глас