• У The New York Times-у изашла колумна Морин Дауд под насловом „Grandmama Mia!“. У том тексту су „баби“ на душу стављени „параноја, тајновитост, скандали и губитак е-мејлова у време док је била државни секретар“
  • Фавориту демократа за Белу кућу се спочитава и то што активно завлачи руке у свој добротворни фонд, што прима донације од арапских шеика чије су државе далеко од демократије. При том јој се саветује – ако заиста жели да помогне некоме- онда нека у добротворне сврхе потроши 2,5 милијарди долара које планира да потроши у кампањи. То је, узгред буди речено, рекордни буџет за председничку трку у САД
  • У мају је изашла књига Питера Швајцера „Кеш Клинтонових: Неиспричана прича, како и зашто су стране владе и бизнисмени помагали да се створи богатство Била и Хилари“ која је разоткрила да су Бил и Хилари добили милионе долара донација у свој добротворни фонд, при чему је само мали део тог новца стварно отишао у добротворне сврхе. А још је брачни пар узимао неоправдано високе хонораре за своја предавања – по неколико стотина хиљада долара за један наступ
  • Аутор тврди да је за „скромну суму“ од неколико милиона долара породица Клинтон помогла Росатому да успостави контролу над петином уранијумских резерви САД. Новац је наводно прошао кроз разне шеме. На пример, за свој наступ у Москви Бил Клинтон је примио 500.000 долара од руске банке „Ренесанс Капитал“

Пише: Александар АНТОШИН

        ГОВОРЕЋИ на свом првом предизборном митингу, Хилари Клинтон је обећала да ће заштити Америку од „руске опасности“ и да ће изаћи на крај „са уздизањем нових сила попут Кине“.

        Клинтонова сада изгледа као апсолутни фаворит у председничкој трци међу демократама, многи се кладе на њену победу. Међутим, није мали број ни оних који ће изаћи на изборе са идејом „било ко, само не она“.

        Зашто толико мрзе бившу прву даму?

        Ако прелиминарни (унутарстраначки) избори код републиканаца обећавају живописни шоу са жестоком борбом за улогу кандидата за председника САД, онда је код демократа све предвидљиво као у популарној серији „Како сам упознао вашу мајку“. Заправо, исход су нам испричали на самом почетку: иако до избора има још годину и по, практично нико не сумња да ће Демократску партију на њима представљати Хилари Дајан Родом Клинтон.

        Њој посебно представљање није потребно јер, према анкетама, њу зна 98% Американаца, а у каквом су бункеру последњих четврт века преседели преосталих 2% – науци није познато.

        Краљица не касни, краљица је задржана

        Да „бомбардују“ конкуренткињу – републиканци су почели унапред. Још прошлог лета је стартовала пиар кампања под слоганом „Још један Клинтон у Белој кући – бесмислено“.

        Млади стажисти, који обављају праксу у Националном комитету Републиканске партије, обучени у костиме џиновске веверице по имену HRC Squirrel (прва слова – иницијали бивше прве даме, squirrel – веверица) отишли су на Универзитет Џорџа Вашингтона, где се Клинтон управо појављивала, и делили летке. Слика веверице се појавила због игре на речи у слогану – јер, nuts се може превести као „ораси“, а може и као „бесмислица“.

        У исто време појавио се на Твитеру налог ове веверице, са духовитим коментарим на рачун имена бивше државне секретарке.

        У ствари, то су били тек мали угризи, за прави напад сви су с нестрпљењем чекали њену званичну кандидатуру.

        Чињеницу да ће 12. априла, тачно у 12:00 часова по њујоршком времену Клинтонова званично објавити своје амбиције, сви су унапред знали.

        Пре тога у једној од најстаријих сатиричних ТВ емисија –Saturday Night Live на NBC-у – прилично су исмејали бившу државну секретарку, позивајући се на њену сувопарност и ароганцију. Потом је у The New York Times-у изашла колумна Морин Дауд под насловом „Grandmama Mia!“.

        У том тексту су „баби“ на душу стављени „параноја, тајновитост, скандали и губитак е-мејлова у време док је била државни секретар“, уз оцену да је то већ „довело до лавине поређења са Никсоном“.

        У колумни је цитиран и добро познати Патрик Бјукенен који је такође упоредио Хилари Клинтон са Никсоном.

        Фавориту демократа се спочитава и то што активно завлачи руке у свој добротворни фонд, прима донације од арапских шеика чије су државе далеко од демократије, и уопште: ако Клинтон заиста жели да помогне некоме, онда боље да у добротворне сврхе потроши оних 2,5 милијарди долара које планира да потроши у кампањи. Ово је, узгред буди речено, рекордни буџет за председничку трку у САД.

Хилари Клинтон на свом првом предизборном митингу

        Ово је крајње интересантно, јер се NYT и NBC сматрају за медије блиске демократама. Још 2013. године републиканци су запретили да ће бојкотовати председничку дебату на NBC-у, ако не престану отворено да „навијају“ за Хилари. На тај начин, ови се подаци могу сматрати за „саморањавање“ и намеру да се унапред на Клинтонову свали све негативно, да би до избора, све то било заборављено.

        Међутим, „саморањавање“ је тек делимично – Клинтонова заиста има изузетно затегнуте односе са медијима, чак и са најоданијим. Наравно, пред крај кампање они (NYT и NBC) ће постати много пријатељскији, али док имају времена да протресу кости главном кандидату демократа – они ће са задовољством то користити.

        Узгред, када је коначно стигло подне у Њујорку, нове поруке Клинтонове на Твиттеру није било. Зато се појавила маса објава других корисника у стилу: ствари, очигледно, стоје веома лоше ако Клинтонова није у стању чак ни твит на време да пошаље.

        Њен штаб, који се налази у прстижном реону Бруклина, мистериозно је ћутао и није давао коментаре. Али, после два сата официјелна изјава је ипак уследила: краљица не касни, краљица се мало задржала.

        По овој епизоди се видело да Клинтонову не воле амерички медији, укључујући и потпуно либералане.

        Како  је то формулисала иста Морин Дауд: „арогантна, ружна и неприродна“. А поред тога, још и „баба“.

        У случају да буде изабрана на највишу државну дужност, она ће постати не само прва жена председник у историји САД, већ ће заузети и друго место на листи „најстаријих председника Сједињених Америчких Држава у тренутку избора“. Јер, испред ње ће бити само Реган.

        Приликом инаугурације, он је имао 69, а Клинтонова ће имати 68 година и четири месеца.

        Председнички мандат Вилијама Хенрија Харисона, кога ће Клинтон гурнути на треће место, трајао је само месец дана – од 4. марта до 4. априла 1841. године. Харисон је промрзао на киши током читања двочасовног инаугурационог говора, у којем је детаљно описивао како тачно планира да води Америку у наредне четири године.

        Од тада су говори председника САД посталикраћи, а у случају кише – над председником је морао да буде рашиени кишобран.

        Златне речи

        Међутим, током протеклих 175 година, медицина је много напредовала, а госпођа Клинтон изгледа прилично добро.

        Чињеница да је да њу често називају једноставно по имену – Хилари – јасно указује да поштовања вредне године демократског фаворита још увек покушавају да игноришу. У суштини, слабе стране бивше прве даме – су продужетак њених добрих страна, а и обрнуто.

        Дакле, њена победа на прелиминарним изборима се не доводи у питање – у Демократској партији тренутно не постоји нико ко би могао да јој се супротстави. Зато ће пажња Американаца бити фокусирна на републиканаце. То ће неминовно довести до поремећаја у информационој сфери – дискусијама између чланова „Велике старе партије“ биће поклањано знатно више телевизијског времена и новинског простора него „чајанци краљице Хилари“.

        Не сме се заборавити ни да се садашњи „републикански младић“, који активно покушава да се пробије кроз доминацију клана Буша није створио ниоткуда. Његова појава је директна последица разочарења Американаца у традиционалну партијску елиту.

        Председнички мандат Џорџа Буша млађег, како се ближио крају, се сматрао најгорим у историји САД. Обама је изабран под слоганом „председник наде“ и „председник промена“, али до краја свог боравка у Белој кући њега би требало назвати „председником разочарења“. Према неким анкетама, он је сустигао Буша-млађег као „најгори председник“.

        Све ово чини озбиљном потребу подмлађивања елите, а симпатије бирача се усмеравају на периферију странке у потрази за младим лидерима. За бирачима ка њима иду и спонзори.

        Захтев за подмлађивање елите долази не само од бирача са деснице, већ са левице (по америчкој класификацији). А госпођу Клинтон, којој је сјајану политичку будућност прорекао још Џими Картер крајем 70-их, тешко неко може назвати новим лицем у политици.

        Осим тога, у контексту потпуно формалних предизбора, све више пажње се посвећује скандалима око породице Клинтон.

        У мају је изашла књига Питера Швајцера „Кеш Клинтонових: Неиспричана прича, како и зашто су стране владе и бизнисмени помагали да се створи богатство Била и Хилари“.

        Судећи по материјалима објављеним у књизи, Бил и Хилари су добили милионе долара донација у свој добротворни фонд, при чему је само мали део тог новца стварно отишао у добротворне сврхе.

        Поред тога, брачни пар је узимао неоправдано високе хонораре за своја предавања – по неколико стотина хиљада долара за један наступ.

        Аутор тврди да је за „скромну суму“ од неколико милиона долара породица Клинтон помогла Росатому да успостави контролу над петином уранијумских резерви САД. Новац је наводно прошао кроз разне шеме. На пример, за свој наступ у Москви Бил Клинтон је примио 500.000 долара од руске банке „Ренесанс Капитал“.

        Натерани на оставку Јозеф Блатер – у поређењу са овим -изгледа као невино дете, кога је ђаво навео да украде слаткише из продавнице. Као ситница изгледа и скандал настао када је откривено да је државна секретарка Клинтон слала поруке не са пословног сервера, како то налажу правила тајности, већ са личног мејла. Стога међу демократама постоји забринутост да ће се током већег дела председничке кампање Клинтонова банално бранити од оптужби за корупцију, док ће њени противници из Републиканске странке – жестоко и конструктивно дебатовати о томе како изградити Америку.

        Шансе за трон

        С друге стране, председничког мандата Била Клинтона се Американци сећају са нескривеном носталгијом. У време отвореног светског тржишта дошли су до веома значајног повећања благостања, тако да ако су за нас 90-е биле „сурове“, за Американце су дефинитивно биле „благородне“. И врло је могуће да ће у овом случају Клинтонови спин-технолози успети да објасне бирачима да је све ново – уствари давно заборављено старо.

        Паралелно, Клинтонова марљиво покушава да се дистанцира од садашњих партијских лидера –  пре свега, од Обаме, али и од осталих. Она никако није подржала матичну партију на недавним изборима одржаним за Конгрес, иако је по свим законима пиара као лидер јавног мњења морала активније учествовати са мање истакнутим члановима партије и сијати белозубим осмехом.

        Њена тренутна кампања је изграђена на принципу „Ја сам са народом“.

        Клинтонова се константно појављује у јавности уз домаћице, мале бизнисмене, раднике и друге представнике реалног сектора економије, иако би појава ових људи била прикладнија на састанку са републиканцем из „Чајанке“ него са бившим демократским сенатором из Њујорка.

        Примање мита из Русије тек треба доказати, а веза Клинтонове с Волстритом је очигледна свима.

        Али, упркос свим оптужбама, тренутно шансе Клинтонове не изгледају лоше. Међутим, у каснијим фазама републиканци ће покушати да наметну такав темпо с којим ће се тешко изборити са садашњом политиком. Питање је једино: да ли ће републиканац-финалиста окупити око себе крајње подељено бирачко тело „Велике старе партије“, или ће гласачи тог дана остати код куће, написати друго име на гласачком листићу (америчко законодавство дозвољава да упишете било које име) или ће чак свој глас дати Клинтоновој. Тако нешто је могуће ако републикански кандидат буде, на пример, превише конзервативан.

        Наравно, нико од „слонова“ није заинтересован за растурање гласова. Одмах након објављивања кандидатуре Хилари, на почетној страници сајта „Велике старе партије“ појавио се банер „Stop Clinton“, који не захтева превод.

        Одмах је почело и прикупљање потписа за петицију Белој кући – забранити Хилари Клинтонкандидовање на изборима.

        А тим познатог америчког политичара Рона Пола је објавио видео снимак који циркулише по друштвеним мрежама са хаштегом #DefeatHillary (ПоразиХилари) а који почиње овим речима: „Који пут ће изабрати Америка? Да ли ће то бити пут у прошлост? Пут у  јуче? На месту где смо били раније? Хилари Клинтон – најгори облик Машине Вашингтона. Ароганција власти. Корупција и прикривање информација. Сукоб интереса. Неефикасно управљање, које доводи до трагичних последица. Машина Вашингтона је уништила амерички сан“.

        Пол у суштини заснива своју кампању на сталним нападима на Клинтонову, па је чак и истакао  слоган „Слобода, а не Клинтон“. И многи су га са задовољством прихватили, и не само републиканци: Пола симпатишу чак и неке демократе, а посебно је популаран међу младим људима.

        Са овом категоријом бирача бивша прва дама се нарочито мучи: слика арогантне и лицемерне „бабе“ из високог друштва може се сматрати непроменљивом.

        Превод: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/alter-america/hilari-klinton-i-prodemokratski-mediji-nazivaju-nadmenom-babom

1 глас