• ЧЕРОМИР АНТИЋ: Наши су јако лоши, а на говору велики. Њихова мудрост је само у Информеру и другим таблоидима. Ако хоће да узму оружје од Руса, онда треба да се вежу за Русе на разне начине и да се поуче како је Краљевина Србија, која је била много успешнија држава од било које Југославије и Србије, како је она водила такву политику
  • БРАНКО КРГА: Прича да Србија не треба да набавља дефанзивне системе ако се Хрватска не буде наоружавала, не стоји, јер Србија има застарела средства и треба да набавља савремене системе. Нашу одбрану и безбедност не треба везивати само за Хрватску, она је део – НАТО пакта
  • АЛЕКСАНДАР РАДИЋ: Нама је неопходно не само одбрамбедно него и офанзивно оружје и ја бих, рецимо, био срећан када бисмо добили неку навођену муницију, бар половни миг 29, борбене авионе, борбене хеликоптере и артиљеријске системе. Показана је нервоза: немојте да нас критикујете, ми (власт) радимо. Али, хајде да не стварамо више лажну слику, јер је Србија са једном и по ногом у НАТО!
  • МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ: Русија нема недоумица како да нам помогне, само је питање српске стране да одређене бенефите затражи. Рогозин је више пута подвукао да Србија треба да затражи конкретне ствари, а да Русија на то може брзо да одговори

         ПОСЕТА потпредседника руске Владе Београду донела је нова охрабрења, али и отворила и нека стара питања.

         Најважнија су:

         Шта је Александар Вучић тражио од наоружања за Војску Србије?

         Да ли та тајни списак укључује и ракетни зенитни систем С-300?

         Хоће ли се Вучић усудити да прихвати понуду Владимира Путина да Русија под повољним условима наоружа Србију?

____________________________________________________________________________________________________

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба

            Хрвати ће ракетирати Србију

          само ако им кажу Американци

  • Имали смо и изјаве Николића и Шутановца који су рекли да Србија више никада неће ратовати, а то значи да се неће ни бранити. Према томе, шта ће нам оружје? И шта ће нам војска, јер је то 600 милиона евра, врло много за нацију која исплаћује пензије из буџета. Другим речим, мислим да наши немају концепт шта желе

         НИСАМ сигуран да је код нас државна, војна, политичка и свака друга стратегија отишла даље од изборне кампање и новинских наслова.

         Хрватску воде екстремни националисти, народ је радикализован, велике силе су тамо подстицале најекстремније елементе и данас је фактор јединства однос према српској националној мањини. Свет виде црно-бело.

         Балкан је Европа између два рата, Србија је Немачка, они су Француска, Британија и Америка заједно. Међутим, Хрватска не би никада победила Србију, ни српски народ у Хрватској нити има подршку Америке за то.

         Хрватска се у овом тренутку не наоружава сама него је наоружава НАТО. Онај ко води у Хрватској кампању против Србије треба да зна да то не ради у име Хрватске, јер та земља не може сама да ратује против Србије и не би ни могла да победи Србију јер јој то не би дале силе које су у Србију улагале новац и не желе да изгубе новац зато што неко у Хрвтској жели да надокнади 800 година историје.

         Чуди ме да наши политичри овако поступају.

         На делу су јако лоши, а на говору велики. Њихова мудрост је само у Информеру и другим таблоидима.

         Ако хоће да узму оружје од Руса, онда треба да се вежу за Русе на разне начине и да се поуче како је Краљевина Србија, која је била много успешнија држава од било које Југославије и Србије, како је она водила такву политику.

         Ако хоће да их Русија наоружава, нека се јаве када буду чланице Евроазијске уније и били сигурни да ће као такви моћи да се одрже у региону. Јер, ми водимо проевропску политику, људи који нас представљају пред ЕУ су већи заговорници НАТО него неки хрватски политичари, а онда се, као, наоружавамо у Русији. То је бесмислица.

         У крајњој линији, наша војска је реформисана по узору на НАТО.

         Друго, та идеја наоружавања треба да се посматра кроз чињеницу да они нису јасно рекли шта желе. Имали смо и изјаве Николића и Шутановца који су рекли да Србија више никада неће ратовати, а то значи да се неће ни бранити. Према томе, шта ће нам оружје? И шта ће нам војска, јер је то 600 милиона евра, врло много за нацију која исплаћује пензије из буџета.

         Дакле, мислим да наши немају концепт шта желе. Њима Руси нешто понуде, они морају да обнављају војску, још немају обавезе према НАТО као Хрватска (која мора да плати за сан који су им дали да су победили у рату, а нису, сем ако Блајбург не рачунају за победу) па сад кад им кажу да морају да увезу ракете средњег домета, они увозе. Али, јел` неко стварно мисли да ће Хрвати да гађају Србију, сем ако им не кажу Американци?

________________________________________________________________________________________________________

Бранко КРГА, бивши начелник Генералштаба

          Поводом оружја контактирамо и са

                  другима, не само са Русима

  • Да ли ћемо нешто узимати (укључујући С300), то не знам јер нисам повезан са политичким и војним структурма, али је чињеница да Србија јако дуго није набављала озбиљно наоружање, а свака одговорна држава мора да води рачуна о својој безбедности

         НЕ ЗНАМ списак наоружања о коме се говорило са једне или друге стране, већ пратим преко медија, и, колико се могло чути, реч је била о ПВО, авијацији и хеликоптерима.

         Не верујем да се говорило о набавци ракета и сличном.

         Прича да Србија не треба да набавља дефанзивне системе ако се Хрватска не буде наоружавала, не стоји, јер Србија има застарела средства и треба да набавља савремене системе. Нашу одбрану и безбедност не треба везивати само за Хрватску, она је део – НАТО пакта. Али, не ради се само о томе, већ и претњи која нам долази од тероризма и других опасности.

         Да нам се не би догодио нови рат морамо да имамо респектабилан ниво безбедности.

         Поводом наоружања контактирамо и са другима, не само са Русима, али наша земља нема никакву обавезу према НАТО јер нисмо чланица па да се морамо придржавати норматива које НАТО намеће. Имамо само обавезу да поштујемо споразум о подрегионалној контроли наоружања где су дефинисани критеријуми по формули 5-2-2. Других ограничења у набавкама, дакле, немамо!

         Сад, да ли ћемо нешто узимати (укључујући С300), то не знам јер нисам повезан са политичким и војним структурма, али је чињеница да Србија јако дуго није набављала озбиљно наоружање, а свака одговорна држава мора да води рачуна о својој безбедности.

         Подвлачим, то нема везе (само) са тиме да ли Хрватска нешто набавља или не.

____________________________________________________________________________________________________

Александар РАДИЋ, војни аналитичар

          Стално се прича о наоружавању,

            а од 1991. нисмо добили ништа

  • Дебела је књига односа Београда и Москве у смислу покушаја да се договори трговина, али никада ништа нисмо купили, изузев нешто резервних делова или договорених ремонта. То је мршаво. Дакле, велики је раскорак између реалних резултата и онога што се српској јавности привиђа – да је дошла некакава тахника, али се то крије. Али, сад је права шанса

         СПИСАК је, наравно, поверљива информација, а неки медији су олако потурили информацију као да су неке ствари извесне. За сада је само отворена могућност да српска страна истакне предлоге, а то се ради у преговорима који још нису почели. Ту неће бити пресудна политика, него новац.

         Увек када се прича о наоружању, пресудан је новац, што је знала и југословенска војска која је своје наоружање на Истоку плаћала житом, кукурузом и другим пољопривредним производима. Чак и у оно идеологизовано време, војска је желела западно оружје, али је куповала руско, јер је могла да га добије за пољопривредне производе. А, од 1991. нисмо добили ништа!

         Дебела је књига односа Београда и Москве у смислу покушаја да се договори трговина, али никада ништа нисмо купили, изузев нешто резервних делова или договорених ремонта. То је мршаво.

         Дакле, велики је раскорак између реалних резултата и онога што се српској јавности привиђа – да је дошла некакава тахника, али се то крије.

         Сад је права шанса. И волео бих да наша Влада предузме нешто конкретно. До сада имамо само низ обећања, при чему, ако о томе поставите питање људима из власти, они заузму арогантан став.  Вучић је 2012. створио слику као да је све већ пред свршеним чином, а онда је речено: немамо пара. Од тада је прошло три године! Крајем 2015, пред одлазак Вучића у Москву, појављује се информација да ћемо тражити оружје. Сада је дошао Рогозин да отвори причу. Све остало је настојање власти да у јавности створи слику како је све договорила.

         У реалним сценаријима, које захтевају безбедносне претње, нама је неопходно не само одбрамбедно него и офанзивно оружје и ја бих, рецимо, био срећан када бисмо добили неку навођену муницију, бар половни миг 29, борбене авионе, борбене хеликоптере и артиљеријске системе.

         Знате, показана је нервоза: немојте да нас критикујете, ми (власт) радимо. Али, хајде да не стварамо више лажну слику, јер је Србија са једном и по ногом у НАТО!

_________________________________________________________________________________________________________

Милош КНЕЖЕВИЋ, уредник часописа „Национални интерес“

           Имаћемо деодређено стање, са

         куповањем оружја на обе стране

  • Иако би захтев Србије за оружање наишао на руску сусретљивост  (једина ограда би можда била цена), Вучић има ограничења у томе што на путањи укључивања у ЕУ и (хипотетички) у НАТО , ослонац у наоружавању мора да потражи на – западној страни. Нема примера у ЕУ и НАТО да је нека земља у погледу војне доктрине и наоружања ослоњена на Русију

         МОЖЕ се претпоставити да је у српско-руским односима најважније начело да Руси не могу бити већи Срби од Срба, уз једну корекцију да у дипломатској арени ипак има Срба!

         Наши савезнички и пријатељски односи су историјски кристално јасни, али повремено постоје и дилеме које се јављају зависно од естаблишмента. Русија нема недоумица како да нам помогне, само је питање српске стране да одређене бенефите затражи. Рогозин је више пута подвукао да Србија треба да затражи конкретне ствари, а да Русија на то може брзо да одговори.

         Пре свега, реч је о руском енергетском потенцијалу и питању одбрамбене и безбедносне способности Србије која је последње две деценије умањивана.

         Иако би захтев Србије за оружање наишао на руску сусретљивост  (једина ограда би можда била цена), Вучић има ограничења у томе што на путањи укључивања у ЕУ и (хипотетички) у НАТО , ослонац у наоружавању мора да потражи на – западној страни. Нема примера у ЕУ и НАТО да је нека земља у погледу војне доктрине и наоружања ослоњена на Русију. Све те земље су уграђене у западни војно-индустијски и војно-безбедносни контекст.

         Најреалније је да ћемо имати неодеђено стање у коме Србија набавља оружје и на Западу и на Истоку,  а од Русије и оно што Запад није склон да нам да. Тако се јача утицај Русије на Централном Балкану, а у исто време би се уравнотежила слика Централног и Западног Балкана, у коме се Хрватска појављује са амбицијама локалне силе која је у предности над Србијом. Тако би Србија била инфериоризована!

          Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/hoce-li-se-vucic-usuditi-da-prihvati-putinovu-ponudu-da-naoruza-srbiju

Прочитај без интернета:
1 глас