Чувши јучерашње „јеванђеље“ по Вучићу како нам више није тек непријатно

добро, већ оргазмично феноменално и да је питање тренутка када ћемо престићи Немачку (док пишем сасвим могуће да смо већ престигли), Мансул ал Дајфи, затврореник из Гвантанама на „привременом“ робијању у Србији пожалио се како му је овде горе неголи у чувеном америчком мучилишту на Куби!

– Чекајте, како то мислите горе после свега што сте преживели у Гвантанаму- пренеражено је упитала новинарка и сама осећајући дашак оргазмичког лахора живљења у Србији?

– Ја сам поштени терориста а не будала и захтевам да будем враћен у Гвантанамо јер ово постаје неиздрживо- одговорио је натурализовани робијаш у даху, бризнувши потом у плач.

– Па, шта Вам то раде?! Коју врсту мучења применљују када вапите за старим „добрим“ затвореничким данима?! Вода, батине, ускраћивање сна, Вулина..?

– Не, нажалост ништа од тога већ вести, нон- стоп вести и на вестима ОН! Страшно, мучно, трагично! Ја сам поштени терориста и хоћу такав третман, бре!

– Какве вести, који то ОН?!

– Свакакве вести и у њима увек ОН! Чувари ме терају да гледам најпре јутарње, па подневне, послеподневне, вечерње и на крају да пред спавање препричам шта је све Вучић обишао, отворио, обећао, спасио, породио, ископао, закопао, оживео, ухапсио, потписао, отписао, написао, повећао, смањио, какво ће време бити сутра уколико дозволи сунцу да изађе…терали су ме чак да статирам у оном споту у авиону и бацакам се лево- десно док се ОН не пробуди из ноћне море…не могу вишееееее, помагајте, пуцајте, било шта само ме вадите одавде!

– Зар је заиста толико неиздрживо?!

– И више од тога, мучили су ме гледањем макете „Београда на води“ а онда и да положим капару од 100 евра за дуплекс с роком усељења одмах а најкасније за 25 година у „сивој фази“; терали да се представљам као страни туриста којег је привукла стодневна новогодишња расвета; тражили су од мене да изигравам Арапина заинтересованог за приватицазицју ПКБ-а и још неких фирми; инсистирају да играм наградну игру с фискалним рачунима; водили су ме да упознам Мају Гојковић, Зорана Бабића, Јоргованку Табаковић, Николу Мартиновића; терали да признам како сам ја заправо неки комплетни идиот из врха градске власти који је наредио некакво рушење у по бела дана; нагварали да признам како сам ја тај из ЕПС-а који је покрао народ на рачунима за струју; тврдилии да сам ја неки Космајац; да сам ја на слици са Душаном Спасојевићем а не Златибор Лончар; да се због мене срушио неки војни хеликоптер; да сам убио неку певачицу и пуцао по Србији још стотинак нерешених пута; терали су ме да изигравам дете које извлачи из сметова, неку бабу која чека од пет ујутру да је Вучић прими па кад изађем да изјавим: „Имам 80 година и престала сам да се надам било чему али ми је овај блажени полубог вратио веру у живот рекавши да ћу за две најкасније две и по године имати десет година мање а највероватније ћу поново добити и циклус па ћу моћи да рађам…“

5– Станите, станите… То што говорите је страшно и да се слуша а камоли преживи, јесте ли сигурни да…

– Јесам ли сигуран шта?! Па, погледајте- чланска карта, материјални доказ, чак су ме водили и на главни одбор СНС-а да гласам за Вучићеву кандидатуру, а онда терали да се и ја кандидујем уколико и Николић учини исто и да скандирам: „Желим да робијам у Србији коју Александар Вучић оргазмично- визионарски води напред, а не у казамату којим ће владати Николић“; претили су да ће ме тај исти одликовати уколико одбијем све…

– Пакуј се, водимо те назад у Гвантанамо!

– Е, сад не могу, сутра сам нови инвеститор, већ сам задужио камен темељац, а за прекосутра је планиран још један државни удар па треба у име терориста да дам изјаву како осуђујем покушаје дестабилизације и рушења Александра Вучића, јер иако сам терориста одлично знам ко једини може да одведе Србију у боље сутра и обезбеди регионалну стабилност, а морам и да учествујем у још једној рунди преговора с Приштином- дублирам српску делегацију, и10 овако су потписали све треба неко само да се слика и понови оно: „Не пристајемо ни на какве ултиматуме- Косово и Метохија су срце Србије, осим ако немате ћевапе на кајмаку, онда ћемо то и „шопску“ салату а Заједницу српских општина увалите неком и овако је бајата“…

– Па, колико да Вас сачекамо?!

– А, зашто ме не питате колико ће концесија за Аеродром „Никола Тесла“ донети профита Србији и колики је суфицит уместо што инсистирате на питању: „Да лу су Кебине обраде боље од оригиала „Стонса“, а“?!

– Молим?!

– Видите, почео сам и да звучим као ОН!!! Упомоћ, хоћу електрошокове, батине, мучење водом, неспавање…све оне ситнице које су живот у Гвантанаму чиниле тако једноставним и лепим!

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-menjam-slobodu-u-srbiji-za-robiju-u-gvantanamu.html

6 гласовa