ПОКРЕТ ЗА СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ

Слободана Јовића 43Б, Београд

     

                  

Чудно је, колико постоји у Србији незнања када су у питању Хрвати.

Код обичних грађана,то нас не чуди. Али нас чуди код неких којима је то посао. Додуше, учена је и још се учи лажна историја како даљња, тако и ближа, па ето можемо их донеклен разумети.

Постоје они Хрвати по диктату загребачког Католичког конгреса из  1900. године, а то су заправо Срби католици (тако су се писали до 20 века). Има их у Хрватској oкo 80 %, осталих 20% су похрваћени

Немци, Италијани, Чеси, Maђари, Словенци, Словаци, Русини и други.

Хрвати су једна гемишт нација, коју су протежирали Ватикан и бечки царски двор. Као и Римокатоличка црква. Ту гемишт нацију држи на окупу мржња према нацији свог порекла. Као конвертити, они су увек сигурна батина у туђим јаким рукама. То су били бечком двору, Хитлеру и сад НАТО-у и то ће бити и убудуће – било коме.

Пре неколико година је Институт за генетику у Загребу донио закључак; да Хрвати по генима потичу од Срба. Они, да би то мало камуфлирали, јер их је срамота да признају да су наши рођаци, па су формулисали – Хрвати потичу од Срба из 10.века. Није врат него шија.

Што се тиче усташког унука Милановића и он се очито мало камуфлира, јер је српског и имена и презимена. Да му је деда био усташа, то му треба веровати на реч. Огромној већини Хрвата, дедови су били усташе, само неки то крију, неки јавно говоре – попут Зорана Милановић. Милановић спада у категорију покатоличених Срба. У његовом подинарском крају до прогона 1995. г су постојали Милановићи православни и Милановићи који су променили веру за вечеру, а то су урадили између осталих и Зоранови преци. Сви ти који су променили веру, они су приступили западној цивилизацији.

Он се ухватио усташовања пред изборе, јер га то води у фотељу хрватског премијера. Он добро зна; кога у Хрватској не подрже проусташке снаге и католичка црква, да тај губи изборе.

Што се тиче левичара и десничара код  ткз Хрвата, ту нема никакве разлике, када су у питању Срби и Србија. Уосталом, зар његова партија није наследница Савеза конуниста Хрватске, чији су руководиоци били: Хебранг, Крајачић, Савка, Трипало, Бакарић, Пиркер Рачан и остали титоисти и следбеници 4. дрезденског конгреса КПЈ.

Зна се добро, да су Бакарић, Хебранг, Копинич, идр. мирно живели у Павелићовој усташкој утврди Загребу, скоро цели други светски рат. Нико их није дирао. Зашто? За све то је знао и “друг“ Валтер – Тито.

У доба титоизма у СР Хрватској, Милановићеви  претходници су; 1971. г сви заговарали, неки јавно, неки тајно, МАСПОК.

Осамдесетих година 20 века, увели су, уместо до тада званичног српско-хрватског језика, хрватски језик, избацивши српски, иако је то заправо српски језик. На упоран захтев неких српских комуниста, дозволили су да се у српским срединама језик у школама зове хрватски или српски.

Сада се неки чуде. Чему? Па зар СКХ није довео на власт проусташку ХДЗ странку Фрање Туђмана. Зар СКХ  није преварио национално несвесне Србе у Хрватској на изборима 1990.године, који су им бјанко дали гласове, а они окренили ћурак.

Исти ти хрватски левичари су гласали за разбијање СФРЈ и за избацивање Срба из Устава СР Хрватске као равноправног и државотворног народа.

Част малобројним поштеним Хрватима. Кажем малобројним, јер хрватски левичари и усташе не разликују се много. Како би рекао наш крајишки народ: “једни кољу, други, у белим рукавицама, даве“. Зло Србима је загарантовано и по једнима и по другима!

Они српски властодршци који наседају на приче Срба сарадника Фрање Туђмана, који су свесно прихватили да Срби буду нико и ништа у Хрватској и даље ће се зачуђивати разним Милановићима.

Посебно нас чуде изјаве о Милановићу оних који планирају подизање споменика свом узору и учитељу Слободану Милошевићу. Истом оном који је нас Србе Крајишнике, заједно са руководством са Пала, издао 1995. године. Милошевић се у све мешао у РС Крајини. Када је требао помоћи, није нам помогао, иако га је обавезивао Венсов план, којег нам је наметнуо преко својих служби и неких Крајишника, који су више веровали њему него потребама за слободом сопственог народа.

Милановићево усташовање са правом критикују и они ЈУЛ-овци, који су Вола пекли на Ади циганлији, тог 1. маја 1995.г, док су разни Милановићи тенковима газили Србе у Пакрацу и Окућанима.

Када су умни људи причали; да се Србија брани у Книну, читај у Крајини, београдска чаршија се томе исмејавала. После издаје Крајине, дошла је на ред Србија. Знамо добро, што се десило.

Сада се неки чуде! Па Милановић се осећа јак, јер му је НАТО иза леђа. Уосталом, србијански властодршци одавно сарађују са злочинцима из НАТО, па шта су подузели да се Срби врате својој кући у Српску Крајину? Наравно, ништа! Исти тај НАТО нас је заједно са Хрватима истерао са наших огњишта, отцепио КиМ из Србије, озрачио Србију осиромашеним уранијумом и ови са њима сарађују – као да се није ништа догодило. Алал, вера “мајстори“!

Зашто председник и премијер Србије не поставе питање Републике Српске Крајине хрватским властодршцима?

Зашто не траже да Хрвати врате отету Српску Крајину?

РС Крајина је српска земља одвајкада! У Аустрији и Аустроугарској је српска Војна Крајина имала аутономију 447 година. И то онда када је Хрватска била једна мала кметовска безначајна покрајина у царству.

Шта то не кажете светским државницима?

Ћутите ко заливени! Изненађују вас испади Милановића.

Па то Хрвати у великом проценту мисле од 1.12.1918.године. Некад ћуте, а некад јавно говоре и то када им “западни пријатељи“ шапну.

Како је Милановић иступио и хвалисао се са усташтвом, присутним усташама, тако се већина Хрвата хвали. Уосталом нема никакве разлике између хрватских усташа из 2. светског рата и ових њихових унука “бранитеља“ из 1995. г, са којим је Милановић оргијао.

Да је којим случајем Србија урадила Хрватима оно што су они урадили нама Крајишницима деведесетих година, где је од скоро милион Срба и Југословена (Срба) остало 180.000, они би проблем дигли до неба. Не би ћутали, као што ћуте београдски владари! Прогон би се свугде истицао, све док се не реши. А ви господо? Ћутите!!! Да се не би  замерили “пријатељима“. Неки су им се још извињавали. Шта друго рећи него велика срамота!!!

Ви не смете да тражите Крајину! Исте су  газде и вама и Хрватима!

Ви жарко желите бити у њиховом друштву у Европској унији. Наш народ каже: “ко је луд не буди му друг“. Ви хоћете њих у друштву. Зашто? Господо, лако вам се овде по медијима јуначити!

Додуше, јуначили сте се ви и по РС Крајини до 1995. године, иако то од вас нико није тражио, нити је желео. Долазили сте сами да нам “успоставите ред“. Што сада не идете тамо са том намером?

Будимо реални; да за многе лоше ствари нама Србима што су се издешавале у задњих 100 година је узрок српска непромишљеност, наивност, лакомисленост и међусобна несолидарност.

Није никакво чудо што су се код нас Срба примиле по Србе накарадне одлуке 4. конгреса КПЈ из 1928.године.

Све што нам се издешавало од њега до данас су тада пројектоване фамозне одлуке; да ће се борити за разбијање КСХС, те стварање независних држава; Хрватске, Словеније, Албаније, Македоније, као и борба против наводне великосрпске хегемоније. Што је најгора ствар, да су већину од 25 делегата тог конгреса чинили Срби и да су чинили и већину у руководству. Да неко ради у корист своје штете, нико не може, као ми Срби. Још нисмо никог од србијанских властодржаца чули; да се ограђују од  погубних одлука 4.конгреса КПЈ из Дрездена.

 

У Београду, 26.08.2016.                       

Председник, проф Рајко Лежаић, дипл.инж

Прочитај без интернета:
6 гласовa