Београд – Милан Лане Гутовић, доајен нашег глумишта који је у чувеној „Белој лађи“ отелотворио лик бескрупулозног политичара Срећка Шојића, у интервјуу за „Ало!“ говори о актуелним политичким актерима, о томе куда данас плови „бела лађа“ звана Србија, о својим очекивањима и емоцијама пред Генералну скупштину Унеска, која ће у наредним данима донети коначну одлуку о пријему окупираних територија…

Током овог месеца, Генерална скупштина Унеска донеће коначну одлуку о томе да ли ће Косово постати члан те организације. Каква су ваша очекивања и емоције пред тај дан?

Бићемо побеђени. Једна изговорена лаж се тешко одржи ако није подупрта с још неколико лажи. Свака од тих лажи „подупирача“ тражи своје подупираче. У овом низу лажи и лажи „подупирача“ нашла се и моја домовина. Ако се искључи ово моје „тупљење“, остаје ми само дневна доза туге због неизрецивог губитка.

Шта би било с нашим светињама уколико би пале у руке онима који су их годинама уништавали?

У том смислу немам неко посебно мишљење о Албанцима, које би се разликовало од мишљења које имам о Хрватима, Словенцима, Американцима или Енглезима. Светиња Америке, која се зове Аламо, за мене не представља ништа. Витези округлог стола су за мене само литерарни појам. За мене Грачаница није ниједно од тога. Она је мени светиња, али само мени. Њима није нити би требало да буде.

Куда у овом тренутку плови „бела лађа“ звана Србија?

У овом тренутку не плови. Тачно је да из дневника у дневник „бела лађа“ има све веће успехе и да на неким листама све више и више напредује, али за сада не плови.

Да ли је Шојић само битанга или је можда морални идиот који не осећа разлику између добра и зла?

Неее. Он је само битанга, идиоти имају далеко веће функције.

Како бисте са по једном реченицом описали премијера, председника и опозицију? Ко вам је најдражи?

Нисам убеђен да би се други у овој ситуацији понашали другачије. Можда би код тих других било неких нијанси у степену неспретности, безобразлука и манипуланства, али резултати би били исти. Ни међу овима, а ни међу тим другима не бих могао да изаберем „најдраже“.

Све више глумаца одлази у водитеље? Да ли то значи да је глумачка професија у кризи?

Ако глумци одлазе у водитеље, то значи да су водитељи у кризи.

Какав је положај младих глумаца у Србији?

Има их много, а мало посла јер не само да немамо довољно позоришта већ немамо ни публике.

А за културу, као по обичају, издваја се најмање новца?

За то ваше „откриће“ није потребно мене да питате било шта. Питајте министра.

За крај, како објашњавате феномен што практично цела Србија гледа ријалити програме?

Као део пропасти.

Да ли бисте себе могли да замислите на месту министра културе?

Министри се именују, а не кандидују. То је једино добро када су министри у питању. Одговарају само ономе који га је на то место поставио. Када бих се нашао у ситуацији у којој ме неко поставља на неку функцију, мислим да бих ту функцију прихватио. Кандидовање претпоставља такмичење с неким и надгласавање чланова комисија, којима бих био касније дужан неку услугу када постанем функционер. На то нисам спреман.

Јелена Ђондовић / Ало

www.vaseljenska.com/intervju/idioti-su-na-funkcijama/

Прочитај без интернета:
3 гласa