Општина Грачаница“ је основана само два дана после самопроглашење независности од стране сепаратиста са КиМ а званично постоји од новембра 2009. године када јој је припојено 16 српских села централног Косова у којима живи преко 25 хиљада, претежно Срба, око 87% али се на њеном званичном сајту уопште не може назрети ни да ту живе Срби, па се и за манастир Грачаница не каже да је понос српског већ „ свог народа“.

Треба рећи да су тзв., „општине“ по законима „Републике Косово“ основане у време владавине Бориса Тадића и ДС. Статути тих „општина“ написани су на српском језику без граматичких грешака по чему су апсолутно јединствени као документа ове творевине. Примера ради, тзв., „Устав Косова“ у свом преводу на српски језик има преко 4.000 језичких грешака а иста је ситуација са свим „званичним“ документима која се издају до данас укључујући чак и она која објављују квази-институције које воде локални Срби а у којима је веома присутан локални дијалект кога у „статутима“ ни у назнакама нема.

У статуту „Општина Грачаница“ наводи се да она извршава све њене надлежности „у потпуној сагласности са Уставом и законима Косова“. За оне којима ни ово није довољно постоји члан 6 статута:„Општина има своје симболе који се усвајају и мењају од стране Скупштине општине, сходно уставним и законским одредбама Републике Косово и не личе на симболе других држава или општина у Републици Косово или ван Републике Косово“. Да стави тачку на сумњу ту је члан 7: „Печат округлог облика садржи по ободу, великим словима, тројезични назив „Република Косово“, и тројезични назив „Општина Грачаница“.

„Формирањем нове општине грађани српске, ромске и остале националности које живе на овом простору добили су велике могућности за запошљавање као и за повећање стандарда људи који живе у новој општини“ закључује се у делу текста о „општини“ на њеном званичном сајту.

На највишем нивоу, и ове године је прослављен њен дан и то у друштву високих државних и црквених представника Србије који су присуствовали „Свечаној академији“ у Дому културе чији је директор Живојин Ракочевић који је као студент током 90-тих у Приштину дошао из Мораче у Црној Гори, а касније као главни и одговорни уредник КИМ радија, у годинама које ће уследити преотетог од Епархије РП и СНО централног КиМ, успео да се наметне као „битна личност“ и „новинар и песник са КиМ“. Извесно време провео је као члан РРА а недавно смо имали прилике да га видимо као човека иза кога су у необичној симбиози уједињено стала два највећа новинарска удружења у Србији УНС и НУНС предлажући га за члана Агенције за борбу против корупције, не у албанским већ у државним институцијама Србије. Упадљива је чињеница да сви српски интереси за које се борио, до данас су потпуно поражени а он је и даље врло утицајан у овој средини и високо котиран у државним институцијама.

Тој академији присуствовали су „поред водећих људи Општине Грачаница на челу са председником општине Владетом Костићем и потпредседником Владе у Приштини Бранимиром Стојановићем, и владика Рашко-призренски Теодосије, директор канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић, који је у Грачаницу дошао како би на дан те општине пренео поруку председника Владе Републике Србије Александра Вучића да је Србија чврсто уз своје грађане који живе на простору Косова и Метохије“.

др Зоран Чворовић

Професор Правног факултета у Крагујевцу, стручњак за Црквено право, др Зоран Чворовић, за Магазин Таблоид оцењује да „то говори да су српска државна власт и, нажалост, појединци у Српској Цркви прихватили улогу коју им је доделио НАТО пакт. Да организују и учествују у једном трагикомичном позоришном комаду чији је режисер Западна алијанса а који се зове ‘српска аутономија под албанском влашћу’ који је почео да живи од тренутка када су београдски властодршци, да би купили заштиту Западног фактора и обезбедили свој останак на власти, потписали Бриселски споразум и отворили врата укидању српске државе на КиМ. Више се не говори о очувању државе Србије већ о очувању српског народа на Косову и Метохији. То више него јасно говори да су они који су прихватили да успоставе границу на Јарињу и Мердару, који су укинули српске судове, прихватили документа, таблице и дипломе такозване државе Косово, свесни чињенице да су својим рукама уништили државу Србију на КиМ, или оно што је од ње остало после 1999., каже Чворовић који ово види као прославу у „другој држави“.

„…Сви ови догађаји који су протеклих дана издешавали од обележавања славе, па преко других светковина, у ствари обележавају живот једне националне мањине на територији коју су властодршци из БГ изручили србоубилачкој Тачијевој држави тзв ‘Републици Косово’. Прослављање дана ‘Општине Грачаница’ која је јединица локалне самоуправе у албанској лажној држави Косово је у ствари прослављање саме те ‘државе’, јер је та локална самоуправа створена на основу Устава лажне државе и она је саставни део тог правног ситема. То значи да су представници Владе Србије, који су тог дана били у Грачаници, потврдили и дали посредно легитимитет тој и таквој ‘држави’ „, недвосмислено истиче Чворовић.

С обзиром да је дан ове „општине“ православни празник Мала Госпојина, слава самог манастира, у њему је пререзан славски колач а чин су обавили неканонски владика Теодосије и албански „градоначелник Општине Грачаница“ Владета Костић. У последње две до три године они су чак и награђивани у више наврата од стране Епархије рашко – призренске.

Први званични догађај, коме је покровитељ била шиптарска „Општина Грачаница“ биле су Видовданске свечаности годину дана по протеривању владике Артемија 2011. године када је укинут назив сусрета писаца „Песничко причешће“ а замењен „бденијем“. Тада је градоначелника Грачанице, Бојана Стојановића, у срдачном сусрету пред манастиром благословио патријарх Иринеј захваљујући се на подршци коју је пре њега овом догађају пружала држава Србија. Многе званице бојкотовале су догађај и одбиле да присуствују те су награде подељене формалности ради како се не би у јавности видео овај дебакл.

Патријарх Иринеј се захваљује и благосиља градоначелника општине по законима такозване „републике Косово“.

Ове године је о прослави „дана Општине Грачаница“ вест осванула и на званичном сајту СПЦ уз пуно признање легитимитета представника шиптарских институција. [КЛИК ОВДЕ]

Током дана обележавања уприличено је полагање камена темељца за парохијски дом при једном, и објављен „почетак радова на последњој фази изградње“ другог православног храма. Радове су симболично започели службеници квази-институција у Приштини који су истовремено и највиши функционери СНС на Косову и Метохији. Чворовић и ово сматра сличним понашањем попут представника српских државних власти па каже:

„…Чинови и радње у погледу финансирања светковина и обнове цркава личе на помоћ мањинској заједници од стране већинског народа у својој држави. И ту чињеницу, нажалост, прихвата узурпатор трона Епарије рашко – призренске, Теодосије. Али у сваком националном питању морамо да будемо потпуно поштени, а посебно ако је у питању борба за Косово и Метохију. Поштење у овом случају значи да морамо да се вратимо на 2010. годину и да се сетимо насилног уклањања владике рашко-призренског Артемија који је био оптужен да је некооперативан човек који није спреман да прихвати ‘реалност’, како су се изјашњавали амерички званичници и ондашњи прваци жуте коалиције у Београду. Уместо таквог владике који није прихватао ‘реалност овога света’, посебно под НАТО протекторатом на КиМ која му је била ништа и коме је реалност живота по Христу и наших светитеља била све, дошао је човек који је спреман да се поклони сили овога света и да ту силу прихвати као реалност. Тако смо добили владику Теодосија и у његовом лику образац људи који ће заузети и државна места а који су у име прихватања ‘реалности овога света’ и спремности да се поклоне неодољивој моћи зликовца, па и да изруче КиМ. После доласка кооперативног владике у црквеној, уследила је смена и у државној структури. Уместо недовољно кооперативних „жутих“, дошла је нова екипа која је спремна да уради оно што њихови претходници нису били спремни а то је да потпишу Бриселски споразум којим је држава Србија признала сувереност такозваној ‘Републци Косово’, признајући јој способност да закључује међународни уговор, сами Бриселски споразум којим се одричемо суверенитета на КиМ, чиме је држава Србија пристала на повлачење својих органа“.

Шта је била алтернатива?

„Пре свега црквени оци су морали да дају пример да борба против зла онако како је Његош говорио ‘ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к’ познанију права, то је људска дужност најсветлија!’ је света дужност сваког православног Србина и да у тој борби не постоји компромис који се назива прихватање ‘реалности овога света’. А за таквим црквеним оцима морали су да следе наши државници и да косовски проблем држе отвореним, замрзнутим до геополитичке промене која се после ситуације у Сирији, јасно назире.

Борба против лажне државе Косово не води се на нивоу Међународно правног признања, једну државу не чини државом Међународно правно признање друге државе, нити број држава који ће је признати већ је државом чини то да ли је она суверена на читавој својој територији!

Значи да ли она читаву своју територију ефективно контролише, њена полиција, њено правосуђе, њена царина, њени порески органи. Лажна држава Косово није држава све док не контролише сваки педаљ територије.

http://www.spc.rs/files/u5/2016/09/qq2a1930_resize.jpg
Теодосије и представници СПЦ са замеником тзв „премијера републике Косово“, Бранимиром Стајановићем, „бране“ цркву.

Зато је држава Србија са својим органима, својим правосуђем, својом полицијом, здравственим и школским системом, својим банкарским и финансијским системом морала да буде присутна макар у једној општини на Косову и Метохији и у тој мери Косово не би било суверено и ту се води борба против ове лажне државе. Насупрот томе српска држава се повлачи, повлачи свој апарат принуде са Косова и тај простор попуњава лажна албанска држава а нама се баца прашина у очи да се борба за КиМ води у страним престоницама спречавањем повећања броја признања лажне државе Косово. Ту се не води борба, већ на терену субверзијом против њених органа , ширењем властитих државних органа. Колико је држава Србија присутна на КиМ у тој мери лажна држава Косово није суверена.

Међутим за такву националну радњу, и у држави и у цркви, потребни су људи који су спремни на жртву. Нажалост, у тешком тренутку одбране Косова и Метохије ми смо добили људе који су по цену останка на власти, било у држави или Цркви, спремни да дигну руке од Косова и Метохије. Њихова борба свела се на борбу за културна, економска, духовна права једне мањине. Све ово и те како подсећа на борбу за мањиска права Срба у Независној држави Хрватској. Данашњи српски политичари на КиМ су по свом профилу наследници профила Милорада Пуповца који се доследно борио против елемената државности Републике Србије у Хрватској, борио се против Републике Српске Крајине зато што је био заступник мањинских права Срба а не српске државности због чега је био и те како прихватљив за хрватску врхушку. Такве Пуповце смо ми данас добили на Косову и Метохији“, оцењује Чворовић за Магазин Таблоид.

Прву цркву, коју је финансирала „Општина Грачаница“, Теодосије је „освештао“ још новембра 2014. у Чаглавици крај Приштине [КЛИК ОВДЕ]. Обновљених храмова и конака на којима радове изводе шиптарске фирме а финансира влада сепаратиста, све је више. Током априлске посете Косову и Метохији ове године Вучић је на питање новинара о даљем току преговора у Бриселу, на тему имовине, одговорио да би волео да му неко покаже макар један камен „који је Иса Мустафа уградио у Бањску“ ако би о томе разговарао. Као да је хтео да га демантује, Иса Мустафа је поднео захтев за изградњу џамије која се у Бањској налазила за време турске владавине док је све јача иницијатива да се поново изгради и џамија на обали Ибра, у српском делу Косовске Митровице.

„Ја лично не мислим да се Александар Вучић интимно радује ширењу џамија по српским крајевима на Косову и Метохији“, каже за Таблоид др Чворовић и додаје:

„Али еуропска политика коју води он и његова Влада, и у чему он предњачи у односу на све своје претходнике, га онемогућава да води било какву националну политику осим политике ‘заштите мањинских права Срба на КиМ’, а у то се уклапа и тзв., ‘Заједница српских општина’. У оквиру заштите мањинских права Србима ће сигурно бити омогућено да подижу своје храмове само се поставља питање ко ће ићи у те храмове. А нико Албанцима неће моћи да онемогући да подижу џамије тамо где их није било. Оно што је сигурно је да ће јачање мањинских права довести сигурно до нестанка Срба на Косову и Метохији. Не заборавимо, као што су наши манастири и цркве тапије, не само историјског памћења, већ и тапије наше својине на Косову и Метохији, тако ће те нове џамије једнога дана служити као докази наводног албанског власништва над Косовом и Метохијом.

Дакле, ја у тој Вучићевој изјави видим дозу лицемерја не у томе што он се он радује подизању џамија већ што Србима на КиМ и Србима у остатку Србије неће отворено да призна једну ствар, да вођење политике у којој је стратешки циљ Србије приступање Европској унији, значи обавезно пристајање на постојање такозване „Републике Косово“ као пуноправне државе региона Западног Балкана.

Бриселски ђаци, српска издаја

Отуда ће Србија узимати зајмове да би направила путеве који ће омогућити економски живот тој тзв „Републици Косово“ уместо да изврши економску блокаду те квази-државе, да јој онемогући економски живот а да омогући економски живот Србима на КиМ кроз присуство њене економије у српским срединама на КиМ. Тај стратешки циљ још значи да ће се одрећи било какве националне радње у погледу заштите интереса у Републици Српској. Не зато што то интимно жели Александар Вучић или неко други већ зато што то налаже ССП а по њему ми смо дужни да ускладимо своју политику са политиком ЕУ по чијем спољнополитичком концепту постоје само јединствена БиХ и пуноправна, независна „Република Косово“ предочава наш саговорник условљену политику и њене погубне ефекте на које су се Вучић и Влада обавезали.

Овогодишњу прославу у Грачаници омела је чињеница да „косовска полиција„ није обезбедила слободно кретање Литије насељем, која је медијима касније приложила захтев и доказала да из Епархије РП то од ње нису ни тражили! У каснијим сатима и сам Марко Ђурић је, после интервенције полиције након што му је по протоколу истекла посета 12 сати раније, протеран са КиМ док су Срби покушавали „да га заштите скандирајући ‘Марко, Србине'“. Тако су медији пренели слику тешког живота и незавидног положаја овдашњих Срба. Ипак, ни то није верна слика јер стање на терену је – много горе од тога. Срби овог краја то најбоље знају.

Ни мало није лако доћи до искреног мишљења овдашњих Срба. Сетимо се само недавних вестију о покушају киднаповања српске деце у неколико случајева када родитељи то нису пријављивали полицији а у медијима нису желели говоре јер су изгубили сваку наду да ће им неко помоћи. Ако ко и проговори, претрпеће санкције од оних који су дошли из Београда да би били „уз свој народ“. Саговорнике налазите преко пријатеља и људи које одлично познајете јер су вам они потребни и да би им потврдили да ћете пренети истину али не откривати њихов идентитет. Уобичајно, у случају да се неко јавно побуни, постаће жртва најновије врсте трговине радним местима која су по повлачењу српских институција у великој мери угашена па се врло лако нађе замена сваком запосленом. Заиста не постоји нико коме се слободно можете пожалити на своју ситуацију што осликава хорор од живота који су Србима на КиМ створиле српске власти и овдашњи издајници који беспоговорно извршавају све најпогубније њихове налоге.

Након чврстог уверења да ће оба захтева бити испоштована, мештанин Грачанице се полако отвара.

„Прославом дана Општине Срби учествуј у етничком чишћењу Срба на простору централног Косова. У свој тој играрији њихова појава ништа не значи практично, они су фигура која ће за учешће у тим догађајима узети неку пару а за коју дају легитимитет албанским злочинима“ каже он.

Од доласка на власт „Српске листе“, заправо људи чланова које СПС контролише у потпуности и именује на та места од 2013. године, у „општини Грачаница“ продата су 683 српска имања што је званично заведено у административним књигама али постоји и један број продаја обављених „другачијим поступком“ па нису евидентиране а процењује се да их има до 200. Простом рачуницом то значи да од момента од када је Влада Александра Вучића поставила своје људе на водећа места локалних“институција“ тз., „Републике Косово“, Срби су дневно продавали по једно имање.

Агенција за промет некретнина, у власништву косовских Албанаца у Грачаници, још пре две године је потврдила да свакодневно обрађује по 20 предмета (продаје српских имања и кућа Албанцима). Српска имовина се продаје застрашујућим темпом али и условима а све то јер су видели да је само питање времена када ће морати да оду па је боље да продају за било какав новац него да оставе Албанцима, као поклон па су цене невероватно ниске.

Све чешћа слика у српским срединама

Одакле онда подршка и она маса народа окупљена око таквих политичара? То посматрача уме да збуни али становнике Грачанице ни мало каже мештанин Грачанице, саговорник Таблоида. Сав тај терет спао је на „плаћенике“ јер су готово сви свештеници запослени и као вероучитељи па начешће имају по два, три или пет часова с обзиром да у школама у околним селима нема пуно ђака. То значи да се двоструко налазе на платном списку државе.

Сви су они у власти Београда и њихови су послушници. Они који нису свештеници махом су директно запослени као ћате, возачи, мајстори, радници при Епархији рашко – пизренској под Теодосијем па су на тај начин и они под контролом јер су на истом платном списку или на буџету који се финансира разним донацијама што се све опет слива у исту касу. Други су запослени при албанским или српским институцијама али све то контролишу људи који су директно умешани у београдску власт као њен део. На тај начин се ствара привид да њихове акције подржава народ, да се окупља око њих.Рецимо, кад неко долази у посету и треба га дочекати, нареди се да запослени изађу са женом, децом да се створи нека маса…и нико не зна да они раде само оно за шта су у ствари плаћени“ каже нам мештанин, одличан познавалац локалних прилика.

Таблоидов извор тврди да је „Ђурићево протеривање исто што и Вулинов отказ“ својевремено и да и ово представља фарсу са циљем да се Ђурићу дигне његов рејтинг.

Они који су вриштали „Ђурићу, Србине“ сви редом су чланови СНС-а а ноћ пре његовог доласка у Грачаницу, окупили су се у овдашњој кафани „Мадера“, преко пута полицијске станице, чији је власник Аца „Крава“ Михајловић, човек који се врло интензивно дружио са Вулиновим замеником на КиМ. У дослуху са Албанцима на ситно је цинкарио Србе са севера покрајине а за те заслуге добио је дозволу да са локалног каменолома експлоатише материјал.

Ти Срби су пред камерама требали да покажу како они без Марка Ђурића нису могли ни да се роде, ни да живе ни да умру, ни да једу,ни да пију… Односно да ми на КиМ имамо његову огромну помоћ и подршку па нам је до њега веома стало. Због тога је све оганизовано ноћу како се не би видело ни ко ни колико је људи ту било. Читава ујдурма организована је свега неколико дана после договора да возила са таблицама такозване „Републике Косово“ ако фластером прелепе „држане симболе“ могу на територију централне Србије. Истовремено возила из централне Србије исто тако морају своје таблице, са којима се легално крећу свуда на свету, морати да прекривају државне симболе тако да на једном делу територије своје државе неће моћи да их користе.

Потврђено је да су Срби, који су се наводно супротставили полицији бранећи Ђурића, већ сутрадан сами одлазили у полицијску станицу у Грачаници како би молили да им се не узме за зло и извињавали се полицајцима објашњавајући да су морали то да ураде јер би у супротном изгубили посао.

А све је почело тако витешки… Вишедневна манифестација прославе почела је доласком витешких удружења у комплетним костимима, сценографијом, програмом. Међу њима „витезови“ из Србије, Хрватске, Мађарске… Њихов боравак су подржали „општина Грачаница“, Фонд за отворено друштво а преко програма „унапредимо Косово заједно“, и америчка организација УСАИД која сваког Србина на КиМ за ма какву помоћ условљава поседовањем албанске личне карте.

„Појављивања различитих западних организација као што је УСАИД, само је лажна нада да ће да ће Западне државе а онда и Ватикан, и различите протестантске организације, помоћи заштити српског народа на Косову и Метохији“ каже професор Чворовић. „Њихова помоћ наликује сиру у мишоловци. То је помоћ која је дата да би се Срби одрекли онога што их чини Србима а то је православље. Сада се треба сетити једне реченице коју је пратилац католичког фратра из Јањева током 1902., у време тешког терора над Србима када је убијен и руски конзул Шчербина у Вучитрну, рекао приштинским Србима „ја бих могао и вас овако да пратим и муслимани не би могли ништа да вам чине само када би ви постали католици. Овако, Русија не мари за вас а Србија је исувише слаба и не може да вас заштити. Зато се покатоличите па ћу ја да вас пратим као што пратим попа из Јањева“. То је порука са трајним значајем а коју и данас шаљу разноразне Западне невладине организације, ватиканске, екуменистичке које вршљају по КиМ дајући лажну наду да ће заштити српски народ.

Србе на Косову и Метохији може да, истинско очување православне духовности и останак државе Србије на простору Косова и Метохије. Све друго је имитација националног живота, каже др Чворовић и открива прост рецепт за спас или пропаст српске државе на Косову и Метохији.

„Грдно се варају они који мисле да ће српски корпус на Косову и Метохији јачати у условима непостојања државе. Српски корпус на Косову је био при нестанку 1912. године зато што државе није било, а обновио се само захваљујући томе што се после Првог балканског рата на КиМ вратила српска држава“. 

www.kmnovine.com/2016/10/7.html#ixzz4MREegQhm

Прочитај без интернета:
1 глас