• Страни инвеститор у овој фази улаже стару макету а Србија треба да изврши експроприjацију земљишта, плати трошкове исељавања и збрињавања власника и да изведе припремне радове што износи у најмању руку десетине милиона евра. Али, и овако припремљено земљиште ће Србија поклонити, пардон унети као свој улог у партнерство са страним инвеститором
  • Треба се бојати да ће све тећи овако: радови почињу, банка пушта средства кредита јер је обезбеђена, страни инвеститор са фирмом извођачем наплаћује радове тако да се добар део кредита слива у његове џепове а не у изградњу… путем напумпаних фактура и других познатих техника. На крају, или при крају ове игре, видеће се да средства кредита нису довољна да се заврши цео пројекат или да је буџет знатно пробијен…
  • Посао са „Београдом на води“ страном инвеститору ће донети добит изражену у десетинама милиона евра без икаквог улагања и ризика а Србију ојадити вероватно за стотине милиона евра. Укратко, у питању је превара

        НАЈАВЉЕНИМ усвајањем Lex Specialis у Скупштини Србије пројекат Београд на води улази у фазу реализације.

        Како се стручна јавност у лику Академије Архитеката Србије (ААС) изјаснила да је овај пројекат потпуно неприхватљив са становишта струке и да ће изазвати колапс и хаос у граду, а такође економска оправданост изградње милиона м2 пословно-стамбеног простора у граду у коме је свака економска активност замрла, док велики број локала и пословног простора зврји празно и још се празан стамбени простор убрзано повећава отимањем станова од хипотекарних дужника – у најмању руку је врло сумњива.

        Па о чему се овде заправо ради и који је разлог да пријатељ нашег председника нама познати Бин Зајед инвеститор из УАЕ жели да инвестира десетине милиона евра у евидентно неисплатив пројекат, да ли због пријатељства или су ту други мотиви?

        Такође питање је: зашто се овај пројекат, који ће, сва је прилика, коштати Србију стотине милиона евра, тако упорно подржава од стране владе ако су горе наведене чињенице неспорне и видљиве голим оком и лаицима?

        У суштини, овде се ради првенствено о финансијској конструкцији посла која ће страном инвеститору донети добит изражену у десетинама милиона евра без икаквог улагања и ризика а Србију ојадити вероватно за стотине милиона евра. Укратко, у питању је превара.

        Како је ово могуће и зашто нико на ово не упозорава?

        То је могуће јер је суштина посла сакривена, уговор са страним инвеститором не постоји или није доступан јавности тако да се јавност замајава мање важним споредним стварима, па сам механизам преваре почиње да ради и како време одмиче биће га тешко зауставити.

        А конструкција овог посла, који је представљен као импозантан градитељски подухват, изгледа овако:

        Страни инвеститор је дошао са готовом макетом пројекта коју је већ покушавао да прогура у више земаља са мало или нимало успеха а негде се воде и судски спорови против овог инвеститора и то су информације које су јавно доступне.

        Али, у земљи Србији му се изгледа посрећило.

        Значи, у овој фази инвеститор улаже стару макету а Србија треба да изврши експроприjацију земљишта, плати трошкове исељавања и збрињавања власника на овој локацији и изврши припремне радове што износи у најмању руку десетине милиона евра. Али, ово није све и овако припремљено земљиште ће Србија поклонити, пардон унети као свој улог у партнерство са страним инвеститором.

        Страни инвеститор ће затим на основу овог улога – процењеног грађевинског земљишта, ставити све под хипотеку и подићи кредит код неке банке са којом има односе и вероватно удео у власништву на износ око 3 пута већи од износа процењеног земљишт , грубо говорећи однос је 30 : 70%.

        За дивно чудо, и ово је решено јер МИРАБАНК из УАЕ је почела са радом у Србији .

        Да би се одобрио кредит, треба да постоји уговор наше стране са страним инвеститором где би се регулисали ови односи, а онда уговор са банком о кредитирању .

        Ово је класичан вид пројектног финансирања само што су овде коцкице постављене другачије а како видећемо у наставку.

        Значи, Србија је уложила знатна средства пре почетка посла у припрему локације за градњу, док је до сада страни инвститор уложио само стару макету.

        У наставку наши врсни преговарачи морају бити задовољни ако дође уопште до потписивања уговора да новац за припрему локације не буде узалуд бачен тако да неће много закерати око услова уговора и биће задовољни да се валоризује улог Србије од 30% инвестиције, али онда почиње права игра.

        Осим хипотеке на земљиште и све будуће изграђене објекте, банка ће тражити и додатне гаранције од зајмопримаца (Србије и страног инвеститора).

        Пошто је страни инвеститор већ у вези, власничкој и другој са банком, важна ће бити гаранција државе Србије да ће кредит бити враћен.

        Наши представници којима  је пало у задатак да реализују овај грандиозан посао и то овере својим потписима више немају куд него да и ово прихвате .

        Тако је финнсијска конструкција затворена, улагачи су уложили своје улоге у овај посао у односу 30 : 70% (Србија грађевинско земљиште вредно десетине милиона евра а страни инвеститор макету).

        Пошто је власник већинског улога страни инвеститор, он ангажује главног извођача наравно без тендера, фирму са којом је повезан и која има важну улогу у конструкцији оваквог посла.

        Радови почињу банка пушта средства кредита јер је обезбеђена, страни инвеститор са фирмом извођачем наплаћује радове тако да се добар део кредита слива у његове џепове а не у изградњу .

        Страног инвеститора изградња више много не интересује него је циљ да се што више новца из кредита слије на његове рачуне путем напумпаних фактура и других познатих техника.

        На крају или при крају ове игре ће се видети да средства кредита нису довољна да се заврши цео пројекат или да је буџет знатно пробијен.

        Било да се пројекат заврши са знатним пробијањем трошкова или се прекине због утрошених средстава, страни инвеститор неће се много секирати, минималним улагањем (макета) извукао је много новца реда величине десетине милиона евра.

        Такође, за банку је ово профитабилан посао јер је средства за кредитирање изградње обезбедила позајмицом од своје матичне банке из УАЕ тако да ће матична банка приказати мању добит на коју би морала платити порез, значи практично ће за износ кредита платити мањи порез док кћерка МИРАБАНК  у Србији књижи ову позајмицу као ино-дуг који ће касније изнети из Србије. За пуштени кредит банка је обезбеђена хипотеком, вредношћу изграђених објеката и гаранцијама Републике Србије .

        Србија је, као што смо већ видели, у старту утрошила десаетине милиона евра, а мораће по свој прилици и да враћа кредит банци са каматама јер изграђене пословне и стамбене просторе неће имати ко да купи а банка неће ваљда да јури свог партнера Абу Заједа кад има државу Србију као гаранта.

        А шта је са нашим политичарима који су се тако здушно залагали за овај пројекат, па претпостављам да се неће задовољити само макетом?

        А наш велики  пријатељ Абу Зајеб иде даље са истом или сличном макетом јер има још доста држава на свету, мада тешко да ће наћи пријатељскију од Србије.

        Нажалост, ово није бајка нити научно фантастична прича него сурова реалност која је већ проверена на неким другим местима, што би заговорницима овог пројекта морало бити познато.

        Ствари смо сажели и упростили јер би сви елементи овог марифетлука од наших пријатеља из УАЕ одузели много простора, али суштину смо надам се јасно представили.

        Ако некоме ни ово није јасно, онда нека поново погледа популарну серију „Будва на пјену од мора“, како су назови  инвеститори хтели да граде хотел Хилтон.

        У серији је превара откривена и спречена, али сада је питање да ли ћемо ми добити Београд на води или само пјену…

         (саопштење Удружења Евроазијска унија)

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/investitor-iz-emirata-ulaze-staru-maketu-a-srbija-vec-na-startu-desetine-miliona-evra

1 глас