Заробљени амерички морнари у Ирану

ЗАРОБЉАВАЊЕ ДЕСЕТ АМЕРИКАНЦА У ОРМУСКОМ ПРОЛАЗУ

ДОБИЛО ДРАМАТИЧАН ПРОДУЖЕТАК

  • Генерал Али Разможуи, командант другог поморског сектора обалске страже иранског Корпуса револуционарне гарде: Иран сада располаже са 13.000 страница поверљиве америчке војне документације
  • А ако се потврди да је Пентагон два месеца скривао ову чињеницу, дакле – да није предузео мере за промену кодова и шифровања, онда више неће бити реч о изгубљеној пропагандној бици, већ о угрожавању безбедности америчке флоте. Јер, то би значило да су сви амерички преговори у Персијском заливу пуна два месеца доспевали на сто генерала у Техерану
  • Амерички војни експерти скренули су пажњу да је то већ индиректно потврђено.  Две недеље након догађаја код острва Фарси, 29. јануара, на интернету су се појавили снимци иранске војне беспилотне летелице која спокојно лети изнад носача авиона „Хари С. Труман“. Ни један од радара система ПВО носача авиона није пратио њен лет. Нису је видели јер су је Иранци убацили у амерички систем „свој-туђи“

Пише: Александар ШПУНТ

        БРИГАДНИ генерал Али Разможуи, командант другог поморског сектора обалске страже иранског Корпуса револуционарне гарде изјавио је за медије да Иран има на располагању 13.000 страница поверљиве документације која се налазила у лаптоповима, GPS-уређајима и таблетима, који су одузети официрима Ратне морнарице САД приликом хапшења 12. јануара у територијалним водама његове земље.

         „… То хапшење било је у потпуности у складу са правима Ирана и у складу са међународним прописима о откривању ратних бродова са посадом у територијалним водама…“ – нагласио је командант.

        „Иранске власти су вратиле све уређаје које су узеле од Американаца, иако су имале право да их конфискују“ – додао је прилично јетко Али Разможуи у емисији иранске телевизије.

        Подсетимо: 12. јануара ове године формације другог сектора обалске страже КСИР су у територијалним водама Ирана задржале два камуфлирана гумена чамца са опремом диверзантско-извиђачке групе и са десет војника САД (углавном официра). И не само у територијалним водама, задржавање се десило непосредно код острва Фраси у Персијском заливу, које се већ много година користи као једна од главних база иранских ратних катера који су главна „главобоља“ за флоту САД у заливу.

        То што се налазе у затвореној зони територијалних вода Американци су прилично неспретно објаснили последицом „грешке у навигацији“, а при том су чамци били напуњени инструментима за навигацију и извиђање и, наравно, нису кренули у риболов. Такође је комично звучала и официрска маршрута – „Из Кувајта у Бахреин“. Са два чамца на надувавање…

        Након 16 сати Американци су ослобођени уз поштовање свих формалности.

        Чињеница да је тек данас, два месеца после инцидента, саопштено о одузимању поверљиве документације, нимало није случајна. Иран је и ту пропагандно надиграо Пентагон.

        Америчка штампа и конгресмени већ постављају питање: зашто Америка мора да сазна од Ирана да су нестале поверљиве информације, као и шифре „свој-туђ“ и канали за шифровану комуникацију РМ?

        А ако се потврди да је Пентагон два месеца скривао ту чињеницу, дакле – да није предузео мере за промену кодова и шифровања, онда више неће бити реч о пропагандном неуспеху, већ о опасности по безбедност америчке флоте у покушају да се заташка јануарски скандал.

        Јер, то би значило да су сви амерички преговори у Персијском заливу пуна два месеца доспевали на сто генерала у Техерану.

        Амерички војни експерти скренули су пажњу да је то већ индиректно потврђено.

        Две недеље након догађаја код острва Фарси, 29. јануара, на интернету су се појавили снимци иранске војне беспилотне летелице која спокојно лети изнад носача авиона „Хари С. Труман“ на висини са које може да осматра главе заковица на палуби за полетање. Експерти су скренули пажњу да ниједан од радара система ПВО носача авиона није пратио лет- радари једноставно нису видели туђу летелицу на небу.

„Хари С. Труман“ на снимку иранског дрона

        Тада су то прихватили као недопустиву немарност дневних прорачуна. После извештаја генерала Разможуиа постало је јасно да нису видели управо туђе средство – видели су „своје“.

        Односно, најмање две недеље нису биле промењене шифре система за препознавање.

        Заправо, то и није чудно. Адмирали су „све чинили“ да заташкају тај ружан догађај. И обрнуто, Иран је из тог догађаја све исцедио да би успешно показао да влада савременим војним пропагандним умећем и разумевањем механизама западног (пре свега америчког) медијског простора.

        Снимак уплашених америчких официра на коленима и са рукама на потиљку испред нишана окретних иранских морнара постао је хит на друштвеним мрежама, сакупио милионе прегледа и хиљаде заједљивих коментара.

        Повећање симпатија према морнарима није изазвало ни њихово појављивање у емисији иранске телевизије у којој су се они заједно са командиром извињавали Ирану. Тим пре, још срамније су изгледали кадрови на којима један од одважних морнара рида пред камером.

        Подигла се озбиљна галама.

        Сенатор Џон Мекејн, председник одбора Сената САД за оружане снаге, који је неколико година провео у суровом вијетнамском заробљеништву, захтевао је суђење војницима и њиховим командирима: ништа реално није угрожавало, животе, чак ни слободу морнара, нису мучени и нису примењиване никакве мере притиска, што су касније потврдили званични представници САД.

        „Нешто мора снажно да се „пресече“ да на иранској телевизији не гледам наше момке у таквој ситуацији“- није крио своју љутњу министар одбране Ештон Картер.

        Иранци су сјајно извели пропагандну операцију. Они нису Американцима дали ниједну шансу да им пребаце због кршења норми међународног права, нити због вршења притиска на заробљене. Као што се види из изјаве Разможуиа, чак су вратили лаптопове са навигацијом да неко не помисли да су их потајно присвојили.

        Американци су, напротив, учинили неколико грубих грешака.

        Тако је, на пример, командир Кевин Стивенс, представник војно-поморских снага Централне команде САД, покушао да након неколико дана после задржавања представи америчку верзију онога што се догодило: „Одговорно понашање Иранаца било би да су они након што су открили наше (чамце) у њиховим водама, тихо и мирно упутили наше чамце из својих територијалних вода или им понудили помоћ, ако су очигледни механички проблеми у једном од њих сметали да се одмах удаље“.

        Понудити извиђачко-диверзантским бродовима са комплетном опремом и са посадом, који су откривени у непосредној близини војно-поморске базе, да се „мирно упуте према излазу“ – превише је чак и за CENTKом који се код америчких новинара прославио својим „непомућеним погледом“.

        Стивенса нису демантовали, исмевали су га на сваком кораку.

        Сада смо у том пропагандном пројекту, који је доспео у руке Ирана, видели његов последњи потез и можемо да резимирамо.

        Испоставило се да је Иран много више од Сједињених држава припремљен за савремени пропагандни рат. Веома је значајно што није користио своје медије, већ рафинирано познавање онога што чини информативни свет Америке. Иран није имао ни тренутак времена за припрему – од тренутка задржавања до тренутка изручења морнара представницима флоте САД прошло је свега 16 сати, значи, методе и пропагандни потези били су унапред увежбани, дужности распоређене и задаци постављени.

        Одличан рад.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/oruzje/iranci-se-domogli-vaznih-americkih-tajni-i-dva-meseca-nesmetano-spijunirali-us-flotu

Прочитај без интернета:
7 гласовa