Најављено одсуство представника западних земаља са обележавања 70. годишњице победе над фашизмом у Москви приступ је који нема никаквог политичког смисла и његов једини резултат може бити поларизација између Истока и Запада. Уједно, то је велика срамота за Запад, оцењује Петар Искендеров, сарадник Института за балканистику Руске академије наука, који је протекле недеље боравио у Београду.

У разговору за „Новости“, он подсећа да је тешка ситуација била и прошле године, када се обележавала 70. годишњица Дана Д, али да је и поред тога руски председник отишао у Нормандију.

За разлику од 1945. године, када су велике силе у Јалти постигле компромисе око Балкана, Немачке…, Запад сада не жели ни да разговара са Русима, и то је лоше„, сматра Искендеров.

У ЕУ се не гледа благонаклоно на то што ће председник Николић и српска војска бити на паради у Москви, тим пре што Београд не уводи санкције Русији. Очекујете ли да ће нас Брисел додатно „притегнути“ да се придружимо санкцијама?

„У јуну следи нови самит ЕУ на коме ће се одлучивати о даљим мерама према Москви и шансе су пола-пола да се санкције укину, јер унутар ЕУ јача отпор овим мерама, тако је у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Грчкој… У том случају, Србија ће се провући, али, ако би се санкције продужиле и пооштриле, Београд више не би имао избора, мораће да им се придружи“.

Да ли је на дуже стазе одржива позиција Србије, која је опредељена за тесну сарадњу са НАТО, али и за заједничке војне вежбе са Русијом?

„То зависи од релација између Русије, ЕУ и НАТО. Ако се односи Москве и Вашингтона побољшају, Србија ће задржати овакав положај и може да буде војно неутрална. Али све је то уско повезно са ситуацијом у Украјини“.

Назире ли се крај те кризе или је вероватније њено продубљивање?

„Русија, САД и ЕУ морају да дају гаранције Украјини. Москва може да гарантује да ће Донбас бити у саставу Украјине, САД – да се Украјина неће гурати у НАТО, Немачка и Француска – да ће ова земља добити финансијску помоћ. Такво решење било би прихватљиво за све, али уколико САД жели Украјину у НАТО и америчке војне објекте у Донбасу, без поделе утицаја, онда је то игра која ће се завршити са нулом као резултатом“.

Идеја „велике Албаније“ се све учесталије рециклира. Да ли је њено остварење данас реално или је то средство којим се „на узици“ држе земље које она погађа?

„То је сасвим реалан пројекат. Албански лидери на Косову, у Македонији и Црној Гори не пропуштају ниједну прилику за решавање свог питања. Користе за то сваку кризу, па је очекивано да ће уколико се дође до политичког решења за исток Украјине, на тим крилима Албанци у Санџаку, Македонији, Црној Гори тражити исти модел у виду проширења својих права. Тако су деведесетих на Косову искористили „Дејтон“, питајући: зашто је нешто дато Бошњацима, а њима није, да би у Македонији 2001. захтевали већу аутономију, уз аргументацију да је Косово пред готовом самосталношћу“.

www.in4s.net/index.php/iskenderov-bojkot-dana-pobede-je-sramota/

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ