Исламска заједница у Босни и Херцеговини, као носилац симболичке функције званичног “интерпретатора ислама” за Бошњаке-муслимане, никад се није до краја оградила од своје мрачне улоге из периода успставе фашистичке власти НДХ у БиХ, иако су њени челни људи у џамијама благосиљали поглавника Анту Павелића и учили дове (молитве) за његову сигурност и здравље.

Тако су на најгнуснији начин скрнавили светост тог вјерског обреда, али и светост вјерника и његова срца, који у џамију ваљда долази да се напоји са духовношћу и љубављу, али и да се посавјетује о горућим друштвеним проблемима са својим вјерским ауторитетима.

Такођер, ИЗ никада није недвосмислено осудила крваве НАТО интервенције у муслиманским државама, које већ деценијама пропадају растргане свакојаким врстама сукоба и немира. Никада на хутбама током џуме нису казали ко стоји иза формирања терористичких организација које на најгнуснији начин злоупотребљавају име вјере ислама и сију терор и страх широм свијета и за чије интересе они то раде.

Има ли нека хутба (проповијед) о Палестини која би ганула све, и муслимане и немуслимане, коју бисмо назвали антологијском, која би заслужила да је читају и атеисти и вјерници свих конфесија, а која је изашла из пера наших, сада већ на десетине хиљада хоџа, које су произвеле школске установе Исламске заједнице? Нема. Више су о Палестини и њеној трагедији написали немуслимани него ли муслимани.

Па зар не налажу основни кодекси Ислама, да су сви људи пред Богом једнаки и да неправда учињена према било коме заслужује да буде третирана подједнако? Због Палестинаца се никада неће помијерати вријеме езана, како је то симболички рађено из пијетета према жртвама терористичких напада у Паризу.

Ни данас када се обиљежава годишњица масакра у Ахмићима, гдје су током минулог рата снаге ХВО-а окићене усташком иконографијом убиле преко стотину цивила, жена и дјеце, нико из Исламске заједнице неће казати “ми се срамимо оног дијела наше прошлости када смо били у служби система фашистичке НДХ”. Ако ништа барем да сперу љагу са оних поштених и честитих имама и вјерника који су угрожавајући своје животе спашавали комшије Србе и Јевреје од нацистичког окупатора, али и због жртава које су деведесетих пале пред кољачима и убицама одгајаним на фашистичкој идеологији НДХ.

УСТАШКИ РЕИС ФЕХИМ СПАХО У БЕГОВОЈ ЏАМИЈИ:

“Живјела Независна Држава Хрватска! Живио Поглавник Др. Анте Павелић!”

Ево само једне од срамних епизода из повијести Исламске заједнице, коју и данас појединци, желећи тако наводно сачувати углед ове институције, прешућују и покушавају занемарити.

Након успоставе НДХ, вјерски лидери римокатоличке и исламске вјерске заједнице су пожурили да представницима новог, фашистичког, режима, пруже пуну подршку. Јевреји и православни Срби су били осуђени на биолошко уништење, асимилацију и/или прогонство.

Сарајевски Нови лист већ у своме првом броју, у мају 1941., тако доноси текст сарајевског надбискупа Ивана Шарића, пун одушевљења према Усташама, у којем се, између осталог, каже сљедеће:

“Пјевао сам с Усташама нашим свим срцем и гласом “Лијепу нашу Домовину”, а увијек си са крупном сузом у очима. И са живом надом у њезину што скорију лијепу, слатку и златну Слободу. Уздишући Богу за њу, молили смо се Свемогућему и за Поглавника Др. Анту Павелића, нека га Он Милостив прати и допрати у Слободну Хрватску.”

Fehim_Spaho-Optimized

На дан 12. маја, Сарајевски нови лист описује “величанствену манифестацију” и говоре у којима учествује реисул-улема Фехим Спахо. “Недеља, 11. свибња у Сарајеву, била је у знаку свечаних захвалница Свемогућем на ослобођењу Хрватскога народа и одушевљених манифестација Хрвата, муслимана и католика Независној Држави Хрватској, Поглавнику Др. Анти Павелићу и великом нашем пријатељу, Вођи њемачкога Реицха г. Адолфу Хитлеру. Говори, а особито говор Његове Преузвишености Реису-Ул-Улеме г. Фехима Спахе, значе израз најискреније радости што је успостављена Независна Држава Хрватска и најтоплије љубави за Државу Хрватску и Поглавника.”

Истога дана, реис Спахо је у Гази-Хусрев беговој џамији одржао сљедећи говор:

“Свемогући Аллах џ.ш. који влада свијетом, излио је на нас своју велику милост… Родила се Независна Држава Хрватска и отпочела свој живот… Зато смо се састали данас у овој велебној џамији, која преко четири стотине година геда у догађаје из повијести наше,д а у њој захвалимо Свемогућем на остварењу Независне Државе Хрватске и да га у највећој скрушености замолимо да је до вијека чува. Осим тога желимо да Му упутимо молбу да Поглавнику Др. Анти Павелићу даде снаге и живота, да организацију државе у потпуности изведе и да јој даде облик и садржај, који ће учинити задовољним њезине држављане. Прије него што у том смислу проучимо дову, позивам Вас да узвикнемо:

Живјела Независна Држава Хрватска!

Живио Поглавник Др. Анте Павелић”

Сарајевски нови лист је 25. маја 1941. донио “топлу људску причу” о посјети новинара овог дневника реисул-улеми ИЗ, а поводом његовог боравка у Загребу у удиенцији врху усташке власти.

Мислите ли да је обични вјерник, муслиман, који нити је изабрао овог реиса нити му је тај реис одговарао имао неке користи од НДХ? Наравно да није. Неколико породица, окупљених око фашистичког режима је уживала, а народ је патио у неимаштини, болести, рату, али и гледајући како немилосрдни фашисти одводе њихове дојучерашње комшије. Мислите ли данас, да ће Бошњаци профитирати уласком у НАТО И ЕУ? Наравно да неће, опет ће профитирати уски дио страначких функционера и њихових породица. Уз то већина муслимана је против НАТО-а и против свега оног што тај НАТО ради широм исламског свијета. Па како онда то не види заједница која је законом заштићена као аутохтони интерпретатор ислама у БиХ? Ако су већ под толиком контролом једне странке, могу ли бар савјетодавно утицати на њено руководство да се организује референдум о том важном питању за будућност цијеле државе и народа или су и им прече позиције до којих су дошли страначким линијама и по политичкој подобности.

РЕЖИМСКА ХУТБА: Улазак у НАТО је вјерска обавеза!

Питање националне сигурности је од кључне важности за сваку државу. То питање посебно је осјетљиво у постконфликтним друштвима, какво је босанско, али и шире балканско.

Но Исламска заједница је по први пут, када се најмање очекивало заузела чврст став по неком питању, а то је улазак у НАТО. Искористили су свети дан муслимана петак, дан када су џамије пуне вјерника, да би послали јасну поруку муслиманима да се не требају двоумити око уласка у НАТО јер то није само ‘грађанска већ и вјерска дужност’. Како би то што вјеродостојније представили послужили су се неким подацима из хисторије ислама и по ко зна који пут искористили име часног Посланика Ислама зарад политичких и ко зна каквих циљева. Ево дијела проповиједи која је јучер прочитана у свим џамијама у БиХ, а вјероватн и у дијаспори. Цјелокупна хутба је објављена на порталу Препород.ба:

“Кад год је имао прилику Аллахов Посланик, а. с., ступао је у војне савезе. Чим је стигао у Медину ступио је у савез, овјековјечен кроз чувену Мединску повељу, са тамошњим арапским племенима и Жидовима. Бројна су племена с којима је Аллахов Посланик, а. с., склопао савезе о ненападању. То је, коначно, учинио и са својим најљућим непријатељима – мушрицима из Меке. Према томе, а узимајући у обзир географске и демографске околности у којима Бошњаци данас живе ступање у НАТО савез Армије Босне и Херцеговине за нас није само грађанска већ и вјерска дужност јер ће се на тај начин крхки мир у Босни и Херцеговини додатно устабилити. Надам се, ако Бог да, да ће се то ускоро и десити.”

Реакције вјерника су биле подијељене, од одобравања, преко позива на додатна разматрања, до категоричког одбијања. Они који су одбили овакву формулацију позвали су се на чињеницу да Мухамед а.с. никада није ступао у савезе које су претходно склопили жидови, мушрици, и кршћани па касније позвали муслимане у њих. Његова је пракса била да се на иницијативу муслимана формирају мировни или војни савези, па да се на равноправним основама и други позову у њих. Према томе ступити у кршћанско-јеврејску војну алијансу, која је уништила толико муслиманских држава, која је подржавала одређене терористичке скупине против којих се касније наводно борила, и за све то оптужила саме муслимане, је потез који се никако не може оправдати праксом Посљедњег Божијег Посланика.

Ово је дакле мишљење једног дијела вјерника, а као ‘не тако велики вјерник’ не усуђујем га се коментарисатии, али могу казати сљедеће. Како ће улазак у НАТО осигурати и учврстити мир, када се цијели један конститутивни народ противи томе, односно улазак БиХ у НАТО у најмању руку условљавају и истовременим уласком Србије у тај савез. Како ћемо онда мимо воље једног народа приступити НАТО-у. Сјетимо се шта се десило након референдума о независности који су већим дијелом бојкотовали босански Срби. Нећемо ваљда нове сукобе и поодјеле.

И на концу, шта ће се десити ако НАТО изгуби у овој цијелој геополитичкој игри око Балкана. Размишљају ли о томе бошњачки вјерски и политички челници, или им је народ “задња рупа на свирали”. Имамо искуства са НАТО-ом и Међународном заједницом који нису спријечили деведесетих оно што је очито могло бити спријечено, па на основу каквих искустава сада хрлимо без свеопћег концензуса о овим питањима у неизвјесност?

Зашто као земља која је претрпјела крвави рат, зашто народ који је преживио геноцид, не би затражили војну и политичку неутралност уз гаранције свих релевантних сила. Зар то не би било мудрије рјешење и прихватљиво свим грађанима и народима.

НЕ ЗАБОРАВИМО СВИЈЕТЛЕ ПРИМЈЕРЕ:

Муфтија који је на Бадње вече 1942. године тузланске Србе спасио од покоља

Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да 6. јануара 1942., на Бадње вече, минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вјернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши.

За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника Wиста, и од њега енергично захтијевао да онемогући злочин.

исарејво еф. куртТада је потпуковнику Wисту речено да ће уколико се ово деси муслимани масовно кренути да се одмећу у покрете отпора. Увидјевши да ће то изазвати муслимане Тузле, њемачка команда је, из својих интереса, одмах истакла плакат са упозорењем да – “нико не смије никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави”. Захваљујући ангажману муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Овај догађај је централно хисторијско мјесто одбране заједничког живота у Тузли и регији.

Између осталог о њему је Меша Селимовић рекао: Кад је умро, на сахрану је дошло десетак хиљада људи, међу којима највише Срба – сељака из околине Тузле. Потресан говор над гробом одржао је православни свештеник Ђорђе Јовановић.

А, Мухамед еф. Лугавић наставља: “Могу вас подсјетити да је прота Јовановић, кад је умро рахметли муфтија Курт, молио да га и он спусти у мезар. Много је лијепих примјера из наше заједничке хисторије, а који су данас негдје у запећку разних злочина. Има ли ко да жели да се посветимо изношењу добрих примјера заједничког суживота. Нико нама до нас самих није ближи, не заборавимо то. Бог нас једне другима даде, хвала Му.”

Колико је уважени муфтија Курт био познат и цијењен у народу, без разлике у вјери и нацији, то је најбоље потврдила његова велика џеназа 23. јуна 1963. којој су поред десетак хиљада грађана присуствовали челници среске и општинске скупштине у Тузли, члан и изласланик Комисије за вјерска питања извршног вијећа БиХ. Мустафа Курт одликован је Орденом братства и јединства првог реда.

Умјесто да Шефкет ефендија Курт добије улицу у сваком граду БиХ, умјесто да га Исламска заједница промовише као примјер отпора усташком фашистичком режиму, примјер на којег би се и ми данас могли угледати, улицу у Сарајеву је добио реис Фехим Спахо.

Овај текст није понукала жеља за дискредитацијом или срамоћењем било којег појединца или институције, него је апел да вјерске и друге институције морају бити ослобођене политичких и других притисака када се оглашавају о најважнијим друштвеним појавама и изазовима. Уз то, добро би било почистити у своме дворишту, прије него укажемо на комшијину прљавштину. Поступивши тако нећемо изгубити ништа од свог идентитета или неког “умишљеног угледа”, него ћемо напротив зарадити поштовање свих људи доброг срца, а што ће то наићи на осуду радикала свих профила само је доказ да смо на правом путу.

Аутор: Х. Сејдић

Извори: нови.ба/Препород.ба

www.isarajevo.net/2016/04/20/islamska-zajednica-ulazak-bih-u-nato-nazvala-vjerskom-duznoscu/

2 гласa