Пише: Драган Милосављевић

Ко ће наступити иза исламског имигратског “цунамија” који се ваља на зацртаној “линији ватре” на правцу Грчка, Македонија, Србија, све према Балтику? Одговор није превише компликован ако се сажме најновија америчка доктрина опкољавања Русије под изговором или “хуманитарног ратовања”, или “спасавања преживелих” у тим походима.

У случају неуспеха ружичастих пучева, каквим су се рецимо показали у Русији и Белорусији, креће се са тектонским променама на ободима интересних сфера, у мору сиромашне светске популације.

Сатански ритуал почиње редовно неселективним бомбардовањем циљева, цивила и инфрастрктуре, а зарад смене по њима недемократске власти. Тако се подиже огромни талас бескућника и очајника које онда медијска и НВО пропаганда усмеравају у жељеном правцу. Према границама противника.

Најновији коридор за избеглице преко норвешке на руски Арктик, како јавља Б92, више него јасно говори о високим трошковима и правим циљевима финансурања целе операције упумпавања имиграната исламске вере. Наравно да се у ту људску лавину имплантирају обавештајне кртице. терористи и “пси рата”. Сви они заштићени су ореолом жртви.

Први резултати тих похода су деструкција комплетних држава и милиони унесрећених, лишених дома и егзистенције, којима амерички стратези преко својих НВО посленика одређују правце “бекства” из пакла који су плански створили амерички стратези. Све да би као неку врсту стратешких резерви за предстојећи велики обрачун присвојили ресурсе држава жртава али и коридоре нафте и гаса.

Кооординате ширења миграције постављене су да би били створени услови за нове интервенције. Само у таквом хаосу САД могу да доминирају светом, подстичу верске сукобе, грађанске ратове, штампају новац без покрића, зарађују на ратној индустрији и раде на стварању златне милијарде која ће у будућности, као привилеговани остатак људске расе, настањивати планету земљу.

Геополитички оквир

Зато, ако се цела потресна слика о избеглицама, коју помно прате домаћи медији и камере, ударајући на емоције, стави у реалан, геополитички оквир, онда прича о овој планираној и усмереној људској несрећи добија сасвим другу конотацију од оне коју нам сервира премијер. Са прикривеним потенцијалом праве бомбе испод прага државе Србије.

Сетимо се само матрице овако организованог “ напуштања ” Косова 1999.г. Призовимо као народ (о)лаког заборава из сећања слике “бекства” 800.000 Албанаца под бомбама НАТО. Који су се, на тада још српску територију, после три месеца интервенције атлантиста, вратили као њени нови апсолутни гоподари. И власници Косова као сопствене државе.

Подржани су да добију признање у ОУН од НАТО стрктура, и то преко америчких бриселских измећара, потплаћене и уцењене уствари антивропске, а наводно европске бирократије. И домаћа компрадорска власт и њени ментори су данас у ефорији око најновијег споразума којим је Косово практично напуштено од Србије. Јер на документу јасно пише да су га потписали премијери држава Србије и Косова. Тако је бивша покрајина коначно сведана на улогу америчке испоставе Бондстил за дистрибуцију дроге и трговину људским органима.

У међувремену су Срби и Србија опет уведени у америчку причу избегличког сабирног центра. Али у улози „безбедне земље“ пријатељског и широкогрудог домаћина за исламски транзит. Шта друго очекивати од политичке елите која је зарад обављања оваквих послова и доведена на власт, али и пратећих коруптивних медија који славе овакву политику.

Ту и тамо, само у страним медијима пробија фактографија да су огромна већина имиграната мушкарци дезертери са фронтова у Сирији, Либији, Ираку, по свему судећи прошарани борцима ИСИЛ-а а финансирани (преко подизања новца у српским банкама) од стране америчких НВО, Саудијске Арабије, Катара.

Они су, дакле, у том лукавом амалгаму цивила и скривених ратника, главни раоник у крчењу хуманитарног коридора долазећој ИСИЛ армади која наступа на место потрошене Ал Каиде. Много је бројнија од бившег оруђа америчке политике које се на дати миг Ирана и САД угњездило у Босни са преко 2000 бораца, верских фанатика и злочинаца. Већи део их је добио држављанство муслиманског дела БИХ

Вехабије чекају

А у Босни, Македонији, Бугарској, у Санџаку, у својим јазбинама чекају знак да се придруже и вехабије, можда потомци исламских “првобораца“ из Босне који су играли фудбал са српским главама на Озрену, у ратовима до 1995.г.

Америка ће преко прећутног форсирања калифата свеисламске државе ИСИЛ-а наступити као бацач бумеранга кроз надирање и финансирање избегличког таласа са већ нескривено провереном немилосрдном стратегијом „опљачкај и све уништи“, а под маском прогона тероризма. Нешто као сиријски сценарио: причају да гоне ИСИЛ али улазе у бубреге Асаду.

Турска, која је у почетку, као и Египат Мубарака, одбила да следи ову политику Вашигтона, гурнута је ових месеци у постизборни хаос у коме је мешетарио амерички новац, као и политичке кртице из саме Америке на терену.

Рачуна се на могући пад Ердогановог режима. Чему се глупо о потлпаћено радује овдашња провладина аналитика. Неуспех ружичастог удара 2012. на својеглавог турског лидера Ердогана није обесхрабио ЦИА и МИ6, Курди су нахушкани да цепају Турску и од САД су добили исту улогу као и Албанци у обарању недовољно послушног Милошевића.

Америка је без правог одговора остатка света, како Европе тако и Кине и Русије, патентирала најефикаснији и најјефтинији вид новог колонијализма, формирањем бесловесне масе очајника која ће бити гурнута као оно брвно за разбијање капија тврђава у пројектоване ратове, а насилно регрутоване послати на Русију као будуће топовско месо. Тако лимени ковчези неће стизати у Америку, како се десило у изгубљеним ратовима у Кореји и Вијетнаму.

Почело је са уништењем СФРЈ и отимањем стратешки важног Косова. То се сада види јасно, без икакве образине, на примерима Ирака, Либије и Сирије, које су САД разориле да би безочно присвојили нафтне ресурсе и путеве гасовода, а под изговором да доносе демократски рај.

Стаза пројектованог продора, прво у Европу па онда на нови Стаљинград, у америчкој режији светског сукоба а са туђим топовски месом, води преко економски већ уништене Грчке, Македоније под притиском нових терористичких акција, и Србије, у којој се Вучић, амерички квиско, прави слеп код очију у вези онога шта се стварно догађа на линији Прешево-Кањижа.

Тамо се само привремено испречила бодљикава жица мителеуропске Мађарске, са прећутним подстреком Немачке да буде кула стражара која би требало да овај људски штит, иза кога следи и опасност од исламизације њене европске интересне сфере, заустави на рубовима ЕУ. Ускоро ће постати очигледно да ли је усмеравање и злоупотреба жртава америчке агресије на Африку и Блиски исток само стари, опробан трик злоупотребе цивила и људских патњи.

Платили су цех Срби скупо још од Козаре, где је Тито гурао испред партизанских јединица, а према фронту са четницима, на фронт насилно поведених у збег 50.000 жена и деце, потом нетрагом месталих. Па се то отегло до стварања енклаве Сребреница, злоупотребљене за стварање мита о српској геноцидности у подметнутој акцији стрељања муслимана (заробљених злочинаца ) које су ЦИА и француска обавештајна служба ликвидирале преко домаћих кртица и групе унајмљених плаћеника, да би све потом било подметнуто Младићу.

Та иста западна савест превидела је прогон пола милиона Срба из клерофашистичке Хрватске исто толико хладнокрвно као што је после рата заобишла отварање јасеновачког стратишта са бар 700.000 побијених Срба.

Стокхолмски синдром

И после свих тих вапијућих неправди, Србија, којој је пучем промењена слободарска “оријентација” од суверености ка “добровољном” подчињавању насилнику, постала је клинички пример стокхолмског синдрома.

Подвргава се, наводно “све у интересу опстанка” – како се тврди у провладиним медијима, “зна Баја шта ради” – добровољно жељама “демократора”, силоватеља на простору од Балкана до Крима и Африке, и назад. Све напредњачки радосно и поносно, ако је веровати тв камерама вучићовизија.

Све то уз наглашено самохвалисање власти што испуњава задате налоге, укључујући и оне најперверзније у домену чистог фашизоидног иживљавања хегемона. Укључујући присилно и планско филовање Србије масовним исламским приливом., пред очима целе светске јавности. Онај западни део, који је покренуо черечење СФРЈ, а потом напаствовао Србију и од тад јој отима територије – ликује. Хвали прегнуће отворених врата и путева овом цунамију са темпираним повратним дејством.

Део збуњених гледалаца, који памте другачију Србију и Србе, стрепи да ће их погодити иста судбина. Непосредно угрожени том пошасти својеврсног насиља над разумом, они из комшилука дижу глас осуде и презира према усмеравању стотина хиљада придошлица са простора разорених држава према њиховим границама и градовима. Уместо да буду директно транспортовани флотама авиона и бродова у власништву оних који су их лишили државе у Њујорк, Лондон и Париз, пре свега.

www.vaseljenska.com/misljenja/izbeglicki-bumerang/

Прочитај без интернета:
2 гласa