До сада је то била само незванична информaција, а сада смо преко председника скупштинског Одбора за одбрану и безбедност Момира Стојановића и званично обавештени:  у Србији би ускоро могао да почне да се гради центар за 400.000 азиланата са Блиског истока и севера Африке!

Наравно, Александар Вулин је брже-боље покушао невешто ту вест да демантује, али је и пре изјаве Момира Стојановића (као и Вулиновог демантија који је уследио), била јавна тајна да постоји план наших „европских пријатеља“ за изградњу огромног колективног центра за мигранте на територији Србије. Јасно је и да тај план Влада Србије жели да сакрије пре него што почне са његовом реализацијом.

Постоји ли адекватан израз који би описао ово лудило у најави? Ја не могу такав израз да нађем, а да у исто време задржим елементарну пристојност. Јер, јасно је да овде није реч о обичном центру за азиланте, већ о стварању својеврсне државе – гета на територији суверене државе – Србије! У питању је иницијална каписла за активирање безбедносне, социјалне и демографске бомбе, која ће, ако се реализује, својом експлозијом и дефинитивно сахранити остатке онога што се још Србијом зове!

Треба ли подсећати да се план за поменуту државу – гето прави у земљи у којој годишње 35.000 више људи умре него што се роди, у земљи у којој је већина људи на рубу егзистенције, у земљи и народу који је доживео троструки геноцид у двадесетом веку? Зар народу и држави (која је деведестих година прошлога века примила више стотина хиљада избеглица са подручја ратом разорене Југославије)  лицемери из ЕУ поново треба да држе моралне лекције о томе како је довођење стотине хиљада (махом војно способних) мушкараца друге вере и културе врхунски акт милосрђа?

Зар то нису исти они лицемери који подижу санитарне кордоне и зидове према мигрантима, а у исто време нама држе лекције о „мултикултуралности“ и „достигнутом нивоу поштовања људских права и слобода“? Зар то нису они исти који нас мрцваре и уцењују 25 година? Колико ћемо још претприступних провера моћи да преживимо? Хоће ли ова власт и ту као и у свему другом попустити ?

Као својеврстан одговор, цитирао бих Његоша „Не бојим се вражијега кота, Нека га је к’о у гори листа, Већ се бојим од зла домаћега…“

Остаћу пристојан, па ћу овде завршити коментар.

www.nspm.rs/komentar-dana/izbeglicki-kamp-srbija.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ