Политичко безбедносно стање у Србији са освртом на тек одржане изборе

Преосвећене владике, часни оци и матере, браћо и сестре, уважени скупштинари ССНО “Срби на окуп“ помаже Бог, Христос воскресе!

Свима присутнима на четвртој редовној годишњој Скупштини „Срби на окуп“, упућујем братски поздрав и желим успешан скупштински рад!

Kao потпредседнику ССНО “Срби на окуп“, указана ми је част да вам се обратим анализом стања у коме се србски народ и држава тренутно налазе, са посебним освртом на тек одржанe парламентарне, покрајинске и локалне изборе, уз констатацију да су по први пут у нашој модерној историји на простору Косова и Метохије организовани и одржани само парламентарни избори, док су локални избори суспендовани супротно слову Устава Србије, што имплицира да је за власт у Србији територија КиМ страна држава у којој србски народ има статус дијаспоре.

Али кренимо редом!

Није било тако давно, од како су наши непријатељи са запада, у рату против Срба и Србије, своје војевање оружјем заменили новим ратом без оружја. У том новом специјалном рату, опаснијем од оног у коме се осећа мирис барута и дима, наши непријатељи су забележили своје прве велике успехе, а ми народ србски смо за то време само наставили стару навику лутања по беспућима. После оволико времена од тада, данас са стопроцентном сигурношћу можемо констатовати да је најзначајнији успех наших непријатеља био успостављање марионетске власти у Србији донесене на крилима “обојене револуције“ диктиране споља од наших непријатеља a помогнутe нашом неспретном али оправданом тежњом да се изборимо за нови пут ка бољитку, после много година комунистичке диктатуре.

Са тако установљеном влашћу, насталом у октобарском уличном преврату 2000. године, непријатељи Србије су успоставили механизам контроле над вољом србског народа и тако га потчинили себи. Почевши од тада па све до данашњег дана, ево већ пуних шеснаест година не престаје хајка на све што има србски предзнак или име. Ако је једна од првих успешних акција против србског народа било довођење на власт оних који ће служити интересима непријатеља, онда је сасвим јасно да је све друго било лакше оствариво у унапред припремљеном плану за деловање против Срба и Србије. Више пута смо говорили о томe да су, од тада, сви напади били усмерени ка појединцу где се циљало на његову свест и историјску посебност огледану у религији, култури, писму, породици, економији, итд. Управо је та тактика наших непријатеља при одабиру мета по важности, морала да доведе и до напада на нашу духовност и наше Светосавље!

Много је пута Србима поручивано са запада да са Светим Савом неће моћи у Европу, али била су то времена у којима се Србији само вербално сугерисало шта јој је чинити у будућности, што наш народ и није много бринуло, с обзиром да смо тада још били слободни да одлучујемо којим ћемо путем ићи у политичком смислу, па не схватајући сву озбиљност претње у форми предлога који нам је тада упућен, тај пут нисмо ваљано трасирали и обезбедили. Међутим, од када је непријатељ и војнички крочио на нашу земљу и када је створио окружење око себе у коме га ни формално нико из власти у Србији неће прозивати за недела која је испланирао да над Србима спроведе, отпочео је нови, специјални рат којим је нама Србима требало бити одузето све и наметнуто нешто што није наше.

На жалост, морамо то констатовати, у том специјалном рату непријатељи Срба и Србије постижу добре резултате на терену. Полако али сигурно остварује се сваки сегмент њиховог плана о потпуном уништењу некада поносне, слободарске и христољубиве Србије, уз безрезервну логистичку подршку издајника из власти које су предходно подметнули србском народу.
Тo је довело до следеће фазе њиховог напада на нас у којој се жели успостављање “подобне“ црквене власти у Србији, што је на крају довело до избора за патријарха СПЦ човека који сваком својом изговореном речи доказује да је оправдао поверење оних који су га на то место посреднички довели. Међутим, мишљења сам да би било сувишно овде говорити о штети коју је тај недостојник учинио србским духовним и националним интересим,а јер сам сигуран у то да вам је о тој теми све познато.

Још на почетку свих дешавања, већ окупираним србским територијама наши непријатељи додају и територију Косова и Метохије са које окупатори и од њих инсталирана духовна и световна власт из Београда, удруженим снагама врше прогон над Епископом Рашко Призренским и Косовско Метохијским, преосвећеним владиком Артемијем, јединим преосталим вођом и пастиром у јединој преосталој институцији у Срба на КиМ у то време, а која је још остала да буде са народом када су га све друге институције напустиле. Уследили су затим, као у таласима, ударци по обезглављеном народу који је остао без духовних и световних вођа и све се потом брзо завршило. Уследила је издаја, капитулација и тихи егзодус, који потпуно неприметно још и данас траје!
Знам да вам је ова прича позната, као што знам да је често понављамо али то је једини начин којим можемо спречити да ово о чему стално говоримо не оде у заборав коме смо ми Срби, на жалост, толико подложни!

Када говоримо о тренутном стању на КиМ и осталим окупираним територијама, морамо рећи да оно иде руку под руку са стањем у остатку Србије и увек је било са њим нераскидиво повезано! Тако је и данас! Када су у остатку Србије била повољнија политичка дешавања у односу на наше националне интересе и када су власт вршили људи који воде рачуна о интересима народа и државе, као и када су црквом, поред Христа и Светог Саве столовали духовни предводници чистог светосавског духа, тада је и на Косову и Метохији и свим србским земљама било осетно повољније стање. Међутим, када је поменута ситуација у остатку Србије била лоша, подложна утицају страних амбасада и њихових непријатељских држава према нама, онда се и те као осећало колико је свеукупна ситуација међу Србима лоша и колико свима нама због тога није добро. Узрочно последично, свака власт у Србији која је била неодговорна, недорасла тренутку или издајничка, чинила је свакодневицу Срба све неподношљивијом и управо такво стање је присутно и данас!

Издајници из власти који спроводе намере наших непријатеља наносе несагледиву штету духовности и државотворности србског народа и уништавају је подједнако и на Косову и Метохији, Р.Српској, у остатку Србије и на свим окупираним територијама. Све своје издаје властодршци желе да прикрију и непрекидно утичу на то да се на њих заборави, тако што не престају са издајом националних и државних интереса, водећи се логиком да свака нова издаја баца у заборав ону претходну, потирући је својом још већом бруталношћу. Надају се да ће свака наредна власт, помогнута од стране наших непријатеља, учинити још веће издаје и да ће тако засенити оне њихове издаје и бацити их у вечни заборав. Они се труде да изазову стање у коме узроци и последице стварају такву повезаност у којој једно подстиче друго како би се у дужем временском периоду изгубила представа шта је узрок а шта последица, као и спознаја како је све започело и ко је за то најодговорнији. Управо то објашњава стање свеукупног посрнућа у србском народу у којем он није у стању да препозна оне који га уништавају па управо такве награђује, рецимо, својим гласом на изборима.

На овом примеру у пуној снази долази до изражаја једна мисао нашег великог књижевника Иве Андрића у којој он каже: “Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа, да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете“. Управо због тога је неопходно да се без престанка у свако време и на сваком месту понавља и говори о сваком издајништву, и то по хронолошком реду које долази од Срба из власти, како бисмо поколењима оставили траг о томе ко је и како почео да саучествује у убијању сопствене отаџбине и да тако учинимо да се нешто слично више никада не понови. Овако збуњен и преварен србски народ, кога су опили лажним представама о идеалном западном друштву које му нуде као перспективу на свим изборима од 5. октобра, није тешко изнова варати јер се управо налази у стању које је Андрић описао, па нам по овом питању тек предстоји тешка борба како би се великим напорима целокупног србског народа отргнули из овог погубног стања.

Поменуо сам већ да је, инсталирана од западних амбасада и њихових тајних служби, српска власт мимо слова Устава расписала превремене парламентарне, покрајинске и локалне изборе у Србији и да је по већ утврђеној навици марионетских власти брутално прекршен Устав Србије, тако што на територији наше јужне србске покрајине, Косову и Метохији, нису расписани локални избори на којима би народ изабрао своје легитимне представнике у локалним институцијама. По први пут је свима у Србији јасно стављено до знања да Устав Србије не обавезује власт да подједнако третира сваки део своје територије и народа на њој.

Претходни пут када је било избора, тадашњи председник Скупштине, Славица Ђукић Дејановић их је расписала на целокупној територији Србије па и на окупираном делу Србије тј. на Косову и Метохији. Међутим то сада није учињено! Сада је више него јасно да је за Вучићеву Владу Косово и Метохија територија неке стране државе, а да је одржавање само парламентарних избора на “Косову“ у ствари само обавеза према дијаспори коју власт мора да спроведе позивајући се сада селективно на слово Устава који им то налаже! Управо та ситуација у којој у Србији свако може да крши највише државне законе или да их тумачи селективно, како им у тренутку одговара а да за то не буде санкционисан, нас је довела у ово стање пропасти и безнађа у коме главну реч воде стране агентуре, дипломатско конзуларна и остала страна представништва држава које систематски раде на потпуном уништењу србске државе и народа. Управо у сарадњи са њима је на простору Косова и Метохије организована, назови, потпуна контрола парламентарних избора и тако је елиминисана свака могућност евентуалног увида у изборне резултате пошто они буду завршени или у радње које као по правилу следе када се изборни материјал са биралишта на КиМ транспортује до територије остатка Србије, у овом случају до града Рашке.

Ова ситуација се на Косову и Метохији не догађа први пут, па ми који још живимо и радимо на КиМ непогрешиво знамо да је дошло до прекрајања изборних резултата где је циљ директни негативни утицај на успех наше борбе за опстанак и останак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Мислим да не морам да вас подсећам да је претходна легитимно изабрана власт у општинама на северу Косова и Метохије на незаконит и противуставан начин смењена, а на њено место су постављени они које је Александар Вучић лично одабрао како би му помогли да се обрачуна са последњим остацима државотворности Србије на Косову и Метохији. Постављени су вршиоци дужности председника општина или “привремени органи локалних управа“ који су требали да обављају власт до одржавања нових локалних избора по изборним законима и Уставу Србије али до тих избора никада није дошло и сва је прилика да до њих више никада неће ни доћи, јер је по вољи једног човека, Александра Вучића, суспендовано важење Устава за овај део територије државе Србије! Та “привремена послушничка локална власт“ коју је инсталирао Вучић траје већ три године у све четири општине севера Косова и Метохије, а од раније и у осталим општинама КиМ, што је још незабележен случај да се на један бандитски и противуставан начин судбина једног народа поверава у руке онима које тај народ није изабрао, већ их је народу наметнуо онај коме је законска обавеза да о том народу брине са позиције спроводитеља Устава и закона које и он очигледно суспендује. Та врста криминалног понашања је једино могућа у апсолутистичким диктатурама и против њих се (тако барем убеђују целокупно човечанство) “демократски западни свет“ непрекидно бори на свим тачкама планете Земље где тиранија још постоји, али је у случају Александра Вучића такво понашање допустиво и пожељно само због тога што служи плану западних сила о којем сам на почетку овог излагања говорио.

Ти “наметнути“ вршиоци дужности председника општина су били логистичка подршка у организацији најновијих парламентарних избора на КиМ, пружајући своје услуге своме газди на начин што су готово целу територију севера КиМ прелепили постерима са његовим ликом и паролама којима исказују безграничну љубав и захвалност на времену које им је “газда“ подарио да обаве невиђену пљачку и издају националних интереса на простору Косова и Метохије. Било је ту и претњи, уцена, пуцњаве по неистомишљеницима, свега је ту било, само не свести да се на тај начин трајно убија могућност паметног и ненасиланог начина борбе за останак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Управо је такво деловање Вучићевих људи, као и прекрајање изборних резултата на Косову и Метохији учинило невероватном чињеницу да је око 70 % Срба са КиМ дало глас Вучићавој политици којом се он одриче тог истог народа. Невероватно зар не!?

Наравно, треба бити поштен па истаћи да је један део Срба на КиМ прихватио свесно политику издаје коју Вучић спроводи из искључиво приземних и себичних разлога или зато што су подлегли претњама и уценама, али се ни у ком случају не може говорити о толиком проценту оних који су својим гласом дали подршку политици која их брише из Устава Србије. Неће проћи много времена а ти исти “привремени“ вршиоци дужности председника општина ће на позив Приштине, а у договору са Вучићем, изаћи на локалне шиптарске изборе као што су већ једном учинили, и тако поново потврдити да једино поштују Устав “независне Косове“ коју тако признају за своју државу и чије фондове и буџетска средства у потпуности користе остварујући невероватне финансијске добити за себе не обазирући се на то што својим поступцима доводе целокупан србски народ на КиМ у неизвесност по питању евентуалног опстанка и останка на својој имовини.

Међутим, све ово се не догађа само на Косову и Метохији већ је србски народ и у остатку Србије изложен сличном страдању. Са сваком новом влашћу од 2000. године само се настављало са већ започетим политичким, економским и другим махинацијама којима је уништавано све што је србски народ у својој прошлости стварао. Сва успешна државна предузећа, наши највећи природни ресурси, земља и вода, институти здравља који су бринули о здрављу нашег народа и установе и службе које су бринуле о безбедности нашег народа су предате на управу нашим непријатељима. Једном речју, све што је било саставни део слободне државе србског народа предато је у руке оних који нам то нису могли оружано отети кроз векове. Упрово ово су последице вођења специјалног рата притив нашег народа.

Из свега наведеног лако се може утврдити да нема велике разлике у ономе шта нам власти приређују на КиМ или у остаку Србије. Гази се и заобилази Устав од оних који су на Уставу Србије положили заклетву да ће га поштовати. Све што се извршава у Србији од стране властодржаца је прилагођено законима странаца и у несагласју је са нашим законима. На жалост, урушени правосудни систем није у стању да реагује и да спречи поменуте радње, најчешће јер је и сам корумпиран, па се тако у старту убија свака могућност обрачуна са овом врстом безакоња. Управо у оваквом стању, у каквом смо се као друштво затекли, одржани су парламентарни, покрајински и локални избори на којима је народ бирао оне који ће га у наредном четворогодишњем мандату представљати и водити, а с обзиром да је цео систем на коме данас почива наше друштво постављен на погрешан начин, јасно је да ће ови избори само продужити агонију у којој се србски народ нашао.

Неко ће помислити да се на овим изборима ипак догодило и нешто добро, јер су мандате у Скупштини добиле и политичке странке које су супротстављене политици коју води ЕУ преко својих експонената у власти Србије и да ствари ипак неће бити исте као што су биле до сада, те да ће се успорити пропадање Србије док се у међувремену можда и може нешто догодити на глобалном нивоу што ће у потпуности преокренути стање ствари у Србији. Можда се тако нешто и може догодити, али пре тога морамо признати да смо за стање у којем смо се нашли највећи кривци ми сами и да нам никакве промене на глобалном политичком нивоу не могу помоћи ако не одстранимо грешке које су нас у ово стање довеле. Намерно нећу да говорим о процентима и именима странака које се представљају за патриотске а ушле су у нови скупштински сазив, јер мислим да међу њима нико није свестан чињенице да је за ово стање у коме смо се нашли једино криво наше безакоње пред Господом, што је овде присутнима одавно познато а што нас је и упутило једне на друге и помогло нам да се међусобно препознамо и окупимо (у организацији) “Срби на окуп“.

Завршио бих ово обраћање вама у вери да ће србски народ ипак препознати прави пут којим мора ићи како би смо се сви окупили у име Господње, и да ћемо као народ оставити иза себе све оно што нас је учинило разједињенима, што најбоље описује пример судбине данашњег страначког Србина.

Нека би Господ допустио да тако и буде!

 

Прочитај без интернета:
3 гласa