Д. Савић

ПРОГНОЗЕ уочи нове предизборне утакмице страначких кандидата за новог шефа Беле куће, прекосутра у америчкој држави Њу Хепшир, на страни су ултрадесничара Доналда Трампа у конзервативном табору и ултралевичара Берна Сандерса у редовима демократа. Поједини аналитичари чак иду тако далеко да управо ову двојицу кандидата виде 8. новембра у финишу борбе за најпрестижнију вашингтонску адресу.

За такве калкулације ипак је прерано, али већ сада је јасно да су, колико идеолошки супротстављени, контроверзни милијардер и први социјалиста у америчком Конгресу, толико и спојени противљењем свему што представља вашингтонски естаблишмент. Управо заигравши на ту карту, они су на првим проверама пред америчким бирачима забележили завидне резултате у односу на представнике две моћне политичке династије, републиканца Џеба Буша и демократу Хилари Клинтон.

Захуктавање кампање прошле године одавало је другачију слику. Доларски мерачи популарности бележили су велике приливе у кампање Клинтонове и Буша, док су изјаве Доналда Трампа и Берна Сандерса деловале као ексцентрични декор изборног „бизниса“ у ком велики играчи имају последњу реч. Отрежњење је стигло 1. фебруара у руралној државици Ајови, у првом сусрету са „реалним“ светом америчких бирача.

Показало се да су оштре критике на рачун великих корпорација, лобиста и водећих политичара обе странке како показују истраживања јавног мњења више прирасле срцу Американаца забринутих због растућег јаза између све већег броја сиромашних и све ужег круга, све имућнијих, богаташа у САД. Осећање сваког 10. Американца да је, према налазима Галуповог истраживања, влада у Вашингтону приграбила превише моћи, док две трећине мисли да притом САД губе углед у свету, изражено је давањем подршке људима изван уског круга естаблишмента, Трампу и Сандерсу.

И једном и другом аналитичари проналазе мане – Трампу због контроверзног бизниса, мањкавог образовања и понајвише фашистичких ставова, Сандерсу зарад идеализма, слабе поткованости у спољној политици, па и поодмакле животне доби. Гневним бирачима, међутим, све то не смета много, јер њих двојица постављају јасну дистанцу према свему што чини интерес великих корпорација.

Трамп непрекидно истиче да, за разлику од осталих републиканских кандидата, којима новац стиже од великих банака, војне, нафтне, фармацеутске и других лобистичких индустија, он сам финансира своју кампању. Његова републиканска база, очито, то воли да чује, без обзира на све пословне контреоверзе које прате Доналда.

Без донаторске машинерије иза себе, Трамп слободно говори оно што амерички ултрадесничари мисле. Трампове расистичке, антимуслиманске, антимексиканске и антикинеске изјаве изазвале су осуде и ван граница Америке, доносећи му етикете популисте и фашисте, али милијардер је, ипак наставио да осваја поене на домаћем терену, међу грађанима жељним „снажног лидера“ који ће да „обави посао“. Они не постављају питање да ли би им тајкун заиста отворио нове послове, повећао плате, или обезбедио боље здравство, или би се задржао на уобичајеним републиканским мерама смањења такси за богате, јачања одбране и строже политике према имигрантима.

Донал Трамп

За разлику од Трампа, Сандерс има репутацију правог социјалдемократе коме је идеал Америка по моделу нордијске Европе. Најстарији међу кандидатима, Сандерс је у својој 74. години успео да освоји највише симпатија младих бирача. Његовом високом проценту популарности на руку иду друштвени медији, главно „оруђе“ младих. Одатле му стиже подршка, и гласачка, и финансијска. Он се ослања углавном на мање донације бирача, избегавајући „велики новац“.

Таквим изворима финансирања отвара простор слободе за критику интереса богатих и лансирање сопствених идеја о „растурању“ великих банака, изградњи инфраструктурних пројеката, опорезивању богатих, бољем здравственом осигурању, бесплатном школовању на универзитетима и повећању минималне зараде. Америка, у којој се средња класа убрзано претапа у армије осиромашених грађана, „гута“ сваку његову реч.

Наруку му иде и чињеница да као главног конкурента међу левичарима има Хилари Клинтон, којој име, политичка прошлост и посебно велике количине долара моћних донатора, сужавају маневарски простор за лансирање пријемчивог социјалног програма.

ВЕРУЈУ У ВОЈСКУ, БИЗНИС И ПОЛИЦИЈУ

ГАЛУПОВО истраживање у јуну показало је да само три институције у САД уживају поверење Американаца. Готово две трећине грађана САД (више од 70 одсто) имају поверења у војску, нешто мање у мали бизнис (64 процента) и полицију (52 одсто). На организоване верске заједнице, председништво, Конгрес, судове, школе, медицински систем, медије већина Американаца не гледа с поверењем.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:589831-%D0%88%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5

Прочитај без интернета:
1 глас