ДОМИНИК МОИЗИ

Јасно је да је регион и даље експлозивна и конфузна реалност, која може да угрози стабилност Европе

„Балкан се мора европеизовати да би се избегла балканизација Европе.” Ове речи сам написао са француским политикологом Жаком Рупником 1991. године, баш када је букнуо рат међу државама наследницама Југославије. Борбе ће трајати до краја деценије, однеће хиљаде живота и изискиваће интервенцију НАТО у два наврата (у Босни 1995. и у Србији 1999).

Готово четврт века касније, Балкан и даље представља опасност по европски мир, као што је био случај уочи Првог светског рата и на крају Хладног рата, када пуцање Југославије изнутра није само довело до првог рата у Европи од 1945. већ и до повратка геноцида. Недавни сукоби у Македонији, у којима је изгубило живот осам полицајаца и 14 албанских екстремиста, повећавају изгледе за обнову насиља. Тешко је закључити да ли то крвопролиће представља гнојење старе незалечене ране или нешто ново – одмазду против већински словенске владе која је изгледа решена да пригрли етнички шовинизам.

Јасно је да је регион и даље експлозивна и конфузна реалност, која може да угрози стабилност Европе, која је већ под огромним знаком питања након авантуризма Русије у Украјини. Регион је нестабилна мешавина национализма у успону, дубоке економске фрустрације и разочарања у напредак ка чланству у Европској унији. Због могућег потонућа у хаос, обавезни смо да још једном размотримо како се најбоље ухватити укоштац с балканским буретом барута.

ПАД ЕВРОФИЛИЈЕ У БЕОГРАДУ
Када сам недавно био у Београду, пушкарање у Македонији је била главна прича у граду. Део мојих српских саговорника негодовао је због заслепљености Запада. Нарочито су критиковали ЕУ, НАТО и Организацију за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) зато што су пораст стопе насиља описали као „изоловане инциденте”. Из перспективе Срба, вероватније је да су напади албанских националиста почетак настојања да прошире своју територију на рачун њихових хришћанских суседа, почевши од најслабијих.

kumanovorat02Управо ставови попут ових, заједно с насиљем, стварају ризик од јачања амбивалентности у оквирима ЕУ у вези са изгледом за било какво проширење. Преседан Грчке, која тешко да је узор када је реч о приступању Унији, изгледа посебно релевантно када се примени на северне суседе, које на сличан начин муче високе стопе корупције и незапослености. А поједине у ЕУ одбија наводна наклоњеност Православне цркве и њених следбеника Русији Владимира Путина или огромна муслиманска популација у региону.

Ова страховања Европе делимично одражавају неуспех лидера континента да профитирају од повремених спектакуларних успеха проширења, при чему је Пољска најупечатљивији пример. Уместо тога, нужде домаће политике надахњују многе европске лидере да истичу тешкоће и неуспехе проширења.

Будући да тако хладан ветар дува са Запада, није чудо да је еврофилија на местима попут Београда почела да уступа место носталгији за југословенском ером. „У то време смо били поштовани”, објаснио ми је један пензионисани српски дипломата, „били смо једна од великих земаља Покрета несврстаних”.

НЕ ПОСТОЈИ „РУСКИ МОДЕЛ” ЗА БАЛКАН
Слични сентименти су очигледни у Босни и чак Хрватској, која је чланица ЕУ од 2013. За време комунистичке ере Југославија је била сушта супротност совјетском блоку. Њени грађани су у економском и социјалном смислу много боље живели од оних у Централној Европи. Њихова срећа се данас окренула. Пољска напредује, док се државе наследнице Југославије (са изузетком Словеније) муче; оне су жртве незацељених рана далеке и ближе прошлости – укључујући бившу Југославију и цинични атавизам председника Србије Слободана Милошевића када је реч о доласку и останку на власти.

Srbija EU Kosovo full 600Прошле су године од када је ЕУ изгледала тако далеко, тако хладно. Одлука председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да укине функцију комесара за проширење сматра се изузетно симболичном, због чега су многи тражили алтернативни модел. Поновно руско освајање Крима пружа ултранационалистичким Србима, који оплакују губитак Косова, чије већинско становништво чине Албанци, злураду тему за разговор. У међувремену, канцеларија Гаспрома у центру Београда пружа огроман видљиви доказ енергетског присуства Русије у земљи.

Наравно, чињеница је да не постоји „руски модел” за Балкан ван оквира употребе велике силе. Најбољи пут за напредак за становнике региона, као и за ЕУ, јесу сталне ближе везе са Европом. У време озбиљне економске кризе европски идеали су и даље, упркос свему, једини адекватан противотров жестоком национализму. За Балкан, као и за остатак Европе, ЕУ је једина алтернатива за будућност.

Аутор је професор на Институту политичких наука у Паризу, високи саветник на Француском институту за међународне послове (ИФРИ) и гостујући професор на Кинг колеџу у Лондону

Данас

www.standard.rs/svet/31797-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0

2 гласa