Пише: ЏОЗЕФ С. НАЈ

Исламска држава заробила је пажњу света језивим снимцима одсецања глава, нељудским уништавањем антиквитета и вештим коришћењем друштвених медија. Она је такође поробила велики део источне Сирије и западног Ирака, прогласила калифат са седиштем у Раки, Сирија, и привукла стране џихадисте из разних делова света.

Председник САД Барак Обама каже да Исламска држава мора бити сломљена и на крају побеђена. Генерала Џона Алена именовао је да предводи коалицију од неких 60 држава, ослањајући се на ваздушне нападе, специјалне снаге и мисије за обуку. Неки критичари желе да он пошаље још америчких војника; други кажу да САД треба да прибегну доктрини обуздавања.

У актуелној председничкој кампањи у САД неки кандидати траже „чизме на терену“. У праву су: чизме јесу потребне. Али војници који треба да их носе су сунитски Арапи и Турци, а не Американци. И то пуно говори о природи троструке претње са којом се САД и њени савезници сада суочавају.

Исламска држава представља три ствари: међународну терористичку групу, протодржаву и политичку идеологију са верским коренима. Израсла је из Ал Каиде после лоше вођене америчке инвазије на Ирак; и, као и Ал Каида, обраћа се екстремним сунитским исламистима. Али отишла је и даље проглашавајући калифат и сада је супарник Ал Каиде. Поседовање територије даје јој легитимност и капацитет за офанзивни џихад, који води не само против неверника већ и шиита и сунита које сматра „такфирима“, односно неправим исламским монотеистима.

ЧИЗМА МОРА БИТИ СУНИТСКА
Исламска држава велича чистунство ислама из VII века, али је крајње вична коришћењу медија XXI века. Њени снимци и канали на друштвеним мрежама ефикасно су оруђе за привлачење мањине муслимана – пре свега младих у Европи, Америци, Африци и Азији – који се боре са својим идентитетом. Незадовољни, многи су одвучени на „Шеик Гугл“ где их Исламска држава врбује. Према неким проценама, сада је више од 25.000 страних бораца који служе у Исламској држави. Убијени брзо бивају замењени.

Трострука природа Исламске државе ствара политичку дилему. С једне стране, важно је употребити чврсту војну моћ како би калифату била одузета територија која му даје светост и легитимност. Али, ако би америчка чизма била прејака, мека моћ Исламске државе би ојачала, помажући њеном глобалном регрутовању.

Због тога чизма мора бити сунитска. Присуство страних или шиитских трупа оснажује тврдњу Исламске државе да је окружена непријатељима. До сада, умногоме захваљујући ефикасним снагама Курда, који су претежно сунити, Исламска држава је изгубила неких 30 одсто територије коју је држала пре годину дана. Међутим, размештање додатне сунитске пешадије захтева обуку, подршку и време, као и притисак на централну владу Ирака, којом доминирају шиити, да ублаже свој секташки приступ.

После дебакла у Либији (где Исламска држава подржава џихадистичке милиције и најављује стварање три „далеке провинције“), Обама, разумљиво, оклева да збаци режим сиријског председника Башара ал-Асада, а Исламска држава шири своју територију и чини геноцидна зверства над многобројним сиријским несунитима. Али Асад је једно од најефикаснијих оруђа Исламске државе за регрутацију. Многи страни џихадисти пригрлили су могућност збацивања тиранског алавитског владара који убија суните.

Дипломатски задатак САД је да убеде Асадове подржаваоце – Русију и Иран – да га уклоне без растурања остатака сиријске државне структуре. Зона забране лета и сигуран зона на северу Сирије за милионе расељених људи може оснажити америчку дипломатију. А пружање велике хуманитарне помоћи избеглицама (у чему је америчка војска врло ефикасна) у огромној мери би увећало меку моћ САД.

СТРАТЕГИЈА „ОБУЗДАВАЊЕ ПЛУС ГУРАЊЕ“
Како стоје ствари, финансирање и координација стратегије америчке меке моћи нису адекватни. Али знамо да тврда моћ није довољна, посебно за надметање на сајбер територији коју је Исламска држава окупирала – на пример, развијањем капацитета за обарање мрежа ботова и супротстављањем непријатељским налозима на друштвеним медијима.

Чак и ако САД и њени савезници поразе Исламску државу у наредних десет година, треба да будемо спремни за сличну сунитску екстремистичку групу која ће настати из њеног пепела. Потребно је време за превазилажење блискоисточних револуција. У изворе револуционарне нестабилности спадају танане постколонијалне границе; заробљена модернизација; пропало „арапско пролеће“; и верско секташтво погоршано међудржавним ривалством између Саудијске Арабије, у којој владају сунити, и шиитског Ирана.

У Европи је верски рат између католика и протестаната трајао готово век и по. Борбе су окончане (Вестфалским миром 1648) тек пошто је Немачка изгубила четвртину свог становништва у Тридесетогодишњем рату.

Међутим, вредно је присетити се да су коалиције у то време биле сложене, па је католичка Француска помагала холандским протестантима против Хабзбурга, католика, из династичких разлога. Требало би да очекујемо сличну замршеност на данашњем Блиском истоку.

За поглед на регион у којем САД имају врло разнолике интересе – у које спадају енергетика, безбедност Израела, неширење нуклеарног оружја и људска права – америчким политичарима требаће флексибилна стратегија „обуздавање плус гурање“, која подразумева сврставање на страну различитих држава и група под различитим околностима.

На пример, било да политика Ирана постане умеренија или не, понекад ће Иран имати исте интересе као САД, а понекад супротстављене. Уствари, недавни споразум о нуклеарном програму могао би отворити могућности за већу флексибилност. Међутим, да би САД те могућности искористиле, њихова спољна политика према Блиском истоку ће морати да развије виши ниво софистицираности од оног који се види у садашњој дебати.

Аутор је професор на Харварду

www.standard.rs/svet/32674-један-амерички-поглед-на-исламску-државу-или-не-наша-чизма

Прочитај без интернета:
0 гласовa